Velika Srbija

СТРЛНЛ 2.

В Е Л И К А С Р Н И .1 А

КРО.1 2:12.

нии фронтовима остају иетакну* ти. А лево крило руско не може се лако напасте. Потпора, коју су цеитралне сале до&иле запленивши депое жита Румуније много је мање знатна нсго што се претпостављало' Потроши.а жита Не.мгчке и Аустријс износа 60 мвлиона тона, сд којих ће се велика део морати уиотре&ити на румунско становнаштво. Највећи део је већинсм уништен или отправљен у Русију поморским путои, не рачукајући ту велике количине, које су нагомилане на дошем Дунаву а које су у овом тренутку изван СЕаке опасностп. Колачина жата, која се у новембру налазиза у Румунији бала је при&лижно једнака увозу жита Немачке и Аустрије из иностран ства за време годана дооре жет ве. Али треба имати на у.чу, да жетве непријатељске нису сада тако обилате. Из овога езлази, да заплењено румунско жито неће донети озбвљне користи потрошњи непрр.јатељевој. Чак и кад би ова ноличина износила три милвона тона, што је, по пашсм мишљен.у, претерзно, она представља само незнатан део целокупне го квшае погрошље Немачке и Ау стрије. То објашњава факат, што јс немачка штампа Еећ обавести ла немачко становништво, да оно не треба да се иада дуплом обро ку хлеба. Ни позтачегве румунске војске ни заплењивање румунског жита шће утицати у војном погледу на ратне резултатеПорази су увек испријатви. Али румунске армаје нису уништене и глазна добит непријатељека је чисто моралног и политичког реда. Што се таче плена у житу, стопи, уљу. втд. он ће једза бити дОвол.ан да подмара за неколпко недеља глад наших непријатеља-

;;р нспријатс.ЋУ. 1 >С'1. војну и економску 'власт Немач- Белгија немачка територија. Нема сумње, да би Немачка цео

прсдУЗСТС мсрс ималс су ке. Белгијски Конго постаће тасиасоносно ДСЈСТВС) на ј)0- кође немачки. Наше грзнсце преИма ма Француској помаћи ће се до

јалистичку владу. зпакова. који показују да иза шумовиткх иланина Вогеза.

свет потчинпла својој в.тасти, са мо кад 6и го могла. Зато иас нимало не чуди цинизам Лајоци

грчка илада дрзки да ЈС СС Басени Бријеа и Лонгвеја при-[шких нпвинз. које всћ унапред

ИШЛО мало далеко И грч- пашће Немачкој. ‘ ки МИНИСТри чскају сада | Тако >Ј1ај.шшер Нај»сге Нахса ИЗВССНИМ СI рахом ус- јрихтен * .II овај чланак, Јао и | Силе Споразума и јбвхови Са лове, којс Iтс поставити :

кроје будућу кзрту Европе ве водећи рачуна о ратннм фактима.

^ , сае остало производ је само не- ј везниаи довољно су снажни, да ( Пора.!\М. 1и рујс сс ^ \ ј мачког бескрајног цинпзма, ко :и ! осујеге завојевачке планове Невладај\ !>ИМ I рчкпм кру- се царочвто огледа у тврђењу, га ; мачке и Да ову но заслузи казке

говима. да т,с захтсви Спо|)азума бити енсргнчног карактсра с обзиром па озбил.ност сиг\ г ацијс.

су Литванија и Курландија нег- за сва досад почињена недела и

даппве ремач»е колоније и да Је варварства.

Лондон, ћ'8. нов У свом уводном чланку |)'Гајмс» ггишс следсФ.е сј ситуацији у Грчкој: »Послсдицс блокадс | зо ке сс осстити. Патрсии ројалисти увидсГ.с уској)о, куда их јс одвсла л удс)ст Ко и ста нти Iто ва. Послсдн.с двс годинс 1'рчка јс била у оскудици са намирницама и живсла јс са дана на дан. Послс недеље дапа осстикс сс застој поморскс тргч)винс. Зато почињу из Грчкс долазити помирл.ивс вссти. Мп н.мамо само јсдну политику да примснимо према грчким ројалистима. Она сс мора извссти брзо. Очевидно, Константин сс упињс да добијс врсмена. Нс трсба да му оставимо врсмс, којс тражи. Кад Грчка види да су н.снс житницс и дспои празни, она г 1,с видсти оссумн.с и п])овалу у коју су јс ували.ти н.ен нелојалии крал> и његови нсразм и 1 пл.сн и са ветн и ци«.

СА РАТНИХ ФРОНТОВА Са еолунског Фроата

; других борби у области е11лук— француски коминике — ста - Један је иеиачки аероплаи Солун, 28. новембра оборен Борбе које су отпочеле прек-ј На ссЈалом Фронту пушкара јуче нгсгавиле су се и јуче у ј н>е и акциј'а извид чтца. области Битоља. ! Код Валспутне и северно од Савезиичка авијатика била је Ј Дорна-Ватре борбе се наставл а врло активна за вре.ме прекјуче-1 ју- Наше трупе у своме напредорашњег и јучерашњег дана- ј ван,у наипазе на жилав непријајтељскп отпор. Наше трупе ггаФранцуски КСМИМИКв јпредују у долинама Тротусг.СулПарпз, 28, нов јт<* г Немци су изврашли јсдан напад на франпуске ровове јужно

СПОРАЗУМ И ГРЧКА

Енеотични захтеви Савезнина

Лондон, 28 нов (радиотелеграм) Тслеграми из веродостојног извора саопштавају односно сигуацијс у Атини, да Г,е Савезници осим блокаде прсдузети протпв 1'рчке и друге мере. да би спречили ову да постане база операци-

НЕМАЧКИ ПЛАНОВИ Бинизг1У1 једних неглачких нозина

' Лозана, 28. нов „Лајпцигер Најесте Нахрахтен", чији с/ тесни односи са околвном кронпрЕнцтвом познати, овако одређују пиљеве рата од стране немачке: »Што се тиче Русвје, пашу ове новвне, Курлан дија, Литванија и Естуе, које су негдашње немачке колоније, мора!у се присаједгнити цареввни. Пољска ће чвнита део зоне гер манског утццаЈ'а. Немачке територпје, које су последи.вх годи-

од брда Св Марије (у Вогезима) али су била одбијеии. Југо источно од Меснима Немцн су запалили две мине. После ј

те и ЧевониачеКавкаски фронт. — У правцу Фарнадане после бомбардоваЈва наших положаја код Карицане,

и Лоренци живели две генерацвје у истој политвчкој заједнвци, ево Јде се пред њиховим зачу ђеним очима оодиже нова Басгија. Једна наредба 1 енерглгва довот>на је, да неки несрећник ишчезне са земље као да није ни иостојао. Пзгледа, да је се од почетка рдта хтело, захвал ујући систему хапшења да обезглавн најбољи део становнЈаштва Алздс—Лорена. Когод је, својим имањем вли својим положаје.м имао утвцаја, когод је ужпвао > еки моралан угдед код својих зем гака бво је ухапшен Било је сготииа и хи љада оваквлх случајев.. Пос.тупаЈве са заробљеницвма чини нарочито срамну главу у естсраји овнх догађаЈз. Они су кињени горе него најв-ћи злочинци. Онога дана, кад опсадно сгање буде престало иостојати, црвенвло од сгида избиће на лице свакога Не.мца, за кога чист Нсмачке није прЈазна и бесмислена реч«. Нсти лист подсећа ка либера лизам, која је Фракцусаа доказала према стансвништву немачког језика. 'које се могло уве.ч служвта својим народним наречјем, док ево данас Лоренци, који су СД увек говорили фрзн1|уски кажњавају се годину дава затво

ра, ако уиотреое та) јсзик- до непријатељ се спустио са гјоло- ј всјљно је, према изддтгм аропи

згвршене експлозиЈе отпочела је ј

жаја и заузео впсове између Кар јнадане и Кариџане.

јака борба око заузећа тих мс

Румунски фронт. — Код Бузеа

ста. Најзад су Французи успели

! и Плоести Румуни пошто су пре-

да одбију Немце. На остало.м фрон ту обична канонада. Солунски фронт. — 26 новем бра сбострана артн.њеријска бор ба на фронту од Битоља до Дојранског језера. Енглеске су тру-

.дузеди офанзиву, одоацили су не прајатеља на другу обалу реке Гриковула.

Италијански коминикв Рим, 28. нов. II поред великог снега арти-

пе заузеле неке турске положаје љерија је дејствовала у планинској зона, а нарочкто у зони источно од Горице и на Карсу.

северко од Сереса. Енглески команике Лондон. 28. нсвембра. Непријагељ је бомбардовао сек торе иза нашег фронта северно од Анкра, а ми смо јако бо.м бардовали разне непрвЈ'атељске тачке јужно од Анкра. Уззјамна артиљерпјска борба код Ипра и на секторима Лоза и Хулиша.

АЈ13АС—Ј10РЕН

Патње : одјармљеиог станев ништеа. —

спма, да се код ових само назру нспријагељске намере. Забрана ф\:анцуског језика у ствари значи Забранатк маси од цреко 160 01)0 Алзашана и Лорекаца да гсворе матерњим језиком- Резултат овота јс, да су раздражеп,е и мржња постали толико велА-.и у Алзас Лорену, да прете да иоруше све мостове, којп су Немачку са овсм везивгли".

Оеквке

Руеки комивике Петроград, 28. нов. У областп северко од Двинска,

Берн, 28. нове.мбра У броју «Фолксштиме> од 14. новембра взишао је једкн чланак који ссветљава донекле ситуз ци у створену од почетка рата у иесрећном Алзас-Лорену. Пи сац чланка ковстатује, да су ве лики данв Француске Револуцвје

била је ваадушна борба између; нзасВали Јединство Фравцуске и аероплгна Један од наших аеро-! Алзаса. оаузеће Бастије, симбоплана сашао је у области језера| ла старсг режима одушевило је Колеб (26 врсги северко од Двен- ( Алзас и учинило га Францусквм. ска). Спуштајући се ка земљу ј *Али данас, наставља помену-

на називане Белгијом (!!), поделе- ’ апарат се је покварЕО- Авпјати ј ти лист. Једап век после славног ће се на два дела и ставпти под чтри су остали жнви. Бало је 14- јула, онда када су Алзашанв НИШТСНИ.

И:-5 Лондона тс.тстјккЈшшу: Дописник »Тајмса« јав.х.а и;5 Амстсрдама, дп су поднели оставкс барон ('оден, баварски министар унутрагпњих дсла и барон Штајн, војни баварски министар. Варон ('оден јс аграрац н одбио јс да сс потчини вахтсвима гснсрала Хиндснбурга, којима јс тежња да сс жртвујс зем.порадничко становништво ради <|)абриковања муницијс. Штосс тичс ба])она Штајна, он услед но15с органиаацијс Нсмачкс на војним осноиама сматра, да је њсгова функција практично по-

Ф Е Љ Т О Н ПИСМА ИЗ РОЕА — На 4пН моје славе.... —

на. Почела јс м^свчне јесење но ћа 31. октобра после страховите артиљеријске припреме, која је трајала целог предходиог дана. На непрвјатељске положаје, која су лежала спроћу нас избачено је преко 8.000 пројектила. Чакило нам се, да цела серпја ка спрамних брежуљака гори као вулкан ОгрокаЈЈ густи д®м беше обавво цео прсдео, док је ужа сан и беспрекидан прасак цроламао природу. Напад је почео у 7ри часа мз југра 1. нсвембра. II ако су

по сваку цену, и то одмах, без одлагања. Тако је гласила нзред ба више команде. Ваљало је дакле напрегнути све силе, прикупити сву екергију и извојевати још јсдну велику победу над непријатељем- Ноћ ?. новембра прогала је ре латввно на миру. Непрвјатељ, вс црпен и десегкован артиљериском , , ватром није давао од себе гласа. дана. Борба беше достигла врху-. , „ г ј Језива тишпна владала Је у мрачнац о. новембра у саму зопУ’! • , • . 3 3 ; ној ноћи, коЈу Је само донекле Осећало се да је морал непрта , г к Ј реметило сумсрно жуоорен.е потељев угдрман сграховитим губи

Положај. новембра 1916. . претрпеле невероватне губитке БорСа је трајала пуна три да-1 од наше артиљерије, бугарско-не-

мачке трупе задржале су се на својвц положајима, са којих су очајан отпор давале пуна три

тока и лепршап.е чавки које су цама и непздржљивом артвљери! енергичним мгхаи,ем крила и пуском ватром и да је потребно ј штајућв од себе неке чудне несамо још мало снаге, још мало: артикулнсене шумове бежале даекергпјс, па да се непријатељ ље од крвавог разбојишта. нагнд на повлаче.ке. ј Те ноћи н»је од нас нико Ока Командвр наше чеге бсше нам 1 склопио. Зналв смо, да предстосаопштио наредбу, да се пепри-јји одлучаи напад на пепријатељ јчтељски положаји морају узети ске положаје. II иретпоставља-

јући, да ће непрцјатељ можда покушати, да га једним ћоћнкм препадом осујстк, били <мо буд ни и иа опрези, као дивље звери гон,ене од ловаца. Пдко су свуд око нас биле размештсне страже, ми смо ипак шћућурена у својем заклонима, у малим гомилицама чекали ке?возно зору, прекидајући с зремена на време гробну тишину тихим шапатом. Чудне мвсли ројиле су се по мојој свестн. СутрашЈки д н тек што није освануо. Трећи нове.мбар — Бурђац. Слгва мојих пре дака, мојих родитеља, ноја соп ствена става Усгомене из ранот детпџ.ства наврвеше у своме безброју и топле, дврљиве сузе ударии:е ми на очи. ( Преда меом се с.твори ниска, малена кућица мојих родитеља у селу X-, у коме сам провео своЈе

детињство. До мене допиртше таЈ'анствени шум Колубаре, која протичући испред саме куће запљускује њене звдове својим за пенушеним таласима. Полусклопљених очеју сневао сам снове из најлепшег доба своје младостз. Чикило ми се, као иа сам у пространој оџаклијп са огромном сликом Краљевпћа Марка на зиду у шареним, дречећии бојама, која је на моје детињско осећвње чинила увек силан ефекат. О громна трпезабила је већ снабдевена и опремл.ена, да прг.ма за суЈрашн.у славску гозбу небро јевезвангце Мцзеони звезда блистали су весело на непрегледном небескоме своду в продЈ^рала својом бледом сзеглошћу у усамљенп дом моје младости. Са п) остране таванмце смешила су се на мене ллца свих наших владзра

•'.X 4А , 1,- % ‘ ћ. - '