Velika Srbija
БРОЈ Ш.
В Е Л И К А С Р Б И Ј А
СТРАНА 3.
Немачка рачукати у сравњењу са својим противницама ? Савезнвци Немачке су сзда заморениНемца су принуђени на крајња средства, као одвођење Белгијанаца, установу пољске војске, купљење у земљи чак стараца и жена за ратне радове. Они то чине, јер знају, да чак кад би се рат бескрајно продужио, Савезницп ће иемпновно сднетн победу. Просте су фразе кзјаве Хин
денбургове, да кад би Сзвезници нападали 30 година он би их могао одбијати. Немоћ Немачке изазвала је већ у душама сввх Немаца страх од пораза. Немца су најзад уверени, да се у пвтању резерва све шансе окрећу тешко против њих. * Пуковник Фелер завршује, да ће победа припас.ти зараћеној групи, која има више резерви.
ДНЕВНЕ ВЕСТИ
У!ојд Џорџ Из Лондова телеграфашу: „Обсервер« паше о Лојду Џорџу: То је чопек пзвааредне оДважности и велпкзх саособности. Са његовим Дантонск*м о собвнамз удр}жују се мудрост и дух прсналагачки. ЊегоЕа снага је удвојенв, што је оп у н*шнк колснијама, као п Сједааеним Држазама цењен вдше него ијодан дрл<авник нашег доба. . Оа наи може дата победу, и о томе нема пи трага оумње, ако му ма дзио своје оду шевљење и трајну моћ“. Споразум и Грчиа. Пз Лондона телеграфашу: Према вествма из Атине сер Франсил Елиот и Г. Демидов вмали су дугу аудијенцију код краља 26. нсвембра. Не зна се резултат ове аудијенције, али је сатуација остала непромен.ена. После раз говора са братанским и руским послаником краљ Константин позвао је к ееои посланика Сједињених Држава. Држи се, да ће новн ултиматум Споразума бити предат 27. новембра-
ло наредбу, према којој ће они, који су на војним дужностима прк.мати помоћ прско својих комавди, а сви остали имају се обратити саио инректно делегагу Министарства Фанаисија ради примања одређене им помоћи.
Одлазак посланика Спо разума. Кружи вест да ће посланици Споразума напуститн Атину.Ову су вест, мање више, потврдили атннски листови, јављајући да ће посланица Француске и Еаглеске отнутовати из Атине данас. Злоетављзње Румуна. Бугари су после заузећа Тур тукаја велики број тамо заробљених румунских војника послали да раде пругу Прилеп—Батољ. Један наш грађанин из Битоља, који је такође радио на тој црузи •а сада је овде дошао, између осталога прича и то, да су Бугари иајсвирепије поступали са сиротим румунским заробљеницима. Тукли су их, вређали и терали дч без одмора раде, а дава ли су и.м само четврт хлеба диев но, што им је била сва храна! Жито за Солук. Сазнаје се да је лађз »Приконисое,» која долази из Амери ке и носи 3900 тона жита, унућено атинској пијаци, због блокаде приспела је у Солун. Тако исто и лађа «Елка< приспела је из Америке у Солун.
књига дата Је у штампу друга своје операције. у долини Тросвеска «Ми на Крфу.« туеа она је потиснула Аустро* Сва издања Ратне Колекције Немце на њихову другу ланију. могу се добити код дуванџтја у Да би ненријате* сачувао Вукаванаиа »Олимпосу« и »Кри курошт он мора да онеспособи
Југослпвенсша библиотена. Југословенска библмотекз, ко. ја на француском језику изг.ази у Паризу издала је сврју четврту свеску, која нсси наслов: ,,Еев ЕеПгез, 1е.ч Бшепсез 1ез Агкз Јоицоз1ауе&‘‘. Оза мала књижица, која износи цггло 24 сгране садржи кратке основе развитка југословенске књижевности, наукс и уметности. Обраћена је нарочита пажња српској књШсевности. Цмљ књвжици је да се Савезнички и неутралнп народа упознај'у са књижевним и научним радом југословенских народа. Кп.ига сгаје самО 0‘50 франка Читуља. Ружа Поповић кћи г. Др. Мике Поповпћа помоћнака чувара Народне Библвотске преминула је у Лондону у 16 годшш свога млађаног жнвота. Г. По.:овићу изјављујемо највубље саучешћеј због овог превеликог губитка, а! малој Ружм иека Бог подари! рајско насеље.
ствлу.« Папа о Французкиј. Пз Рима Ј‘ављају: У току јед не перемониЈе, пап.а је одао при знање и поштовање фравцуским
руеке снаге. Неопходно је потребно мислити на нову фазу оаврадвја. Карло код Најзера Берн, 29. нов.
прелатвма нагласивши да у њего-ј Цар Карло Фрзнц Јозеф дуго вим грудима бије увек пламен див- ј е конферисао са. Кајзером у нел.ења за отаџбиву Кловисз, Сен- мачко ј В р Х овној команди у при-
Луја, .Јованке од Арка. Он је до-
Лротест Швеђанз. Према вестима из Копенхаге ; Изјава ПјврпОНа Моргана. на, и неки шведски листови критикују оштро питање о одвођењу Белгијанаца. Г. Хјалмент Бра тинкоф социјалиста пише у «Социјал Демократен у“ : „Одвођење Белгијанаца значи довста повраћање ропства у XX веку.»
Атинскв избеглнц?.
Јављају из Њујорка, да је чувени амерички милиЈ‘ардер и банкар, г. Пјерпон Морган по повратку из Европе учинво следеће изЈ - аве: «Ја знам само једну ствар, то је, да ће Савезници пОбедити. То само могу поуздано тврдити>.
Упитан о финансијском стању Све наше избеглице ко Ј е С У се : Савезника, велики амерички фи налазиле у Атини, после позна-: нанси ј ер рекао ј е: ‘Желети је, да многе земље имају такву финансијс.чу ситуа цију као Енглеска и Француска».
тих тамошњих догађаја, Савез- I ници су 24. овог месеца цримили насвоје бродове у Пиреју, одакле су грема одлупи наше владе упућенн на Крф, где су прекјуче сви гдраво -стигли- Било их је свега 178 лица. Наше су их власта на
Председннцита и делово■ђама опшгнна. Обраћа се пажња општинским
Крфу прихватиле и распоредиле!председчицима и деловођама, да по становима. Ј 3 Министарство Финансија изда
дао: >Ма се радујемо. што с.чо ^ 1 ЈЈ Хиндеиоург
суству маршала: Луцендорфа и
појачзлп везе између Француске и Ватикана. Нека би Бог дао, да дође време, када ће Францу ! ска испунити Божја опредељењз.' (Радио).
I
Тајве седнице Ри.ч, 29. нсв. Пгалијански парламенат захте-
Фрачцуекв радчиц* у Ен-ј глескај Јављају из Лондона, да су француске раднице муниције посетиле Лондон и‘провеле у њему недељу дана. Оне су посетили |
ва да се држе таЈне седнице. Циклон на Сардинији. } „Тан“ о Грчкој Пре неколико дана беснео је Париз, 29. нове.мбра. на острву Сардинији страховити »Тан> пише да краљ Констант- цеглон досад вепознаге жестине тин не представља Грчку, он Је У Европи и начинио прилвчно С луга Немачке. Он је повредио штете. устав, поцепао уговор која гавеже за краљевину чију круну но1 са Већи део грчке нације осуђуј је га и одваја се од њега. Грчке !су се патриоте окупиле око Веј низелоса који је образовао нај родну владу која представља Јелинизам и њ*гове традиције. У Солуну треба да велвке силе буду ! представљене а не у престсници ј где су псбијени марански војниј ци сила Споразума.
ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Са нашег фронта — Српски званичан пзвештај Солун, 29. нов. 28. новембра артиљеријска акција и локалне пешадвјске бор бе. ЗначаНшх промепа нема. Прв^срдник Думе Петроград, 29. нов. Г. Родзианко, који је ]
фабрике муниције и бпли прим- ;да о оставку, ПОНОВО |е љени у франпуској амбасади ј изабран СП велиКОМ ве'Ки-ј
Одушевљењв француске омладкне I
Париз, 29. нов. Младићи из класе 1918. годиУ њихову част приређен је дору ј ном гласова 30 II редсед- ■ не . иоавани С У да се °з мах У 1!И ' чак у Мансион Хзузу, на коме НИКИ ДуМС. ( Р;1ДИО). ‘ Су ^ у У њиховим општинама. Сту
су били и Амбасадори Савезничких Земаља. { Железничка пруга Петро-, гзад - Алексанл.зове н Пз Петрограда јављају да је
Изјава Бозелија Рим, ^9- нов. На крају седнице у италијан|ском парламенту председник ми (нистарства је изјавио да сс мир нова железничка пруга, која спа- ^ може дсбити само победом. Се ја Александровск са Петрогра- ј пара тан јв мир немогу ћ. ИталиЈ*а је дом готова. | везана за Савезнике, не само Возсва су почелв, бешрекиино својим пстпиСом него и моралним да саобраћају између престонице ! веза.ма. Да би мир био вечит,
и мврманских обала. Ратна Колвкцкја. Изашла је из штампе и већ се растура прва књвга Ратне Колекције, под уредништвом Дани-
Јтреба да буде заснован на прин : ципу народности Ситуација у Румуввји Париз, 29. нов. Иј Женеве јављају Д» оу
ла Јовановвћа: «Ми на Крфу«, Немцв в Бугг.ри ушли у Букусличице за бављење Срба на о ј решт а Аустријанпи у Плоести. стрву Крфу- Свеска прва. Од Да- Овај Догађај вије и*Н!Н«дио нила Јовановића. Солун. штам-,јавно мешљеље у Барвзу. Он парвја ‘Млада Србија" Влад. М. нема никаквог утвцаја на војну Анђелковића, 1916. Цена 2драх- огтуацвју , јер кснпентрнсана ме или 2 80 динара- Као друга руска војска тек сада ночкње
денти и ђаци гимназија у Паризу, потпасали су једну молбу у којој изјављују • сваки одложени рок позива наше класе изгледао би нам непријатан Нека се упитају млади Французи студенти и раденици поводом тога. Они мисле као и ма « 5ура у Средоземно!« Мору Париз, 29. н ов . Има већ 24 часа како влада велика бура у басену француског Средоземног Мора. Бароме тар се стално спуШта. француеки проналазак Париз, 29. новембра. «Екселзиор“ јавља да се сада врши проба у францусквм авиЈ‘атичарским логорима, са једним телефонскнм аоаратом без жица, који дозво.љава пилотима да товоре јасно у лету са својим шефОвима на земљи-
Мунеције је било само за једну борбу. Белгијавца су ту имали да задрже Немце само два три дана док не стигне савезничка помоћ. Задржаше их петнасст данв! Ништа се није могло упоредити са -рагичношћу њихова положаја. Дуж целе изерске линије белгијски су борбени редови страховито бомбардсвани. Најзад 31. октобра пустише воде изерске, — и поплава заустави Немце. Последњи угао' слббодке Белгије 6и спасен. ГТут ка Кале био је затворен за Немце. За време све битке од 360 часова Белгијанци су имали 11 000 мртвих н 9 0С0 рањених. После битке па Изеру Немци су објавили да нити има више белгијске војске нити државе бел гијске Варали су се бедно, као што се преварише у толикимдру им питаљима. Белгијска војска
предстаЕља данас борбену силу мнсгобројвију ксго што је била у првим данима рата. На Изеру белгвјска душа показала се у свој својо! величини. Белгијанзи су у тој великој битци добили свест о својој вредности као народ и на наЈ"дпр.т,иввја начан игразгли своју вољу да Жкве слободни и да буду једини господари своје судбнне. Војници краља Алберта, која су бранвли Пзер, платпше својом крвљу право за њкхову земљу да буде каква је пре била. Белгијанци су достојно прославили хероје те биткс, и очекују тренутак када ће, у ослобођеној Бел 1 ији, овој сестри Србијпној, цео иарод моћи одата дужно поштовање оиима кој’и су за Отаџбину жртвовалв своју младост и сзој живот.
САОПШТЕЊА — Никодије Марковић, редов | артгљерац и Тимотије Мирковић редов болничар да се јаве своме стрицу Др. Теофилу Млрковићу на ааресу: Есо1е 84. К1оп Ајх еп Бгосепсе (Ггапсе). Михаилу Андрићу реаову пошта бр. 999 да се јавп шурак Саватије Сретеновић редов, који је дошао до Скадра, а одатле више ништа незна га њега. У исто време моли свакога ко би шга зна° о њему да га езвести, зашта ће му бити веома захвалаа. Јовану Л. Јовановићу, практ. (Јозјег Ванве« А1ре , ВлГаШоп ЦцјуегзИаЈге 8егђе) да се јави ј Милован Чолић, срески начелн. На исту адресу да се јави Љубиши Шљивићу његов брат Сретсн рез. пнаредн.
Ппоручн- Радисаву М. Ђокићу иоштг 801, да се јави ргњеник Миливоје Теофиловпћ, поднаред или ко шта о њему зна Цзетко Мнтровгћ, евбшгеннк из Бродн, Ђериан Гусвћ учитељ поаизају се да нредгтану Вла динам Комвеарима рг.ди н*вес. ног еаопштења.
За Србију
'— Стеван Шкорвћ, Београд, Макснзијеза 12. Молим да сс јавпте преко Београд Новииа, како је Мара са децом. Милорад. — Петар Јовановић бравар зз Јагодине нзвештава свога таста Блажу Цветковића каф- у Јагодини да је здраво са шурацнма Цлијом, Милутиком и Драгомкрои
Њихов оглас прочитао. Поздравља сге — Павлу М. Поповићу трг. Бео рад, Капетан Мвшина улица бр. 14. Драги ујко, молим те јављај се чешће н извесги ме да ли су сви наши у Ваљеву жвви и здрави као и мој сан. Пошаљите ми његову слику. Да ли је оца првмио сто педесет круна. Поздрав свима. Мил. М. Јекић. — Васи Аврамовићу. — Вашу прву карту примио сам. Јавл.ајте се чешће. Да ли сте добили сто педесет круна што сам вам послао. Како су сви код куће?Како је мој' син, пошљите ма његову слпку. Све вас поздравља Мплован— Давид Марковић, књиговођа из Јагодине, извештава своје да је жив и здрав. Пошта 60.