Velika Srbija

БРОЈ 235.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

СТРАНА 3.

РАТНА СИТУАЦИЈА — Општи псгдед на догћђаје Лондон, 1. децембра У уводномчланку пише »Тајмс* о ратној ситуацији: «Ова годвна вндела је слом бесних немачких напора ка Вердену, пораз сважне аустријске осЈанзиве у Трентину « талијанско напредовање иза Горице, сјајнс победе генерала Брусилова у Волинији и Галицији као и комбиноване успехе англофранцуске војске на Соми. Солвдне стварности ових триумфа нпсу моЈле бити поништене инвазијом Румуније. У Румунији ситузција остаје иста, никакве важнвје промене нелн после пада Букурешта. Румунске трупе бориле су се са великом храброшћу, нарочито »руга армвја у суседству Торцбурга и Предеала. Надати је се, да Јгерумукске трупе опојене са р\ски« успети да загатите нокркјзне севе ра Ту ће Румуаи имати на расположгњу узастопне нрвродне

лаавје одбране и бвКе им могуће да спасу огромне депое жмта Галцв и Ерагде. Источно од Плоештв и на сектору џетрогетмских области, Румуни оу се сдважпо борили и осујећују немачко нвпредоввње. На запкдном фронту водв се оаерације бе* значаја и бомбардовање је ОТЈЛНО. Извесно је, да непријатељ нема времена за губљење и да спре ма нове ударце са највећом брзином. Према поузданим знаци ма, унутрашње прилаке Немачке и Аустрије постају свакам даном очајнвје. Зап. фронт игра стално своју улогу, привлачећи и задржавајући највећи део непријатељских снага. „Савезничке владе всправљају све омашке своје организаније, да би повеле бржн и срећнији рат. Нови Савезнички Савет 6иће састављен из неколико углед них људи, способних за снажву акцију и он ће првмита на се одговорност за будуће вођење рата.“

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

Променв у фраицусчом набинету. Према синоћним телеграмима из Паризз, у кабинету г. Брија на наступиле су извесне промене. Г. Бријан остаје као шеф владе и миа. спољ. послова; г. Рене Визиана узима сам портфеје правде и унутрашњих дела, замењујући г. г Малвиа и Пенлевеа; генерал Лиотеј долази за минвстра вој ног на место генерала Рока; адмирал Лаказ постаје мзнистар марине; г. Албер Тома остаје манвстар муниције. За гувернера Марока на место генерала Лиотеја иде генерал Гуро. Нота Споравума *Фос> доноси: Путници, која су стигли из Пиреја причају да су иссланици Споразу ма у Атини, тракспортовали њихове ствари и архиву на једну немачку лађу «Мариенбад>. У ноти, која има форму улти матума, упућена грчкој влади, посланвци траже: 1. Целокушгу демобилизгцију грчке војске. 2. Предају без одлагања, ратног материјала 3. зуштање у етободу ухапшенвх венигелиста а аздогна.ђавање учвњене ам оштете.

4 Хапшење и кажњавање ви новввка вереда 16 и 17 воз 5 Одлатак ив Атене на Крф краљевоке нородвие, чцје присуотво у вреотоница цроудровује сталпе нереде. Нада. Пз Атине јављају да сви ли стови једнодушно верују да ће депете које је краљ Константин упутио шефовима држава споразума при помоћи да се ситуација разјасни. У осталом осећа се осетно попуштање у блокадиНабинет Бозелиа. Из Рима јављају да је итали јански парламенат изјавво потоуно поверење Бозелиу са 376 гла сова против 45. Бозели је иоста вио ту одлуку г.арламента савезницима. Енглесии парламенат. Из Лондона јављају, да је пр ва седница у парламенту била формалнз. Председник манастарског савета није г.бог лаке болести, могао прнсуствовати, и г. Бонар Ло ју је одложио за данас. На данашњој седници цр8п министар поднеће предлог о кредиту и говорити о војној сатуацији. На првој седиици није се ништа говорвло о предлозима Мира који је Немачка понудила.

Но*а споразута. Кружи вест да је у ноти коју су посланвци споразума предали псекјуче Грчкој стипуласано, по ред захтева да се сви ухапшени венвзеласти пуште у слободу и да им се надокнади штета, и захтев да се крзљ Константин са фамилијом удаљи на Крф за време трајања рата, као и да се сва Грчка разоружа. Последмцо нетачког гусарства. »Морнињ Пост< пишс: Гусар ска дела која су Немци извршили на мору тангирају најввше нас. Међутвм, треба ве^вати да ће будући маринци енглески, игали јански и фраипуски поступати са

■ 6 јт бвло нарол пао за увек. Док се Нсмачк* ве рснш да ирлена своју криввцу, не мог-у се уаеги у обвир њен мампц. *Тан» истпче текст и теориј-ј ски карактер предлога мира од канцелара- Кад би он хтео мир, поднео бп услове. Овакви предлози значе само политички мане вар. „Јан' закључује; <Гест Немачке, прорачунат као сва тев тонска лукавост нсће одвојити ниједног од Савезнвка, од ци-! ља, коме теже. Ози су непрк-| ступачна подмуклим и званачнвмј позивима непријатељевам, који су само нова замка и нова под валаСавезаици удвоетрача вају еаагу

немачким маринцвма као са непријатељииа. Ми тврдо верујемо да Немачка неће моћи после рага успоставити свој/' поморску трговину, против које ће се удружити маринци свију земаља. Бетач а свкрвнства Јављају и* РумЈни е да ауогро-намнчкд војска вргаи многобројна злочинства у свиаа заузетам обаастнма. Над жснама и децом вршо врло недоетојне пооту ц ке.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Са нашег фронта, — Српски аваничап шввештај Солун, 1. децембра 30. новембра локалне борбе, које су северно од Будимираца достегле велику жестину према нама. Велика активност обостра не авијатике.

Женева, 1. децембра. ♦Журнал де Женев“ ггише: 1 »Савезиике није тако лако по | тућк; повлачење румунске војске дало иа је велики шамар. Они ће одвојити њахове напоре. Рус ка се влгда мења и на челу ње дошао је један врло енергичан човек- Тако нсто Енглесха и Франиуска ковцентришу сву јки- | хову иоћ “

САОПШТЕЊА ј I Гђа Зорка Мих. Лазаревића, | жа н дармеријског поручника да се ; јави у штампарији АкварОнеСави : Ђурашиновићу типографу ради ! првјема једног писма. | — Радсјапи Ведичковићу, содј наредиику, ношта бр. 502, да | се ја8е његова браћа Жввка, 'Драгиша регрутл з Сротен фж| иаас са Дубраваце. Моли овакојга да мЈ јана ко шта ана о њзмк.

Предлози за мир Париз, 1 децембра. Разножрсни морал може се по нашем машљен,у пресећа само так©, што се Француска и њенм Савезница аз 1914 годлне мора ју представити у случају ареговора за мвр као жртве гнусног напада, као браниоца права и цаввлвзацаје, као грешнвци која се кају. Мм се морамо појавити као победзоци рсЈпснидддобејунакна ду за све кеправде канете мврнвм нарохвма, који су хтели изненада угушити. Могу се дискутовити ПЕтања тврнгорзје, ази не можемо допустата да се стави у патвње моралаа изглед лонфлик т.<, Ен&че макакзи бнли матери јазни рсзултати прегоаора, ми

— Витомару Видаковвћу оввштеник 2 зивојишта, попјТе315 да се јави згт Тодор Цветић, учитељ. — Милан В. Свмић рачтнеаснвтач Гл. Контроле има писно у канц. Влкдбких Комееара Пеш. норучн. Драгвћ Ј. Бог дановаћ, вогата бр. 60, иоли сваксга, као и комзвднра његовог брата редова Ваеклаја Га јкћн, пошта бр, 52, да га гзвесте а.<о што ззају о њему. — Димитраје МахзјлоЕвћ пигар војног двепипдвн. суда им.ч орвгинадну карту од матере лз КрагујеБца. Нека дође да прицв карту у обавешт. одељење, или јави адреоу да иу се ксга по шаље.

— Алекса А. АчТвћ адвогтт и* Ниша, бвв. благгјивк у гдавном коњсксм депс-у да се јавн Г.чавној Интеадантурп Врховне КомЈНце по акту ЕБр 9164 ради изиесног сосла-

Из Иавштрг Одељења Ниже иаенована лица имају у Обавештајном Одељгњу улгца Колумбо бр 33 у Солуну пнсма или карте и то: 1. Света Радосављевић. 2. Никола Радквојевлћ, полвц. писар. 3. Др. Велимир Стојковић, глав. интендант 4. Љубомир Трандафи.овић пол. гшсар. 5. Влајко СтанкОаић, трговац. 6. Станоје Рашвћ контролор дувана. 7. Жввко Петровић чиновник. 8. Никола Ркстић контр држ. монопола. У. Воја Петковаћ пол. писар. 10. Душан Милаћевић полиц. чиновник. 11. Тихомир Мараћ нол. чиновник у Комавди Места. 12. Драг. Трајковић деловођа општ. 13. Александар Мклићевић председ општ. 14. Реста Л. Трајковић трговац. 15. Милинко Жујевић. 16. Чедомир Тодороваћ учитељ. 17. Миладин Стефановић, нар. посланик. 18. Момир Палујачић. 19. Веламир Млзденовић пол. чнновнвк. 20. Светозар Тасић полвц. писар21. Драгољуб Попсвић начел. срески 2 писма. 22. Госпођа Бабамовић. 23. Милан Јов. Псповаћ срески писар. 24. Александар Стојановвћ. 25. Радомир Манојловић. 26. Петар Ђ. Јовановвћ полиц. ;писар ј 27. Жкворад Рислмћ полиц. писар. . 28. Божидар Крстић иачел. | срески. Именозани могу сгаки дан ;под»ћ* своЈа писма ила карте из Обазешгајног Одељења, било ддчно. бцло да јаве своју талау адресу са назначењем допчаог рвдног броја, аа ке му ее ивсмо ; одиах послаха.

која би сва срећна бзла ках би своје женидбе и жене коју још ме у лепе и чисте хал.ане обукла и данас силно волим .. Сетих се и посматрајући би ме и пољу- са колико љубави и нежности била. Сетих се браће с којвма јона пита, моли, одобрава; са ко сам се играо в која су свакаГлако туге ме је посматрала кзда 8алогај свој дедили са мном- ; сам као рањен дошао на боло-

Тамо на крају Где лимун цвета жут... Тамо је' српској војсци Једини био пут. Сеткх се нашег села: г.ростра-ј не лаваде куда сам трчкарао;. рокне аиве куда сам се крво уживајући што се не видим из жита које је било веће од мене; ‘ сетих се воћн,ака где сам се пео; на дрвећа и брао разна воћа; се ј тих се рујнкх винограда наших; речица в потока у којима сам се купао. Сетих се моје детињске ра дости Јсад дође »Божић*. »Ускрс« м други всликп празнвци. Сетих се свога момковања, забава, весела жквота... Се‘, их'се

вање кући подупирући се са две штаке; са колвко-љубавв, неж ности и саосећања све чини да ми угодв, да мени буде добро; са кОлико туге ме испратила к*д сам пошао у трећн па и у четврти рат. Колико љубави, нежности и саосећања... сада свега тога немам. Сетих се детета свог... ужввајући посматрао сам делић срца свог, крв своје крви... Се тих се... сетих свега, и ко зна докде бих седео тако сећајући се и размвшљајући да не мора дох већ ићи, јер војници беху готови за повратак. Тргох се, устадох, мутна чела приђох војницима.. Војници као

и пре раздраганв, окупани, свежа весело ћеретаху. Наједанпут и ја се рззведрих; иестаде туге и осетих се веома, . веоиа весео као да сам бво међу својима, као да сам се сад расгао од њих... Видех да насам усамл.ен, да још вма ц>уди који су далеко... далеко од куће своје као и јј . Видех пргд собом другове с којама сам заједно већ четири године. Протрљах чело као да скидох неки мрак са себе и командовах: »Напред! < Дошап у логор, цустим војнаке, а ја се упутим у татор. Ту ме чекаше побратим, најкскренији друг мој. Бзо са.м неооичцо расположен што побратнм при мети, и упита ме: „Шта ти је сад, побратиме?« Ја га загрлих и одговорих: „Био сам са својима. Хајдемо у бараку!*

»Разумем те побратиме; и ја често тако бивам са својима«, одговори ми. Пдући с побратимом певушио сам полугласно: ТамО далеко. ■ Далеко крај мора, Тамо је село моје... Тамо је љубав моја. К. С. Б

3& Србију

— Миаан М. Маданлопић рез. кап. 1. кл. пита за матер Отанку Иахаидовић удову пгч. Михнила Махаиловвћа, ер. пачег. у пензији п *а сеетре Зорку и Натадају. Јссу ли цримнде 100 фра накЈ. послатих ии од Душаа?

Одговор проко Црвепе 1 ' Крста у ЖеЕевз. — ДобрвлВ Зоје Стеваиоваћа, Ћвћевац, жел. стапиц*. Жав сам п здрав као и свк наш*. Кадо сте вв? Јава ми за мајку и Сеју игта је еа њииа. Јављкј ма се чешће на пошту 999 иаи препо Беогр. Новвна. Треба ли ти поваца. Поздрав свем& Воја. — Милици Миће Црвчанина, Београд, Добрачана 38. Известате ме преко Београд. Новина, како су код куће, много бранем. Здрав сам, не брините. Млћа. — Тића М. Јанковаћ арт. поручник јавља гсснсђн Дара Васиљевић, Бесградока 39, да је жвв и здрав. Пита за њеце уЕућане како оу. МолВ за пзвештај истим путем.