Velika Srbija

Б1\ 23(5. СОЛУН, ПЕТЛЗ{ 2. ДЕЦЕМБРА 1910.

ГОД. I.

ПРЕТПЛАТА ПЗНОСИ : Мвоечно 3 *рш 1 , помесвчно 9 -/ранака, годмпљв 36 фрапака ЦЕНА ОГЛАСит : Ситви оглаеи 0.20 фрав. од петвгвог реда, воћ« оглаеу пп погодби. Новац со подажо држалв м комварпма к дмплохатсккм аас-уаваштнкма. ЛИСТ ИЗЛАЗИ С.ВаТПГДА}| ПО 11С1Д1Ш Цојлту слатк иреко Крал. Срп. Ј-вора.- Ковсудата у Соттну. РУКОПИСИ СК НК ВРАЧ.А.ЈУ , Стаи рвдакције Колембо улаца бр. 33 ."таЈошдов

Цоједвни бројеви се могу добити у Содј В; код агевцаје „Друшгва грчке штампеи улица Булгароктом бр. 5, бдаау главив поште.

БРОЈ 10 сант.

ИСТОРИЈСКИ РАТ УСПОМЕНА КА 2. ДЕЦЕМБАР 1914. ГОДИНЕ

Почегак месеца новембра 1914. године био је облачан, мутан, вагуш.ђив. Див.вачка најезда аусгријских хорди, оскјшавивши свето земљиштс наше лепе Отаџбине, стала је пусгошити и мрцварити њене ееверо-западне крајевс; у другој половини месеца посела је и наш славни Београд, на СрпскомДвору истакла ЦЈ)Но-жуто знамење свога безбожничког дела и доспела чак до гојјдог Рудника и поносног Сувобора, цио иод ноге црно-жуто знамење ропства и на Свом Двору наново иетакао свети симво.т српеке слободе. А кад је, тог истог дана, Брховна Команда објавила, да на територији Србије нема више ни једног слободног непријатељског војника, срце Србиново си.тно је закуцало поноеом и среЈтом, душа његова пливала је V нади и вери својој, а цео свет је укочено и немо стајао пред невиЈ>еним чудом двадесетог ве-

Многа су ерца тада застала у откуцајима својих осеРаја; многе су душе задрхтале и поколебале веру у издржљивост Србинову. Јунаштво и пожртвовање нису изгледали довољни за обезбеЈјењс невеј)Оватног успеха. Српски војник ипак нијс клонуо. ()н је веровао, кугао и спремао се. Несразмера у снагама нше могла поколебати његов дух п његову гвоздену вољу да победи ио сваку цену. А тај његов дух подигао се још : аче под ма'ђијским утицајем примера Првог меЈзу првима. »Ко неЈте да гине рекао је тада маш седи Краљ, узимљуЈш у руке пушку и ускачуЈш у први ров — нека иде; разрешавам све и свакога положене заклетве. Ја не дам Своје Огаџбине; бранићу је са Својим Синовима до последњс капи крви!« И ни један српски војник иије остао! Сви еу отишли да ее с непријатељем у лице погледају. Једним у и сто])и ј и и еза п а м ке н и м налетом разбили су бедем див.вачке најсзде и бројно несразмерио надмоЈтнију непријатељску војску, у дваиаестодневној нечувеној војничкој трци кроз северо-западну Србију, унишги.ти, заробили и делом најурили преко Дрине, Саве и Дунава. Огромни трофеји били су сведоци њихове блиставе славе. У круни тог величанственог дела српски.х хсроја заблистао је и наш лепи Београд, кад је седи Краљ, са Својим поносним Синовима, гонеЈш мрског непријатеља, ба-

ка. ИстоЈжја је одмах растворила своје мајлепше етранс и на првој од њих забележила, под датумом 2. децембра 1014. године, славну и пуну победу Давида над Голијатом. Наша новембарска победа у 1914. години била је 2. децембра потпуна. Она је, без претеривања, највеке војничко дело овога великога рата. Она је дала речити доказ, да јс могуће и оно што изгледа немогућс. У њој ее дух нашег војника прочистио и његову вољу и веру у победу прекалио у најтврђи и непробојни челик. Она му и данас одржава будну жс.ву за још већом елавом, за слободом, народним хпсдињењем и победом Правде и Вечног Морала. () б н а вља ј уЈш у с п о м е н е на онај славни дан, кад је паша драга Србија, светим пожртвовањем евошх одабраних синова, била очишћсна од мрског непријатеља и озареџа светлошћу највеће славе, побожно улазимо у храм своје драге Отаџбине и, по примеру свог седог Краља, кад је, ушавши 2. децембра у престони град Београд, скрушено захвалио Богу • на .великој милости, приносимо молитвс за поновно и дсфинитивно прогеривање демонског непријатеља, не само из Србије, него и из свију зсмаља нашег напаћеног народа. Вера је наша велика, као што је извесна наша општа победа. У тој вер.и у извесност победе, скидамо капу и кличемо: Слава палим за добро,

слободу и величину Отаџбине! >Кииели неимари*предстојећс Велике Србије!

ГРЧКА ШТАМПА „Ма«ед нмја“: Немачка може в.анас громогласно објгвљивати кгко тобоже осећа одговорност пред Богом к људима због страховатих последица овог помамног рата, али нас нин!та не може убедити да неће сутра или доцније кад јој се учини згодан тренутак поново изазвата рат ради остварења соојих имиеријалистач' ких планова. Кад ову страшну одговорност за дввље крвопролиКе у које је бацила цело човечанство није узела у Обзир онда кад јб потпаљивала барут, неће бита нпшта чудноваТо ако ц онет пзневери чим буде осеги ла способности за то. Врло је лепа ствар мир, квд је обезбеђен и трајн. А"и даје супротне резултате ако му трајање нчје чзрсто обезбеђено. У таквим о колсостима мислвмо да је не само ј тешко гакључнти мир, већ дај Савезници немзју накаквог интереса да положе оружје пре него што осигурају стзарне услове за м*р. Знамо врло добро да ми иемамо потребни ауторвтет да избацимо горље мишљељг, али ми сламо да о овоме питаљу нпје друкчијени мишљењс меродавних Јер стални напора којима је овај рат изложио Сапезнике, сва коврсне ос.<удвцг, псремећај трговине, опусгошеност земаљз, неповратки губатак људских живота, дугачки и тужна низ несрећа и сенрепстава, све бц то било бескорвсно ако би се завршвло ужурбаном псгодбом под имеком мвра, а крз онах који су радо аоложили живот за слободу народа остала би једна залуд опринета жртваСамо оада ће мзр бзхи магућан кад се буде оспавзо на поправца прошлосш и на апсолут-! но осигураној будућноста. То је несумњиво. • Неа Алитијд •: Шга мисла Споразум. то је показао објављеномтесном блокадом, апоказао је и „Тајмс“ кад је шгсао да Енглеска вма само јсдну политику према Грчкој, а то јс ош која би брзо и коначно примењена у чпннла крај атинскгм издајствима. А колико је дубоко закопан г. Венизелос (како тврде у Атини), то сведоче резолуције по осгрви( ма, које бзцају громОве на атинј ско ст ње, н 1 Ује громоглзсном јречитошћу показују на чијој је страни нацио.чална душа, п ко је заившл.ени а ко стварни мртв-.ц. Нггласили смо и други пуг:

они у Атини изгубише итру. IIстина је да су играли дуго, и играли вешто. Ати дође време да и они буду откривени. Доста су дуго варали Споразум и Елинство. Куцнуо је час казне. Споразум хоће да рашчести рачуне са о нмма у Атини. Елпнство их је већ почело рашчишћавати. Јуче и прекјуче Крит и Хиос, сутра и љрекосутра Митилина и о стала острва и ГЛаћедоција. Не ма милости сажаљења. Неу митна заштита савезничких ин тереса и спас националног једаи ства забрањују срцу да говори. Само хладна логика има реч, и она заповеда да се предузму ио следње мере. Оне се већ пргдузимају. II сувише јс доцкан и за оне у Атини да се покају. Пол Луј ПРЕДЛОЗИ МИРА — Коментари циампв I Бујорк, 2. децембра > Њујорк Борлд« пише: »Нај важнпје је у немачком предлогу, што је он учињен. Немачка вла да допушта званачно, да је њен рат промашио циљ и признајућа да се мир не може постићл оружјем, она се вмди приморана да прптекне сада дапломацијп, коју је иадуто презрела у јулу 1Ј14 годинс. »Пзгледа сигурно, да предло- 1 жени услови неће битп примљени од Савезнгка. »Жртве, на које су пристале Франпуска, Енглеска, Русија и Италија сувпше су велике, да би ове силе допустпле мир импровизован у Берлину.‘ •Њујорк Тајмс“ пише: »Спора зум, то је извеско, наставкће рат до срећнога краја, т. ј. док слом пруског милитаризма не. буде потпун, да би ера мира владала над светом. Уништити ову сталну опаснсст најбоље је средство да се дође до мира“. Лондон, 2. децембра „Пел Мел Газета" у уводном; чланку пОднасловом: »Знак утучености« гшше: •Немачка повуда моћи ће јецва учавити неки ути-

сак на Савезнике и неутралне. Канцелар може по скорашњим догађајвма изводити шансе, које има немачкп мир, да би био првмљен од Савезника. Што се тиче неутралних народа, ако су оне дврнуте цонудом мнра оддржаве, која је потоопла >Лузатанају> и увела росство у Европи — снда је њихова интелигенцпја на примитквном сгупњу. •Правп ци.љ немачких предлога је да измакне унутрашњој кризи Унутрашње стлње Немачке открива се њеним поступцвма прсма становништву заузетих територија Белгије и Француске. »Захваљујући блокади Нема.чка подноси таква искушен,а и невоље, какве су Г'ариз пранудиле на предају 1871. године и како се ово средство примењује много жешће него 1871. године, иггледи су за Немачку још много мрачнији и страшнији.‘ »Према свему, настзвљање рата ,од Немачке испољиће се серијом очајних напора и испада иза којнх је конзчка исцрпенсст.» ИЗМЕНА ТЕЛЕГРАМА Одлучност Енглеске и Француске Лондон, 2. пеисмбраЛојд Џорџ, председник енглсског министарства, упутио је г.Бријану следећи телеграм: »Ја немам други циљ до да развшем и учврстим пријатсљске и савезничке везе из.мсђу Енглескс и Француске. Британска ке влада продужити рат против нспријатсл>а са већом одлучношку и енергијом док Савезници не добију победу и трајан мир.» Г. Бријан је одговорио: »Влада Француске Републике и цсо француски народ, надахнути истим осскањима, решени суда уложс највеће своје напорс да се непријате.љ победи и обезбеди т|)ајан мир.»

ЗАШТВ НЕМЦИ РАТУЈУ

III. Прод>1ран>в иа Игток Трећи Ш1аи Немачке јесте про мицати свој утицај а власт ка Истоку преко Аустро Угарске, Балкана, Мзле Азије и М сопотами је до Персијског Залива. Т« је фамозни Пгдпи’ пасћ Оз1еп но литикои, трговином, језиком и мачем до контчног потчињења тих зсмаља у циљу нВциоиалне ексланзије и колонизације. То је најдражи план пангерманнстз,

јер им изгледа, нај рлроднији, најзрактичнија и н .јкорисчнји, пошто обухвата у нсго врем* и прва два (тежњу за колонијама и скономск.:м ирзенством), . За кзвођење овога плана било је аовољнлх услова. После ораза код Садове и отмице Ш • г,је од Пруске и г.ослс туО т-а Ломбардије, Аустро Уг-■■ рт.... е упућ на да аа изгуб.љене : , л,е на Северу н Зав. ду трг. : : с а