Velika Srbija

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРОЈ 23<>.

територијалне и моралне накнаге на Југу. 3' томе ока постаје оруђе п експонент Немачке за аену источну политику 1’азнородна али по духу управе Немачка земља, Хабзбуртка Монархвја прамила је ову улогу као своју. Као разнородна, она је била погодна да прима у се још туђпх народа, а првеиствеко сриски, од кога је велики део већ имала под собом. Младе и још несређене балканске земл.е изгледале су подесне за потчвн.авлве, а тако исто и трула Турска, према којојје Немачка заузела улогу пријатељског наследиика. Обнље у принчевима пнеувпђав

са дмања, а у исто време насељавала Не.мце на најбољпи има* љима Сада још док се бије бор ба између Словенства и Герман* ства и аустро-угарски се Словена, обласкани лажни.м националним обећашима бију на страна Германствз, Немцв промичу своју антисловенску мисао у самој Аусгро Угарској. ЛојалниХрвати — то значи они слепи сааа отварају школе по варошима Србије чајим су улицама Немци дали немачка имеиа — слешш они то не виде — и издају полузваничне новине у Бе ограду на хрватскои. Кад би Немци победили. те би школе и

новпне биле претворене у немачке. II у самој Хрватској би се народне школе затварале а отварале немачке, и ти исти Хрвати читалд би »Народне Нсвине« на немачком језику. А она сироти Хрвати, Словеици и Срби што се сада у 'Песаргв^ј војсци боре противу своје браће морали би ускоро у Ауерику у рудникс ради хлеба, одакле се не би требали ни враћати, јер би Немци већ бпли предузели да на аиховој груди, ако је плодна, населе своје саплемеиике. На прљушама и по кршу о-тавили би домороце — ради војнака и попемчаваиа. (Наставиће се).

ност западнпх сила донели су германима непроцешав успех у нзмешташу германскпх принчева на престоле балканскгх зсмаља сем Србије, која ће, са наслоном на 1’усвју остати непоколебљив камен спотицаља германском продвраљу на Исток. У својој сдлуци заштитника Слсвенства п Православ,Ђа, Гусаја је главна препрека германском надкраљу на ИстОк- Међутпм, у борбппрогзву Словенства ГсрмЗнство је имало ванргдну помоћ сд великОдостојнака немачкогпорекла и осећан.а у руској држазној служба, који су умели заводити руску политику °д п.еног правог пута, Затим Германство се необично користпло несрећним антагонизмом између западнпх сила и Русије, и, нарочито, страгаећн свет од руског деспотизма и панславизма. Те околности Бизмарк је на Берлинс-.ом Кон гресу пскористио,и Босну и Херцеговину дао Аустро Угарској. Ппак, Русвја је у овом продпра њу у колико је пкад могла, с ре чавала Германство штитећн Ср бију.

Када ба нешто у овој борби Русаја бнла сломљеиа, Немци би одмах коначно решили питање аустријских Словена, одузимљући им сва национална правз. 'Гада би отпсчело понемчаваље Словенз, које су Немци, у колико су могди, ревносно спроводили и до сгда- То смо ввдели и у Босни где је Аустрзјз, на разне начане, Србе сувлашћивала и терала

' СА РАТНИХ ФРОНТОВА

Са еслунског Фронта — фраицускп коминике Сол)'Н, 2 децембра У току јучерашљег дана ар тиљеријска борба бсз значајних промена. Савезнички су аероплани ооорила један непријатељски аероплан јултно од Петрича. Француски су аеропланв бацили бо.мбе на рззке непријатељске логоре. Француеки коминхке Параз, 2 децеибра Доста јака артиљеријска борба јужно од Со.ме на обема обалама Мезе и на висовима јужно од Бонома. На осталом фронту даи је прогаа 0 на мпру. Солунски фронт. — Непрпјатељ је бомбардовао српска фронт п варош Битољ- Пма неколико жртава код цувилног света. Наша је артил>ерија ефнкасно одгоза рала. Нвје било пешачких борби Руски Коминике Пегроград, 2. децембра Западни фронт. — На желез ничкој прузп ТараОпон —Злочев, наши су авијатичари бсмбгрдовали са успехом станицу Плујови и транспорт блазу села Нуче се веро источио од те линије. У об ласги станице Потури а источно од села Липицс Долке артиље ријски дуел. Парализовала смо нашом ватром покушаје непријатеља која је хтео да са великим снагама врши изввђања на реци Нарајузки у области сола Плачу— Мланс. На Карпатама наша је арти љерија бомбардовала Коросмеци проузроковајући седам пожара. Румунскн фронт. — Непријате .

је наставио своје напане у правцу Бузеа, наша пешадаја а коњица у контакту је са непријатељем западно и јушзападно од Бузеа. У току 29. новембра наша је коњица напредовала па загг д борећи се жнлаво са непријатељем. Енглески деманти Лондон, 2. децембра Званично је демантована вест да су Не.мци потопклп две тран спортне савезнвчке лађе у вода ма Истока 28. новембра. Лађа; п Кзнг Малселм“ која је потопљена 28. новембра није преносила какакве трупе. Сумарегеки рат Лондон, 2. децембра. *Тајмс“ је добио телеграм од свог дописннка из Мадаида, у ко ме овај даје тачну сдеју о немачком схватању слободе мора. Г. Матос, посланик Канарских острвау шпанскОм кортесу (парламенту) учинио је следећу из јаву: •Не.мачка сумаренска бло1 С да произвсла је кесношљиво стање на Канарскч м острвима. Велике количзне ро'е леже на кејовима Санга —Круз и у Палмасу, чекајући тр.тнспорте. Глад прети стгновницима остсваУ

НА СРПСКОМ ФРОНТУ Лондон, 2. деце.мбра Дописшпс Рајтерсве Агенцаје који је обишао српски сфронт пише: „Данас је до подне војна ситуација остала пгиромењена- Јуче Савт-зници су бомбардовала бу гарске положаје северно и источ но од Битоља в јутрос се је мо

гло примегити да се наши шрапнели распрскавају на брдима иза Битоља. Србн су јуче понсво почели да бомбардују бугарске псложаје које Бугари не могу да задрже. Падине које воде ка вису, непроходне су и кршевите али стално бомбардовање може их одатле потиснутг'. Време је лепо и благо. Коморе разних једнница циркулишу путевпма који су где гзе врло рђзви. Велика је живоот на др)'МО ввма В«е се груне тамошњег отановнгттва где поправљкј) путсве <?сје су аутомобизи поквари и Овај део Србије в»гле да издагнут јер се х.утева врло брзо суте С друге отране кзииа је зарава м прајатна. У пр кое тегпкоћа ко.е вемнновно наступају уолед рнта здр»вље тру аа је изврсно Срби су једад челичан аарод Пацо.и, кеји они дај ! иогле трчмесечпог пута, и пелвка«. бсрби, одиста еудгвна. Они проузровују оиште дввљење. Шга вите буг.кргки зароО љензцц цркзнају њвхову храбросг, ноустрагаавост и саиа оожртвовање \ њатоввм нта джма.

НЕМАЧКИ ГУБИЦИ Крајња исцрпеност Немачке . » Л^ гдон, 2. децембра. Прсмз званичним листама кемачки губицч у току месеца новембра износе до 156.176 људи, од којих је 30.000 мртвих, а преко 32.000 заробљеника и несталих. Целокупан број мемачквх губитака од почетка рата срачунат према званичнвм немачким ли стама износа 3,921,869, од којах је 1,500.000 погинулих, зароб љених и кесталих. Ови бројевп не обухватају поморске и коло нвјалне губитке. Немцв признају, да г) бици, у погвнулима п рањенима нису об јављивани, пре него што су саопштавани од болница. То зиа40, да се масе немачких војника умрлвх у болницама или који се као рањени тамо налазе, пмају додати опвм листама, које су као што је често доказввано бвле увек далеко испод истпне. Кад би друкчвје било, Немачка не би данас бвла без резервп не само за војску, већ и за земљорадњу И привреду. Немачка је утрошила за две године рата пет класа регрута и

све што јој остаје, то је 1919 класа дечака од 18 година. Кад би друкчије било, Немачча се не би зидела приморана да врши насилно регрутовање у ззузетим покрајинама и да уводи одвођен.е у ропство цивилног становништва. То су св- зкаци, иоји нсће остати без утицзја на расправљање о предлозима мира код Савезника.

Борбе на Ссмн Савезшгчка надмоћност у свему Лчвдоп, 2. деп. Ратнн допгспик >Тнјисн« нч фронту Сомг. пишс: ТоиоЕа ве ни>;у ућутали од посло!н>е борбе нн Со.ми. 11» ш првтвсак и обелност иашв I апвјап ча> а нк су понуствли. Теоријски узевши Неаци су. се вадатила у бољвм о олкосткма пего чн, јер, нретрпевши по разе ова с>- со пгвдачвзж а бнла ваи арт« сријеве в:,тре, док еу наше групе налкрЈти увек биде иЗтожене велвжсј ватри. А .и ове теор*јрке аозољне >рв дике биле су иоремеКепс цадмоћношћу нншетшше артвз« р»је. Пуема изјавама кпогих зчрсб љеинкд дознајена лн су г.емач ки рововв маого ваше разрушеви пе.‘ о нашд. В језцг к> ји сј бракила биаи сУ садежени много сјлнч ој ваг; п н го нкшв. Наша артзлераја •'омбардујућа иепријателску лзаеју аза фронта, спр&чала јб мгљн вхше, снабдевање војеке у храеа н ау нацвјн, Мп знамо да су енши тоиова па внше мес а потдуко оазру шиди непријагел,сг.о роЕове 8а снабдезањс-. Многобројна ухваћгпа пасма код зарс.б.-ееиика а документа прнЈпају всдику оекудицу у хр« пи. Пемачк. војвеца дезертгра*ју кад год км се уваже орилава. Доааснак л Морв»ЈГ Пзста“ тедеграфгше, др. су војатц?, која оу Езробљенв гре пеколвко дква, прпгнала да знсу нрими ли еимае одело и .оа добвјају масго птта гору храну аего што добмјају енглески војнаци. У буду^е се сви огласи прммати у уредннштву.

Ф Е Љ Т О Н ПУКОВНИК БАСИК — »Пти Лгурнал" 04 20. нов. «— Врбенв, новембра Зове се пуковник Васић. То вам у вашем сећању већ казује нешто. Васић! Вн сте чули то нме! Не трудите се, ја ћу вам рећи када и Зашто. Ево тачео године дана. У Србнји је била остала са.мо једна варош: Битољ, и Васић је бранио Битољ Васжћ није бранио Битољ слу чзјно. Он није био ту, као што би био на другом месту. Бпо јс ту, јер је бпо код своје куће, а то је био зато, што Ј‘е 1912. го дине он саи отео Бктољ од Ту рака. Цела је земља била окупврапа.

Цела војска. да не би била за робљена, бсЈке се повукла у снежну и дивљу Албанију.

Све се повлачило, с.амо се у тра гедији краљевине покретао један једини мач — Васић. Немци су силазили са севера, Бугари су долазили са нстока, а Французи нису мотли напредовата с југа. Васић је покрстао свој мач од Битоља до Бабуне, од Бабуне до Бнтол,а. II свакога дана, његов логор се смањивао и борећи се, он је давао утисак да

удара у непробојнс бедеме. Пшао је на Бзбуну, врзјшо се у Битољ, | бројао је своје људе на путу 5.000. Бројао је хлебове, које им је имао дати: 500. Вројао је меткове, који су му преостајалс: не говоримо о томе. Потом се враћао у конак и у сасвим погашеној, евакуисаној и престрашеној вароши горела је целе ноћи једна мала лампа. То је била лампа Васићева. Она му је надахњивала одлучнссг. Сутрадан, у саму зору сдлазио је на Бабуну. Он није дао, да се заузме Бабуна. Он је познавао тај ко.мад, пошто га је био прогутао 1912. године. II он му је задавао ударац својим гру дима. Бугари су се скотр.т.али са Бабуне, али су се опет враћали са направдма и гвожђе је увек продирало у месо. Он је изгубио Бвбуну. Мач је имао све мање места, да се покреће. Најзад се

Јеква мотао покретати .с лева на у Битољ, за тим их враћао на десно. Пмао је да се утуши- Бу-. ј^дну свешчицу, у којој јеправио 1 арн су билп у предграђима. Ва- забелешке- То је био Васић Ја сић, без пједцог хлеба, оез ијед- насам б ио ј е д И ци, који је веровао ног метка, са 2.000 људи измакао у љегсву смрт ц 0315а досмо се. ‘ ?м 1 е 0ко 9 часова > Ј с з н<јГ коб 0нне говори француски, - за 10 ног јутра, када су Бу 1 ари нада- ГО д 1ша ј а ћу говорнти српски. ралн са ис.гока,В сић јекашлао, р а3 у М е, 1И 0 мз се ипак. Он ми јер је био грудоболан. Од тада' показа ва р 0 ш, стави на га нисам више видео. ј . мо 1 е очи доглед и упре Га у ЈеА данас, када сам ишао Вар- т дну тачку. Ја погледах. дарској дивизвји, приметах на ! — Ах! дивно! ввди се врло леЈедном брегу I ру чу • * официра Српски официри, и кад 110 конак ' их не иознајете, врло су госто-1 Конак! узвикну радосно Бапримљивн према нашој значки. сц ^> ко Ј и Ј е зна0 добро, на шта По том Битољ је бво сироћу Ј с управио мој поглед. мене, могао се видети читав си- ј У конаку је за вгсме 42 ноћи стем ровова и гледати све то сијала малена лампа забринукроз доглед било јс велвко иску тости. шење. Ја се праближих. - ! Три недеље је већ Васић ту. Мршгв са једним штапом са У једној урвинн је његов шатор. Крфа у руци, један пуковннк, Гранате сваког ддиа засипају 1 усред осталих, упирао је погледе овај терен, али је ту пајлепши