Velika Srbija
ГОД. I.
■р М о- л 1ј1 . —•) 1.
сслун; СуНОТА 17 ДГЦЕМБРА 1916.
■ИМММРДШПМ 111 гши ■■■ Шш-Ш, Ш ЈМ Ш1ј|§ шттш
ИРЕТПЛАТА ”3”'ЈСи : Иесечно 3 л >р»тг^», "' омееечио 9 у^алака, гоамшав 313 франака
БЕНЕ1Е
ЦКНА ОГЛАСИМА : СшТ9* оглдси 0.20 фрин. од осгитног р»*да, Рећ* огласд п 1 1 погодбн Новаи, со оод&же дрзвсп »н м жои*с*рина и л,нп.1оиатскпм ваступништнцма. ЛИ('Т ИЗЛАДП « НАМ{ ДАН ПЦ‘ ПОДНК и«*шту сл&ти 11 р'>кп Кр*,у.. Срп. 1>иераи Консулатв у Сотунт. ГУКОПИСИ СЕ НЕ ВГАЋА 1 У Стап ред&кцнје Кмлонбо улнца г*р. 33 . < &1опЈг}пе Поједави бркјева се могј добитиу Солјпј код &г а*.аје „Друштва грчкв тгадпев удица Булгароктон 6р. 6, бднгу гл&внс поште.
БРОЈ 10 сант.
I
Даректор А. .‘ОВАНОВИЋ
БРОЈ 10 сант.
КРУПНИ РАЗГОВОРИ ПРЕДЈШГ 0 МИРУ И ДОСТОЈАН ОДГОВОР
На ноту председника на, па и на сваки други Сједињених Лмеричких покушај сличне врсте. Држава о потреби прсци- дао Цар свију 1’уса, Низирања услова вараЈзених кола Други, у својој знастрана за евентуално за- менитој наредби војсци к.вучсњс мира, први је и ‘ н (јзлоти. п[>еко сваког очекивања; Пошто је констатовао, брзо, послао свој одго-|да се снаге непријатељвор кајзер Виљем. Он је, ске исцрпљују, а снага
преко свог всрног до1 ’лавника, известио прсдседника Вилсона, да јс »царска влада прммила, } г пријатељском духу, племенити предлог председника Сједињених Држава, коме је циљ да створи основс за припрему трајног мира«. У продужењу одговора, гдс се говори о ономе што је главно у ноти председника Вилсона, кајзер Виљем истиче, да »царска влада сматра да јс. најбЈље средство за
гусије и њених храорих Савезница расге нсп]>екидно, Цар Никола вели уСвојој наредби: »Немачка осеЈза, да се приближује час њено 1 ' коначног пораза и казне повреда права. И, као што Јс изненада објавила рат својим јзуседима, када су њене снагс биле надмоЈпшје, тако она сада, осеТ.ајуТш своЈеслабљење, предлаже прсговоре о миру са савезничким Силама, које с\’ се пераедвојно удружиле
постигнуке тога ци.ка ме-|против ње. Сасвим је пој-
одложни почетак измене мисли. Остајући при својој изјави од 12. децем-
мљиво, што она жели преговоре о миру пре но што њена слабост поста-
ора, којом ]е нудила по-јне сувише јасна и прс четак преговора о миру, јно што губитак њене војцарска влада има част дајне снаге постане дефинипредложи сазив бсз одли {тиван. Истовремено, она гања једнс конференције * се жури да припреми јавлредставника зара^ћенихјно мишљење и дижс ларземаља на неутралном |му односно снаге своје збмљишту«. Па опда на- војске « ставља: »Исмачка влада »Али, наставља Цар сматра, да сс вслики циљ Пикола у Својој наредби
избегавања нових ])атова може постићи пошто сс зпврши овај |)аг«. 0 побудама и тсндсн
Француска и Русија, које сада имају на својој страни моћну Енглеску и племениту Италију, хо
цији предлога Немачкси-ћс да отпочну преговоре п>ених савенница за за-:о миру онда, када буду ‘то ематралс за подесно по своје интс])ссс«. А када
ћс. то оити : паредоа вој
кључсње мира било јс у јавпости доста говора. Предлог је потекао из страха од продужења ра-|сци и флоти јасно исти та, а у увсрењу да јс, зајчс и у томс не оставља такав случај, немогућејникаквс сумње. »Ја не спречити катастрофу. Нс- сумњам нели Цар војсци и флоти, — да ће сви вс])ни синови Светс Русијс бити прожети иде-
мачкој јс потрсбно, дп сада, кад јој прилике изглсдају најповољније, и под силним утицајсм рачунског прсдвифања о извесносчи погоршања положаја и коначног слома^
јом, да се ми Р ке може дати неиријашељу а о његову аовлачењу са наших граница, в Ц са*о онда, кода, коиачно
СВОГ, ДО"ђе до ШТО повољ- јсломљвн, буле дао нама и Нијсг мира. Политички нашим всрним Саееиницима фактори и јлвност У зем- Чврсте докаие, да се његов л.амл Сила из Спојхкзума аодли насртај неПе м„Ач више
правилно су оценили ко-
аоновити, и иоувдане шран-
рак Немачке и најенер- ‘тије, да ке ресаектовати своје гичније одбили од себе обавеае«. Досадашњи рад и саму помисао на закљу- и жртве „не доауштоур чење мира у садашњим вели се на дру 1 ом месгу приликама. Али је несум- — ни чо*исао на уедан њиво најсилнији одговор, мир аре коначнв аобеде над
и на предлог Немачке и њених савезница, и на ноту иредссдника Вилсо-
непријателсм ..." И онда са задивљавајућим поуздан>ем, са поуздан.ем које
нам душу крепи иодко-1 га ће сс јсзовиго трести наши непријателш, Ца]) свију 1’уса довикује: * и Ми смо сигурни у аобеду / ‘ -к Ова наредба Цара Николе одјекнућс широм цслога света. Она представља најбољи одгово]) на немачки предлог о миру. Она, уједно, унапред онемогућава свако посредо- 1 вање са стране. Интересантно је, што сс наредба Цара Николеу једном свом.делу потпуно подудара с одговором Немачке на ноту председника Вилсона. И наредба Цара Николе н одговор кајзера Нил.ема слажу се у једној констатацији: ија се еелики циљ избегав(ноа нових ратоеа — како Пил.см V свом одговору каже може постиИи аогито се за-
врши ова> рат.Ђ Само се разилазе у томе, кад п под каквим условима треба сматрати да је [)ат завршсн. Док кајзер Виљем предлаже ичеодложни почетак измене мисли,» даклс не свршавање, него арекидање рата, дотле Цар Никола истичс потребу, да се рат безусловно води до 'љеговог свршетка, док се не извојујс »коначна побсда над нспријател>ем». У гоме разилажењу лсжи сва тежина питања о миру. Наши моћни Савезници, свеснн своје снагс и нсмачке малаксалости и увсрени у своју коначну побсду, неће да приме мир, из руку Немачке. већ \о ће да га по сваку цену добију оружјем и за себе и з.а Немачку. 3 г
ПОД ВУГАРСКИМ ЈАРМОМ
ХН1 Страдаае Пореча и пОгвбвју ирвака взнели с.мо у чланцима „Крвави режим“. Вагне се нема, шга рећи, сем да се доиуни кр-ј вавп спасак са новим жртвама,] којвх тамо свакохпевно има. За 1 Пореч се може рећи да је про ј пао- Сва су му прваци г.обвјене; свештепици и учигелш такође. Куће и имаша опљачканп па ог њем уништени. Читава су села попаљена Из Дољег Пореча нај више су страдала ссла. Грешим ца, Брод, Слатнза, Тополнида, Крушје, Томино Село н Маа*стирац. Горгви Пореч готово је са земљои срав 1 геп. Чегрнајест села у Горн.ем Поречу је спаљено и сгановништво се сада ио гувурама и пећинама крије, јер се не.чају где сктонвга. I лад са тире онај остагак становништва коие се не може номоћи. Они која су срегним случајем отуд умакли причају С 1 р,- > хОте. Четври бугарске чете крстаре по Поречу. Оне судс и пресуђују. Срески начелник који ссди у Броду не узима никакза учешћа у ма каквим административним пословима, сем што са својим органима прикупља насилно од народа порез. 'Ге чете хране сељацв. За н>их мора бтти хлеба па ма шта било. Јованче војвода из Локввце, иредводи ове разбојнике. Оа јеј све и сгја тамо. Полвције и жап дарма исма, а тако исто на вој , ске бугарске. Што Јованче гце ј суди то је пресуђено; нема се ко ме влше жалитв. Док је био жив, митроаолат Козма долазио је из Кнчева у поречки манастир, али
су то била црни и тешкп данп за Пореч. Тај зликовац у мантпји бпо је окружен четсм рззбојника и ао шеговој наредби су прваци убијани. ! Бегова се свака жеља Еспун,авала, а она је бнла што ваше крви српске вспитиОн је учинпо те се из Велеса вратила једна група од 1оО по речана, који су све прабрзни прваци били и које су у Бугарској требали интерппрати. алиовај зао дух поречкг, то не даде, веК псспа своје бандите, те вх у четнра групе подели и све до јсдног поклаше. 'Га су клаља извршена по групама, и тс: у Дервишвиој н>и ви на путу између Деоришта и Брода, у Сланштици (сл. река) у Текинском бунару близу Броиа н у блвзини села Слансксг. Породнце оних који су се испрвд ножа бу|арског уклонили — по га твор: ма гладне и голе са децом месецима су држали. Жене још живих мужева на свлно су преудавате остављајућн децу да умиру без родитељаЈедном речју такав је зулум да га Поречани — који су у кста ни највише од разбојника турских пропатили — не памте Кичево није изостало аза дру:их вароши и оно је претрпенО| као и сва друга места. Онако, кдо што је војвода Јованче по Поречу -делио правду“ у име унуграшне организацнје тако је исто и војвода Стојан Спиров — то у Кичсву и око лвни вршко. ТрвД-сет до зуба наоружанмх злаков^ца отлочели су са пречишћаваљем становнн штва. Пошто су по уобвчајеном реду оиљачкали станове чинов
ника и грађана српских —• лрешли су на убиства. Стари и о пробани борац за српско вме у томе крају Мицко Гисгиђ, прежседник општине Карбуначке први је био жргвх овах зликовалт. П.ега су овн ра.тбојшца по кеком свом мегоду, ксји само дивљацима прави задовол.ство јазно пред грађанством у чаршвја заклали. Софронија Јољећа и Блажу Кикадвновића одвели су под изговором интернкраља, ала очевадца причају да су код оајиа оба убијени. Дамчету Крушевљанииу Бајн заклали су двоје деце, што им нвје одређеног дана откуп положио — тек што је ово учинпо спасао је себе и осталу дспу. Породпце заосталих наших чиновнака страшно су малтретирали, а нарочвго Гвоздена Грујића учитеља п Станка Двматријеваћа трговиа. Жене и децу имевованвх по пет дана без хлеба и воде држали су под стражом на отворено.м пољу. где су оа хладноће и глади страшне муке пропатили, а нарочито децт, којнх је бало еспои пет годпва. Да би своју главу спасли г.лат*ши су оввм разбојнацима, којв, новац деле са преставнпцима политичквх п војних власта и то: Рт:ста ]>укрић 150 наполеспа, Стерја Ловрић 100 наполеона. Мисаил Дуковић 50 наиолеона, Стојко Ђорђеваћ 100 нааоле.она Стерјо 'Борђеваћ 150 паполеона и Захарије Јовансваћ 50 наполеона. Матрополвт Козма који је одмах из Бугарске дошао — ударио разрез по црквама н манастзрима. Кажу да је љегова »смвреност« ско 20 000 лева на тај начмн »зарадио « II зар је онда чудо што љихови чвновници, које Такев назнва робијашимл — диљу и пљачкају — кад »,м то и митроносне глав: чане? Ћ. 0ДГ0В0Р САВЕЗНИКА Поводом предлога о миру Лондон, И. децембра »Дејли Мељ« пишс. да је текст одговора Савезника на немачку ноту састављен у Паризу и да је већ одобрен од свих заинтересованих влада. Ј>коро 'ће се предати председнику Вилсону, којн ће га доставити цснтралним државама и њиховим савезн ицима. Ова нота доказаће зараћенима, као н неутралнима. да исма никакве наде, да 'ће се Савезннци одрећи победе, вс'1. у ос! нови задобивене, радијед! ног мира, који ће бити јсамо немачки мир, све ■н