Velika Srbija
док воЈна снага Немачке не будс слома.ена. Пога, коју с\ т Савезницн намерни послати излаже јасно, зашто се ми бо|)имо. Она описујс режим насиља заведен од Немачке и исгиче да се таквом притискуможе учинити крај за увек само ако се успеју добити гарантије прошлости, које с\ т биле само на хартији «Дејли Мел>» додаје, да сс једини раллог закашн.ен.а предаје ноге састоји }• материјалној тешко■Јш, која потиче отуда што еу десет г.лада имале да се сложе о форми п нзразима ноте тако да је она могла дати тачну идеју н.ихових гледишта и н.ихове политике.
ГРЧКА ШТАМПА ..Неологос’ 1 : Пемачка / Грчка I е би могла примитвве ликолушност Немачке чак и кад 6и Бетмак Холвег бво кскген кад је говорао о Грчкој, и чак кзд бн и гксзе рата остала у сназа немачка обећања која су иначе свуаа била погажена. те не 6и Грчка нвшта изгубила него би се шта више и увећала, Јер би она увек била слабвја од Бугарске и гретворвла ба се у вазалну држзву Турске. Оно што је некад гроз свој «Кирикс» развијао Веиизелос усред Атнне, то и данас долази на дневни ред Велико ивтање аа Грчку наје њеко увећан>е, — јеракосеодпжв једна сносна балканска раз нотежз, то 1ге увећање гелиновно настата због животне способно с т ц грчке ргсе, гбог њене над моћности над Јвенвм бглкансккм супарницима, и због њеног историјског позава Најоабпљније питање за грчку расу јесте да њени супарници остану у стагву у коме су се на лазнли па грају балканског рата. Народна надмоћност и скупљање целог грчког народа под једну заставу достојну имена овог на рода, само је питање времеиа. II са тОг гпедишта посматрано, грч чко се питање не може задово љитз трагичнвм и позоришнимуз ванема Бетмама Холвега о Грчкој. Квнцелар нем.чке царевине из гледа аа гледа на Грчку као на
је кад тражи да свгк скине капу кад говори о Грчкој. Али ако странцима упввамо поштовање само због врлина нашах пргдака и збиг велпких дс-ла каше три хиљадугодишње асторије, за нас је највеће задовољење (сатисфакцеја) да се одржи онај гуг Евроие који су наиш претца били створили снако како су замншљали они који су лостигли да се Грчка рашири толико да у себи ооухвата сзе Елинстао, тако да оно не мисли вич е на спољаш њег непр-јатеља, већ да 1 риступн великим философским и историјским проблеми.ма и да се уз дигне на висину до г оје није дос[,ела друга цивилнзацеја. Али Бетман Холвег не скида каиу пред ЕлинствОу. овом велп коч цнвилизаторском сплом на Пстоку, он скида капу само пред једно.м тиранизованом Грчгомко ја потчињена олигзрхији пма дрскосгн да сматра да не постоји више јгвно мишљење. општинама и пијаиа старвх Грка, које су установс биле претече данап њег уставног режима. Ј(р да је по штс вата идеју Елиниама, да је се збиља дивала величвнв мајке цивелизације Немачка се ке би у дружила с онима којт занас сзе чане да би са ткихова земљншта нестала једнн предузимљкЕа раса да би побутарили или потурчили чисто трчке аемље. Грчка впше воли да води ратове сличне онима које је толвко годииа водила и да се наметне као што се на.метнула нре три године. Ако би и међу Сила.ма из Споразумт било иеких које би се полакомиле за грчкгм аемљама, Грчка има непоколебљиво уве рене да већкна између тлих не1>е допустити унвштење народног наследсгва нити да ће бити пога жен принцип ради кога се данас боре, а то је догма о народно стима- (Број 72). Пол Луј
С. 10 ЖНП са пашим храбрим Савенницима и са сваким од вас, моји храОЈ)И ВОШИЦИ. «Прсд.тог мира, учињен нам од нспЈЖЈатеља јесте лажан и подмукао манева|). Не верујемо му, и ве|)ни 150.1.и нашег узвишеног шефа бо[)И'кемо ее храб|)о и са самоодрицап.ем до коначне победе, бе.ч које је прави мир немогућ. Ова борба за нас јс света дужност према' отацби ни.»
ЦАРЕВА НАРЕДБА Коментар лондо«ског ,,Тајмса“
Лондон, 17. децембра »Тајмс« 1 окентарвшући наредбу рускога цара својкм трупама поводом маневра која Немачка
њмховог одгов-ра. Јасно је да ће они тражвти накнаде гаранције услов 81 пе ^иа поп- за пре говоре о мвру. Наредба коју је руски цар у путно својим трупама показује да он цени, као и његови савезнкци, тај услов као врло взжан Савезнпцима г.рипада — рекао је он да сдреде час закључења миралПољСка треба да се ослободи? рускс ас.пирацвје на Цариград и Мореузе морају бити задовољене Немогуће је от.чјчсти с » пре* говоримк све док се Белгвја, Србиј.ч велвки део Фраиауске, Рум}псје в 1'ус9је, валнзе под иепријатслЛм- Цоврвћањв а пнк падо морнју претхоипти Н'.‘ само мвру несо и сааком прегсвору! о миру Проблем гарбнпаја је тежа и комплвковр.ш јд алц је прву ола солуцвје врло јаспо нн заачнок у цнреаоЈ ЦЈредСи. Под гаранцијчм тр-бн рнзуиети ве : шго
„ стварво а не просто чини за мир каже: „Г1 ако С.авез : . парче харттЈе бе* вредноетц нвца згдоцњаваЈу сч онговором Немачкој, код њих нема ни грун
.Треба унаштнт* аа увек нру
ке с\ мњс што се тиче природс
1 ска милатарнзнм
ОДЛУЧНОСТ РУСКЈЕ Наредба геиерала Руског Петроград, 17. децембра. Гсшерал Гугки, пјухов-Ј ни командант ссвсјжпх Ј)уских а]>мија упутио је својим тј)упама слсдску на]>едбу: «Цела 1’усија изјаснила
СА РАТНИХ ФРОНТОВА I Са салунеког фровта љерија рушила нсмачке органи-ј — фраииускп коминике — зације. Францусне су трупе потСолун, 17. децембра п -' но 'Продрле у кемачке пору } г току јучерашњег дана Савез- ® ене ровсвс које су Немци ева ници су бомбардовали кеприја- куисали. тељске одбранбеке организације На левој обали Мезе Немци су близу Мичукова. На остало.м ј<=ко бомбардовалв у току јуче уобичајена аргиљеријска борба. рашњег дана фр.ицуске положаје Италвјааске су трупе одбиле взмсђу Мезе и Авокура Францу једну бугзрску извгдницу неда за °У зауставвли на више места леко од Преспанског језера. свог фронта немачке нападе са бомбама. Француски коминнке ^ ч- - . ^ Ј У току 1о. децемора францу,Париз, 17. децембра. С ки су аероплани бомбмардовалв На левој обали Мезе, после ааијатвчарски логор у Грнзозу, јаког. бомбардовања, Немци су СТ анвцу Несл и разне радвони предузела један јак нацад, на НИ ц С зозке у Некирхеву. фронту више од три километра, на наше положаје заг.здно од ко- Италијански команике те 304 и источно од Морт-Ома. Рим, 17. дец Фринцув* гу ватром из ра* Наше су трупе брзо одбале неввх оруђа сломчла иачгд И* * прпјатељске нападе на брдо које весни одреди нсмпчкп уопедц смо С коро заузели и обласги нласу ла прслру у јгд ;н фркнцуски Н ине Фаи а-
се јсднодушпо против пЈгсдлога о ми|>у, којс на.м јс нспријател> учинио и жав грхеолошки музеј, н у пр^ву 1 V ТО.МС јс ОНН ПОТПУИО
ров ј) жно од Морт-ома. На оо талом фроату претпрошла Ј’е ноћ црошла на мвру. Авијвввка — Авијатичар Ерто оборио је ссој шеспаеоти иеиачки аеропдац. Јкгљћју да су фрвнцуски пилоти сбориди тога д; ш чстири неку.чка аероплкна. Париз, 17. децембра (доцније) У области Кеневијера између Есна в Оазе (Јранцуска је арти-
Неарајатељскв аероллани бацили су неколико бомба у дола ; ну Сугане не причннидши никакве штетеРуеки комкнике ГЈетроград, 17. децембра Неш= оу трупс- одбиле негре-ј јатељске взввднЦце у обдасги Садунувки. Ишрвјател. је на с.авио да бомбнргује наше ио
Ф Е Љ Т О Н
1
ложаје у шуии Гојкалсву нв гранвци Молдавије у долинв ре ке Ојтузв... настазна се. Борб* се местимачно вола ра цн ваузећа брда у области Сез мезо. Гуиувски фроет. — Неприја тел, је напао Румуее северно и ј’> жно 01 реке Кагвне в ксточ но од Све^ела, и олбмо ех је га једну врету на иствх у облеети Квогелеви п г<.сго)»»ру 30 и 1Г> врста ееверно од Рим аву Сера ; ). Борба се наставља. руско рукунеке трупе одбвле су све нападе ненрзј те с <:е на ноложаје н* левиј обала р.еке Римнике' а положаје у вравау желеа. нруге Рвмнвку —Серлт Бг.лду. У току дааа венрајат*л> је нападао у п„авзу села Амаре, јужио од Болзу. у вече је борба нреотала. Наше оу труив одбвле непрвЈатељекв нацаде код с<ла Фамтесги У Добруџи, пе-првја-ељ уе на Паи наше зашгЕТнецв. Енглески комкнике Лоиаок 17. дец. Прексиноћ. у вече један нкш одЈзед взвршво Је срећан нлиад на непријатељске лмније (-сг-.чко од Ле Сара Немлчки су ровсви јако разрушени сд наше гртиљервје. Непрајатсл. је извршмо препад на наше положаје источно сд Армантијери, али ннје у спеоУ тогу јучерашнег дтка арти љерија је бвла доста јака с једне п друге стране нзрочато на нашем фронту јужно сд Анкра и у блвзини Берла. II поред рђавог временв наши аероплани су доста припомоглн операцдЈама. Један наш апарат се није Ератво. Над Галиполљм Лонаок, 17. децембра. Адвсралите: јавља, да је 13, децембра једна ескадрила хндропазна бомбардовала турске логоре Јалате (.Гзлипољ) в цоствгла задовољавајуће резултаге. Пду ћег дана друга ескадрцла напала је и порушила мост Чикалдвре, 18 миља исг. од Ааапе. Америка к немачки одгозор Париз, 17. дец. Пз Њујорка гелефафашу Хавасовој агенцији: Јавно америчко мвшљење зиди у одговору немгчке владе вељику жељу немачког на] 10 да да се обуставн рат. Ме ђугам, то мишљење је непријатно Јврцуто, што одговор Немачке