Velika Srbija

БР0Ј 267.

ВЕЛИКА СРБИЈА

СТРАНА 3.

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

Крај ведеиадајничког процееа. ^«Народне Ноине* ох 9. XII пвшу- »Последњег уторника за■ршен је велеиаЛјоички процес у Сарајеау, који је трајао 5 не*еља. Осуђени су на смрт: Проко Јерковвћ, Илија Петровић, Михиило Петрошић; на 16 година робвје: Дамњјан 'Бурвца и Милав Бојаћ; на 10 го*. робије: Малан Ивезнћ, Игњат Вихоаић—Мартић Равко Ранквћ, Мвћо Мишић; на ■§ год робије Илија Кулик ■ Салих Чишик; на 3 год, робије Милован Ђокик; на 1 год. робаје: Стојан Јуришић, Владамвр Гуте* ш», Пегар Гутеша, Вид Црнадак; на 1 год. робије Алекса Јоваиоваћ > Нови аустроугарски »ладар по чео је владавину новим и срамним осудама невиних за тобожње крииице велеиздаје. Нвгодовањв Мађара. 'ЗИз Берча јављају: После од тоБора Савезнвка сви мађарски ластови, који су се досад држали уиерено променили су тон. «Аз Ешт» од 22. децембра пише: • «Ни ко досад није могао објас нвти Мађарској зашто се она бори и пати. Камарила владе је увек говорила и поступала с ра том као да је то приватна поро адчна ствар Због Китере. Пз Атине јавжају како јеЛам брос дуго конферисао са италијанским посланаком око заузека Китера в како је Боздери упу тио протест Савезницима. Лисмв из Америке. Париски лист „Иманит* публвкује неколико взвода једног писма које је Мврај Бвтлер, ректор унаверзитета Колумбвје у Њујорку писао г. Дестурнен ди Констан: «Ја не могу да предвидим шта ће 1917, година довети. Али замкслимо да су наше информације, које се односе на снабдевање немачке, лажне онда народне царевина мора да се сруши у току пледећих шест месеци. ■ Ако Немци не успеју да засграше Савезнике и да закључе мир који неће бити одлучан у току овог времена, они ће бити праморани да закључе мир без лклквих услова,

Конфвренција за мир. Ив Берна јављају: Еонферен ција ва војој ке ее прекосутра оаотатн прин минвотри; немачви, аустријови, туровн н бугарсвн ■иа ва циљ диовуоије о питању мира. Цвицијатива ове пацифистич ве вонференције прннада Си* ■еотру предоеднииу ауотрнјоног пардамента. Ив Будиннеште јављају да је потнредоедниа маџарског иарданента нвјавно да угарскн нарламемат неће учеотвовати на вонференцији у Берхвну, иошто је предоедник болесган н пошто је он нриморан да председава парланентаровон века&у. Пажња занатлијама Иввештавају ое сие ваиатлије ■■ Краљевице Србиј« (у борачкнм јединвцана в повадини) да је Занагска Конора нв Бео града отпочела наново овој рад у Марсељу. Поред овег ведивог поола ова је првмила на оебе да шаље ■ нвдаје помоћ породицама сввју ваватлија које оу оотале у Србији ■ под Ауотријанцвма ■ под Бугзрима. Да би о овоме бале извештене све ванатдије, ј& сац добио наређеше од Занатове Коморе да о овоме ове занатдије ивве ствм н нолим их да ми одмах доотаве овоје тачае адреое, т.ј. својих породица које оу у Србији остале са назначењем ме ота, волико чланова, ■ т. д. на пример: Мидева Идић оа 5 де це; оцен, најкон, овевром, ове крвом, сеотрама и ове које у за друзи имају, удица и меото. У мољавају се занатдије да ово јаве и за споје другове војн су погинудо, а за њах внају кога су н водвко имадз. Исто тако јаввти н за онв ко ји су вао бодесни евавуисани у Француоку, те ово не ногу сазнати. Ово не треба достављатш за оне занатдије који су остали у Србвји. Пожурите другови занатлије, са извештајен којн шаљите тач но на адресу доњу, те како би се цотребна поноћ могла што пре доотаввтв и поодати вашим цндпма и драгима. Ваши другови: Добривоје М. Мирковић, бра вар из Београда ауто-команда

999; Живота Лазареввћ, вројач ■* Београда. Војна Залруга, Солун. Благодарност. Приложида Вдадиним Комвса рина. Г. М. Фараџи драгонан фран пусвог Консудата у Битољу 100 франава да ое похелн снротнин орпоким избегдицаиа. Г. Трајило Тошаћ резер. поручнив 20 дннара да се подедм девојчицана саротаад орпоких нзбегднца 14 јануара 1917. год. на дан рсђења његове керчице. Гђа Маршја Ј. Динитријеваћ учитељица у пензнјн н г. Јандо Ђ. Динитријевнћ артиљ. нојор 50 драхни да се подедн деци снротних српових избеглица на дан љихове одаве ов. Јована. Г. Мидонир Ј. Гаврадовић, војнн чиновнив 10 драхни да се подели оиротнии сраокин избегдицама а за здравље њсгове матере Кате Гавриловић н* Чачка. Бдаднни Конеоарн в овии путем најављују у име сиротнах српоких набегдица овоју бдаго дарноот дародавцу. Из канцеларије Владиних Ко месара 31. децембра 1916. г. Бр. 2769, 2770 и 2. јануара 1917. год. Бр. 1 ■ 5. — Солун. ВАЖНЕ ВЕСТИ Цирих. — Мађарски лист «Репзааа« пише: *Мв хоћемо хдеба. Влада врши рекаизвцију. Она чак наређује реквизиције, које ће се извршити војном силом*. Лондон. — «Дејли Мељ» јавља, да је у Берлину одржан тајан скуп директора немачках индустријских друштава, на коме је претресано право економско, војно и финансијско стање Не мачке. Амстердам. — Холандска флота запленила је један немачки сумарен и ивтернирала га. Амстердам — Немачка влада замолила је неутралне државе да повуку своје нредставнвке из Букурешта. Посланици неутралних држава напустили су Букурешт 2, јануара.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Са нашег фронта — Српскж ввавнчжн ажвепггжј Солун, 4. јануара 3. јануара није било зажни-| јих догађаја.

Махвкзвн ва Риги Женева, 4. јаи. Генерад Мавенагн опо 1 ван ј« оа румунсног фронта н упућен / ннспекцнју на фровт Риге, који је угрожен јадо од Руоа. (Радио). Чудан зхаи! Лондон, 4. дец. Допноиих „Морнинг Поота" оаснаје, да оу од 7600 ненач ■нх ааробљенида, војн оу требадн да ее изнене *а енгдеов«, 3000 одбиди да ое вратв у Неначиу. (Радио). Нов корак Видсонов Лондов, 4 јануара Дописник ,,Морнииг Постл“ јавља из Вашиигтоиа, да ће председник Вилсои тражити од бердинске владе да признауслове мнра, којећеон предложити. Вилсон држи, да је учињен напредак ка закључењу мнра. (Радио). Изјава гонорала Иливсиа Парвз, 4. јануара. Шеф румунског геиералштаба генерал Илиеско изјавио је дописнику „Журнала*, да је упркос губацима и попачењу румунска војска очувала ноуадање. Кад се буде одморила н кад се групишу руске трупе, румунски војници ће бити опет очеличени и добро опремжени. Генерал је изразио своје поуздање у акцају рус • ких трупа у Молдаваја. ОФанзива св спрема Ловдон, 4. јануара Пуковнвк Фелер. угледни швајцарски војни кригичар пише: „У дар нанет Немцвма од Руса на фронту Риге може сваког тренут ка узети карактер великог ва□ада в може се проширитв на целу линију фронта од Балтичког мора до Буковине. »Истовремено Енглсзи су на зап. фронту прошврвли своје ли није на јеиан нови сектор досад поссднут од Француза. Немци су пропустили прилику, да ову про мену осујете. То доказује да су или били неспособни да сазнају моменат промене или се нису осетили довољно снажни да изведу напад У оба случаја испољена је њихова немоћ.« САОПШТЕЊА — По*ива ее г, Винно Лепеш да се јави Министар. Унутр, Дела.

— Гооподин Подихрон Ннжохић, онружпи прогојереј битољ оии да се још двнао јавн Вда динан Конеоарима по бр. 19. — Гооп. Адекоа Жујовић народнн пооданак да н*вохн доћи у нанцеларију Вдад. Комееара, ради И1В60Н0Г оаопштеља бр. 18. — Да и*волн предотати Кр. Срп. Ген. Коноулату гђа Ваока Ивановић радн пријена тедеграма. — Навола Гохубовић учштељ рањенид, да ое јави преко Влал. Комеоара али хотела »Велнка Британија" Милутану Букићевићу учшт. Солун. ПОШТА ИЗ СРБИЈЕ Нз Обавештајиог Биро-а Срп. Црв. Крета Апдигонидон 6, - хотел „Мазарет"

Именовава лица моле ое, да ое јаве овојнн породицама које ва њих питају преко овог бкроа јер нн до данлс немају ннваквих веоти о н>има; и то: — Илија Радојвовић ■* То поле чувар пруге, да ое јави Анђелији Радојковић из Топоде. — Радомир Мадовановвћ поручвив ађутант да ое јавн Де оанки Једик, Квел МилошеваЗб у Ваљеву. — Живко Вуловић редов да се јави овојој нородицн у Тополи која је вдрава. — Снниша Нладеноваћ подофицир да со јави Даранки Јонвк и* Тополе, воја је са свнма увућаннна здрава. — Драгомар Шаабаћ редоа да ое јавш својој породицн у Божурњу. — Јордае Пардић неш. носр. да се јавн Самкн Нејлћ ив Еиша, цара Вилема 14 — Живво Мдаденовић подофицар да се јави Данаци Рие тић у Тополи, у Кући су сви злрааи. — Милан Ђорђевић коњцчка капетан да ое ј»вн Хриотане Ђорђеввћ ■( Јагодине и да је извеоти о Миаооаву Недићу, Ва силу Недићу л Владнмлру Голубовићу. Сва оу ова нвтања из меоеца децембра, а добивена су овде 26. дед. Моде ое именовани, да овоје одговоре пошљу овом бвроу, Да би ое доотавили њиховим породицама, у одговорлма нека се повову на број диота у коме је пвтање одштампано.

тодине над Езропу спустио, уме ле провести кроз бесне таласе иаш бров малени, на коме лежи јкн част и будућност СрбиЈе. В Са пером најзад у надчовечанску снагу наших ратника, којих данас много није заиста, али који су по својим делима нешто зише но људи смртни, много више но људи обвчни, ми данас, у коме ће осванути остварени идеНДи свеколвког нашег народа. ||| Оно, што је у средњеи веку судба оиела, што Душан Силни ®ЈЈе сретан био постићи; оно, Због чега је народ наш пет вежова под туђинскии јармом сте»ао, због чега је и данас сав у *срви огрезао, већ се јасно нази■фе у зори новој, што свиће нашем племену на помолу ове Нозе године. — Уједињење целог нашег народа, Уједињена Велика •Србија, која је у средњем веку брана бити ииала против азијат «ке бујице, која у вековима бу*ућ.вм има бити бедем гранитни о који ће се, немоћни, ломвти халаси мора немачког, данас је

питање кратког само времена, пи тање неколико само месеца. А оног дана благословеног, кад наш Стири Господар на Своју светлу главу буде ставио кр/ну са седам алем камена-сиибол ује двњених седам српских земаља; оног дана благословеног, кад Он својвм рукама буде ставио побед нички венацлавора на главу „Витеза Српског Народа", на младу главу Синв Својега а нашег ви теза без страха и мане, поноса нашег у дане прошле, узданице и нашег поноса у данима будућим, тога дана тра пута благословеног наши дввни ратнацв који су по речима Суворина, уред нака Петроградског Новог Времена, »јединствена појава уисгорији народа" заборавиће очас патње подпеће, благосиљаће ране сгечене. Јер, пооде, око нао у земљама суседним, ■ тамо преко мора у вемљама од нао дааеко, при че чудне ће ое причати, ле!вн де ђа се пиоати о њима. — При чнће ое да на југу Европе има

једав народ малени који ое, по беђен, четнри века бе* уопеха борио, који се пет векова пред јачои оилом поввјати морао, ала ое побеђенем никад н*ја приз нао, Даље ће се првчати, да је 81 откуп овоје олободе, без ко је није хтео зннвети, читаво мо ре врви пролио; да је најгад, у крви деае овоје најбоље, угушио тиранина свлнога од кога је некада сва Европа дрхтада. А кад је ооветио овоје Кооово, вад је осветио земље хришћаноке у којима ое под мачем тира пина иотога оилна крв хришћан ска пролила, уотаде су те иоте земљв хришћаноке. земље вели ке, да замореном малом Давиду отму једва отечену слободу. И као што омо ии некада, кад смо били деца малена, оа огвореним уотима олушаи цриче о дивопкма и* старих дегенда, оа иотом пажњом млада вараштаји доцнији одушаће епоке бојеве што се за слободу водали између малог Српочог Давада и не мачвог колооа. И вад у исторајн

народа наиђу на одељав о орп оком пдемену, тражиће у њој слику ратника његова. Диана оквца Бецића, која пресгавља вегсране наше из пооледње од бране како се кро* беону мећа ву пењу на албааске кршеве, неће зацовољити машту њмхозу. Тражвће да виде олику наших »мдадих у бојус, тражиће да виде олику тога чудног ратника што ноои вме Србина. А код нао у нашој Великој Србији, великом делу руку њихових, кад ее наши ратници врате у загрљај овојима, настаће дуге године мира и рада плоднога. И кад се кро« цветни вотњак опет забели кућаца нашег ратдра, каД лшот кукуруза вамодри ■ *аталаоа златно влас је пшенице на њиви његовој, ■ онет заблеји стадо на нашњаку његову; вад нашем трговцу иаш оуоед проклета не могне више по ћефу овојему затватат нутеве на светоке пијаце; вад наши бродови, поднашом нросдав љеном тробојвом, буду нооим

нреао мора широ-<нх окупоцене плодове наших земаља; кад удржави нашој великој, пријатељотвом и савезом везаној за *ем леу Езропи најаче, доју ће пра атгљв волети и нецријатељи ое од ње бојата, отворено буде поље велико за радншке уметнооти ■ науке ■ избију нлејаде Мештровића, Цвијића, Његоша и њима нодобни. нашем ратни ку проћиће ране душевне, биће залечене ране телесне. И у пролеће, кад озелене гајеви, одјекнуће опет весела фрула нашег чобава. А кад лето насгане, кад сунце својим златним зрацииа обаспе поља и цветне ливаде, на песму шеве што Бога слави ввсоко у зраку југарњем, као припев весео забрујаће доле кроз наше долове: Ој Србија мајко мила, ти си данис цпрсвина I Амвн. Арх. Лукијан.