Velika Srbija

БР. 269.

СОЛУН, ГТЕТАК (5. ЈАНУАРА 1917 ГОД.

ГОД. II.

1д7*

БРОЈ 10 сант.

5.ЕВВ1Е Ј рс 1)} - јс 0 Д 5 0 Р

ИРЕТПЛАТА ИЗПОСИ : Ивсрчго 3 г ожесечко 9 ^р&пажа, год*шп.в 30) фраиак« ЦКНА ОГЛАСИМА : Сжтил огд*сж 0.20 фраа. од петитвог рвд«, већ» оггасд пп поглдбв. Новжц се лодпже држ: <л м ■ом<' сврима а ддпдодатскмм аастЈпкхштвама. ЛНСТ КЗЛАЗИ С ВАКИ ДАН ПО ИОД113 Поштт сл»т» Пре*о Кр»љ. Срп. Гвиерал. Ко«судт у СоЛуНу. ЗУК01ШСИ СК НК ВРАЋАЈУ Стан рвдамцхје Колсмбо улгца бр. 33 8»1оп1^п»

Пој ојинх бројевк ое могу добвта у Содуку иод *те». цдје „Друиггва грчме штахле* улаца Булгаромто* бр. б, блдау гл*аш, лошто.

БРОЈ 10 сант.

ВЕЛИКИ I. Одговорн на ноту Н а н оту п р сд сед н и ка Сједињених Америчких Држапа, господина Вилсона, одговориле су обе зараТене стране. Јавности су познати, у главним погезима, један и други одговор. Онај Централног Савеза управо и није одговор. Председник Вилсон желео је — и то је главно у његовој ноги да зараћене групе објаве своје циљеве рата, односно изнесу условс за евентуално закључење мира. Он је то тражио зато, што се уверио, да од немачког предлога о миру, онаквог какав је преко њега био упућен Силама из Споразума, не може бити ништа. јер предлог није био конкретизиран потребним условима. А одговор Централног Савеза на његову ноту ни по чему се не разликује од претходног предлога о миру. Зато је тај одговор у неколико и увредљив за Сједињење Аме|>ичке Државе. ()н не може да задовољи председника Вилсона, јер игнорише његове жеље и нс води рачуна о мотивима тих жеља. Држање Централног Савеза није овако резервиеано без крупнијих разлога. Он није ни смео ни желео, у свом одговору на ноту председника Вилсона, изнети и изложити своје циљеве рата. Зашто? Зато што је он повео рат у тежњи за освајањем тућих територија и владавином над светом. У самообмани о извесности крајњег успеха, он је са овим својим циљевима рата правдао употребу крајњих средстава. Као »будућем победиоцу« није могао нико еудити за злочинства и нечувена свирепства. Међутим, победа му је измакла коначно. Он сам то осећа и потпуно је снестан неизбежности кагаст])офе. Само он го крије одсвојих народа. Он их још и сада обмањује својим »победама«. А кад би, одговарајући на ноту п{>сдседника Сједињених Држава, изнео и изложио циљеве ра га, он би морао, хтео не хтео, пред својим народима признати

Ц 111)13)11 председника Вилсона своју слабост и одрећи се задовољења завојсвачких прохтева, а то би, свакојако, морало депресивно утицати на дух иарода и војсака; или би, с. друге стране, био принуфен признати пред целим светом своје завојевачке циљеве рата, што би, врло лако, могло изазвати општи револт целога света, па чак и потребу интсрвенције неутралних, да би спречили и отклонили, и од човечанства и од самих себе, ужасе завојевачког насиља и ударе страховите несреће. И у једном и у другом случају Централни Савез ставио би себе у тежак и скоро бсзизлазан положај. Зато је он претпоставио одговор без одговора, колико да не раскине и са најосновнијим обзирима мефународне формалности у односима према још неутралним Сједињеним Америчким Државама. Сасвим друкчије стоји ствар са одговором Сила из Споразума и њихових савезница. Оне нису имале разлога да не изнесу, и пред неутралне. и пред непријатеље, ипред цео свет. своје циљеве рата. Оне рат нису тражиле; оне га чак нису ни желеле. Примиле су га из невоље, јер су тежњс Централног Савеза довеле биле у питање не само њихове сопствене интересе, него и правни поредак, слободу, културу и будућност целог човечанства. Отуда њихови првобитни ратни циљеви нису прелазили жељу успешне одбране и уништења сваке опасности од будућих сличних атентата. Аналоган томе је и садашњи њихов одговор на ноту председника С|едињених Америчких Држава. У њему су оне, после свестраног и аргументисаног образложења, иставиле и изложиле своје циљеве рата, а обухватиле су их у ових шест тачака : »Циљеви рата не могу бити изложени до детаља, нити могу бити изнесене подробности о компензацијама и накнадама за причињене ште-

те све док преговори не буду били отпочели, али проевећени свет зна, да оно, шго се прс свсга намеће, јесте: 1) . Васпостављањс Белгије, Србијс и Црне Горс и плаћање оштете за причињене штете; 2) . Евакуација заузетих територија у Француској, Русији 11 Румупнји СЧ 1 ОДговарајућим накнадама; Реорганизација Европе и успоставл.ање јсдног режима, заспованог на правди, који би пружао свима народима, малим и великим, пунуслободу и безбедпост с погледом на њихово економско ])азви ће ; 4) . Јемство да ће њихове границе бити обезбефене од сваке пнвазијс са сува и са мора ; 5) . Повраћај провинција отетих Савезницима насилно или мимо вољс њихових становнпка; 6) . Ослобођењс Италијана, Словсна, Румуна испод гуђсг јарма и становништва којеје ставл.ено на милост и немилост тиранији Турака«. У овом одговору изложени су главни циљеви рата Сила из Споразума и њихових малих савезница. Они, истина, нису нити су могли бити детал.исани. Али је ту изнесено' оно што је главно, без чега не може бити говора ни о каквом миру или прекидању рата. Сам по себи овај одговор представља један докуменат од огромне мефународне важности. У њему 1 е ако се то сме тврдити изложена блиска будућност- целог човечанства. Кроз њега, у пркос тога што је његово потпуно реализовање условљено великим напорима и многим жртвама, провејава мир, правда, слобода и срека света, а првенствено Европе, нове, прспорофене и цивилизоване Европе. Сви побројани циљеви одговарају великим и племенитим принципима, изложеним у основним разлозима примања наметнутог рата. Они, и овакви какви су, не прелазе првобитне границе самоодбране и одбране човечанства од крваве агресивности и наметљивости владавине грубе силе. У њима нема ничега, што 6и могло дозволити за-

кл.учкс о каквим завојсвачким тсиденцијама. Само испрпвљање насилних и з ме н а и и н а гу ри са ње права и слободе са гарантијама за будућност н ништа више. Оато је њихов одговор примљен у свету и са симпатијама и са одобравањем. Са лас, Србе, овај одговор, односно изложеии

циљеви рата наших великих и моћних Савезника имају иарочитог значаја. У њима су паши интереси изложени, у главноме, у свој потпуности њиховој. Они нам 1 ош сада представљају изглсде наше лепше будућноети. ( тога је <) н.има, и с те стране, потребно нарочито проговорити.

Ђ. Лазаревић Са српоног Фронта — Иа лојих белгжака —

Коморџије. Тска јз рсблаголарна — неггонул&рав. Ја-сам сзеохан да се нодухватим гешвог иоола. Прогвз заб луда је најтеже појезатв. Ата ја гн м и то, да твме нандм до бро дсло. Јодан наш одличан зо]окозо> ћ* — фелозоф, једнои крндвком

Ја нема никакве везе са тим ве штинама Прелазимна комориаје Трепа моја чагаоцв, пре свега, да знају и то, да је мој >род оружја*, као ратног доонсника слачан коморцаском Ја на бојиом пољу купим вести, мећем у моју торбу и шаљем у поаадину — новинанз. Коморције раде и-

у разгсвору, рекао јо иЈмеђу о ј сти посао. (Јнг. »з позздвке, тостазог, овг; К»Д вмате догсљно I вв Р е х -лоб, месо, зоб, сено в » добру војску, да је можето новости. Све то доиосе на фрснт.

брзо употребвта где је потребно — рктовати није нештина. Вештина је оргапндоваха по|а дтну д : >. празклно фуакцаонвше.. Дакле, вештина је уредвти ко корџиску службу.

Пратом в ја и они — коаорџвје — прежввљујемо тешке дане, пуне опасности. Коморџвје морају ићи ноћу да бирају закдоне и јаруге. Они морају чувати своје товаре в своје Ја од неприја-

Ја нисам посвећен у војначке | првјатељсквх метака То нсто ствари толико да бих. са ауто- ! чиним и ја, са мојвм извештајиритетом, о томе смео да пишем. јма. Ц ја — употребим парадоксе Читао сам доста кшига, у којима ј — бира.ч заклоне. обилазим пресе описују борбе и бнтке. Читао ј преке, прескачем џомбе, бодљисам опис битке код Ватерлоа од! кат , е жаце, курјачке јаме, чуваВ. Хуга; опесе ратнах догађаја' ју^ и сво ј е новости си бомбарвои битку код Бородина од Лава ваша. Толстоја- Бавим се на иашим! Притом инаи увек прсд очкма фронтовина од 1912. оа до двнас. ' онај Ненадозаћев одговор. Кад Посматрао сам битку код Бито га је чнталац упитао, прочитав ља и око Једрема, у турском рату.' шегову кшигу о црногорцима Борбе око Виднна у бугарском ама, г. Нгнадовићу. ви све лепе Борбе на Кссмају, Вису. Кови* ( ствари написасге о црно 1 орцвма јонв, Торлаку у аустриском. Од^—зар код авк нвшта ружнога почетка наше офанзвве, у овој нема ? годани, на солунском фронту. па — Наставв 11 е се до данас, баввм се једнако на ј ” ’ српском фронту. Упоређујући ј оно што сам лично всдео — ја [ сам дошао до закључка да је

н

најистинатији опис борби и ратова у делааа графа Лава Тол-

1)3

Под утвцајем добивених взвештаја, да Аустро Угарска наме-

стоја. А, Толстој се “нарочито рава, у скорој будућности, објасвуда трудио да истакне да ра- витн Југославају као зависни део товање није вештина. ! аустро-угарске монархије, пож Али, то је већ друга тема на : У п Р ав °м иара из хвбзбуршког кој‘у ме, и против мсје воље, на- > кома ’ — уједиаени представнвци »оде — коиорџије. Тема је суп- ј ЈУ гословенских °Р г * низв Цвја. Сло тилнн, растегљива, клнзава. Ја, | венског 1> лагот ворног Друштва као невојшк, лајик, не смем на .ЛРУ штва ћловенске Узајамиости,

н,у да наиђеи- Нарочвто то не! смем данас, кад се стратегијом

Друштва Словеиског Научног Јединства, Руско-Српског Друштва. Друштва Саборна Русијв. пре-

и тактвком, као ратним вешти-, н !ставника Југословенске маснје у нама, велвчају свн успесв, а по .Петрограду, донели су 14. децемкривају а објашљавају неуспесп бра ову резолуцију: у раТу ' ! »Велики рат води се у име Ја прелазим на моју тему, ко ствараља гарантвја за сталност