Velika Srbija

СТРЛНА 2.

7 ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 26Р.

млра з ослобођење у културном прввпу оспособљеннх народа за политичку сзмосталност, а мкр је за Русвју немогућан без сслобође 1 ка свих Словена. За го и акт, којим се жели да сствзри тобожња југословенска држава,

Са солунског ®ронта - францускв коминике Солун, 6 јануараЈуче н поред рђавог времена ка целом фронту, вођена је јака артиљервјска борба на италијан ском фронту и код коте 124^ северно од Батољв Француски комининв Пзриз, 6. јануара Претпрогила нс : Н прошла је на миру. Пред вече на горшем току Мезе, после бомбардова&а од 3 часа, Немии су упОтребили загушљиве гасове у шуми ШевалиЈе. 1‘ранпуске су тру ц е одбиле једну серију напзда кзвнднаца. Непријатељ је кмао зЕатне губитке од наше артаљерије и митраљеске аатре. Енглески коминике Лондон, 6. јан У току нретпрошле ноћи у ло капним операаијама остварено је неколико успеха северно од Бо кура и Апкра У току ј/черашњег дана наша је артиљерија бомбардовала непрвјатељске положаје источно од шу«е Гренвје и источво од Прогштерта. Пепријатељскв је артвљериЈ’а била активна јужио од Саја Сајизела. На заладном фронту о бична канонада. Италијански коминике Рмм, с. јануара 11а фроцту Карса италиЈ‘анске батерије јако су одговарале једном нападу аероплана. Један је оборен блвзу Брестеовизе. У Албанија кталијанске су труие заузеле Диволес в Ару, североисточно од Према, у бли зинп /Каскавики, на друму за Корчу.

ЈугославиЈ - а, као уједишена, слобсдна и незавесна држава, мора бити створена према слободно исказаној вољи Јужних Словена, без ккакве везе са елементима који су туђи Словенству. Хабз-

јонат бориле са непрвјатељем у области западно од сета Селирвнска: наша је артољерија разрушила !!воријатељске зактоне. У обласгн села Криче на реци Бисгрвца једна непријател,ска извидница од 100 људа приближи* ла се једном нашем положају. Тучана унакрсном Еатром приморана је била да бежи бацаЈ'уКи оружје и мунвцају * У Карпаткма неприЈ'атељ је носле ј'зког бомбардоваша предусео офанзвву на вис 10 врста јужао од брда Пвепв, али је бко одбијен! Румунски фронг. — Покуша ј’и непријатеља да пређе у офан зиву према внсу јужно од реке Ојтуза Оили су спречени нашом ватром. Румунске су трупе одбиле је дан напад јужно од МонастиркеКасинуле. Југозаиздно од Пралсе Румуни су опколили један вис који је непри јатељ држао, заробили мно! е воЈ’нике и запленили 4 митраљеза. На дунавском фронту пушкараше. Румунски коминике Јаш, 6. јануара На целом фронту од Дорне до Црног Мора свтуацкја је цепројмешена. У току дана били су су коби патрола и бомбардоваше неиријатељских форгифнкацијз. На осталим секторииа акције без великог значаја. Румуае.чи усиех Петроград, б. јакуара Румуни су предузели један )'ак напад који је крунпсан усаехом северно од Сушице. Немци у њаховим комвникекма признају румунски тспех, јер

РАЗГОВОРИ 0 МИРУ — Одговор Кине Париз, 6. јануара. Кинеска је в .ада одговорила на ноту предс/днака Вилсона о мвру. Она, изжђу осталога, из јављује, да је Кина пацифисгвчка држава коју је светски рат нашао у момеату реорганизацвје. Кина не може рачунати у о вои моменту на финансвјсчу и инлустријску помоћ ратујућих страна Кинеска влада изражава своје симлатије према кораку иредседнвка Вилсона и изјављује да је тотова «а у будуће д<*ла свама средствима да сс по птује принцпп једаакости између наро дз н да се отклона неправда и брутална агресија. Пред новом нотом г. Вилсона Лондон, 6. јануара. Дописник *Келнаше Цајтунга* телеграфаше из Њу.јорка, да ће се у новој ноти, коју ће председник Вилсон упутитн ратујући.м странама, истаћа пигаше : да лн је закључеље мвра могуће. Председник (Цедишеншс Држава желео би да се не прекнне раз* говор о киру. Вероватно је да ће он, уместо да саопшти Берлину одтовор Споразума на ше гову ноту, тражити начвн, аа обадве ратујеће групе изложе услове који би омогућили ! јтл ј борба. Изјава Хендерсона Лондон, 6. јан. Г. Артур Хелдерсон, минпстар без портфеља, и*Ј'авко је следеће поводом макеврн о миру: *Цошто емо ма ушии у рат да п° стпгнемо Ј'едан узвишенв вдеал који ј9 изнесен у одгозору Савезнака председнаку Вилсону, крај'п,в триууф не може бати код снвх која, без грвже сгвеста и кајаља, још и сада жкве у за блудн. Пошто см ј ми, као уједпњеив нароз, надзхнута правдом, жрт вовала све ваше напоре дз по ствгкемо племенити циљ којв смо себи ставкли у дужиост, и пош то смо встрајали са храброшћу и одлучношћу па томе, цсбеда мора би!в наша, и ова ће година бити нова ера једног плодног мвра. Будући мир не може бити задовољен ако се не уништи прускп милитарвзам и ако се не устацови једна лига народа доста јака, која би огра наоружање и осигура међународвих за-

Руски К0М4НИК6 Петро!рад 6. децембра.

|пама да се позуку вспред непри-

Западии фронт. — У области јатеља бројно надмоћниЈ‘ег Оп Сановике јужно одСморгопе наше. ште убеђење је да руска појасу извиднвце продрле у неприја- јчана придотаге и л а су због тога нвчила

I тељске рсвове где су се на ба- П-цци врло узнемарени.

ла примеку

тако је всто лажан као и прв-

буршки вековни му учитељи и у пропаститељи Слсвена сга 1 ако не

видна незазисност Пољске про ,могу узети на себе улогу препо кламоване сд неиачких генералв. родилаца Јужног Словекства*. .. .с :-г„. _• .. - -слгг-т-« лзааилЈ«?, Г|&гчјШјда

СА РАТКИХ ФРОНТОВА

Јкона. Тај мвр спречвће сваки конфликт изиеђу народа и угушиће сваку насргљивост једног народа или владара.

РУМУНИЈА У РАТУ Сенат за продужење рата Рим, 6. јануара •Ендепаиданс Румен>, која сака излази у Јашу, пише: •Румунски је народ показао целом свету, да је Руиунија данас много јача и гор)даја него икада: ГБена је воља јача, јер жели да победл; оиа је горда, јер и ако

је аемљиште окупирано Јвена је душа остала непоколебљива*. Наименовање бввшег минвстра спољнвх послова, г. Порумбару, за председника сената. мотпвиса но је потребом да се постави за шефа тога тела Ј - една висока личност која би могла са ауторитетом дириговати владином политиком Г. Порумбару је и иотписао објаву рата. СаОразум је ие .може бољи би ти изм*ђу новаг средсезнкка Се ната и г. БратвЈ‘вна. Румупски је Сенат, после овог наимсноЕања. изјавио да ће потпомагага политику продужења рата.

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

Руси за Србију. Јављају тз Петрофада: 11. де цембра држана је прва кОнферен цаја псд имеиом »Србија и Русија*, а под председништвом Ва сгљева, члана Государственот Со вета- Цело вече бурно је мани фестована љубав и оданосг руске публвке према Србвји, а осу ђена Бугарска и сви они, који су је неквда помагали. Гбворнииа су нстакли, да ]е Србаја постала свмвол свога рата и очитледно показала, како треба разумевати националне и човечанске внтере ге. Они су нагласили, да је Србијл сзојз.ч духом н својам делима већ постала велнка, али да мора и стварно да буде вели ка, п уједињена у границама Ју гсславијеГоворкаца Васвљев, Белпћ, Арабацпн, Бранканиев и Кнез Манзијев говорили су у том духу и бвли су бурно поздрављени. Многобројне и угледне личносги јасно су манефестовале своје ин тересовање за судбину Српскога Народа, На овој вечера, српска ствар постигла је огроман успех. ОдАиковањв Артамзкова. Њ. И. Беличанство цар Нико ла II. одликовао је г. Артамановз, орденом Св Станислава са лентом. Честзтамо г. Артаманову на одликоваљуПроизводства. Пуковнвци из штаба Источне Војске г. г.: Жакемо, начелник ттаба, Мншо, помоћннк начелника штаба, и Мас, произведени су у чин бригаднвх ђенерзла. Новкм ђенералима упућујемо своја честитања. Ноглбинације о новим иорацима. Из Атине јзвљају: Полвтички кругови у ВашЕнгтсну сматрају да одговор Савезаика не »скљу чује нову интервенцију неутратних држава у корист мира Транспврт труга. Из Атине јазљају да је реше но да се убрш транспорт трупа Велика део ратног материјала бвће преиет морем Одреди у Св. Гор*. Јуче се је искрцао у Св. Гори јаш један одред француско-руски Он је посео бугарскн манаствр Зограф. Српски потпознн фонд за сеоеку сирочад Овдашњи представнвци *Српсксг Потпорног Фонда* из Лондона уверивши се лвчно о оскудици која влада на реокупираној нашој тервторији, чије су ста новнвштво Бугари опљачкали и оставпзи га не само без мрса већ и хране у опште, снабдели су извесне војне установе по селима, нарочито амбуланте, са кондеазованвм млеком, чајом, оо врћем и другпм ЖИВ 01 НЗМ намгрнвцама, те ове кувају топла јела и напитке за сеоску снротву де. цу, која из околике долазе и прихрањују се. Ова паметна п плеиенвта идеја наших великих пријагеља благотворно ће утицата на окрепљеае наше ослобођење смладине, изну рене гладовањем под бугарском управом. Међусобна свађања. Аустрискн посланик Евлернкан немачки демократа, публнковао је једну брошвру у Берлвну, у

Ф Е Љ Т О Н

ЈЕдКО ЕНГЛЕСКО ВЕЧЕ 0 СРВИМА

'Ј'у ствар мораЈу н. и:и пријатељи из великих свропских нација да пмају сгалноуваду, ако хоће га разумеју, зашто ма не престано трзжимо јединство на шет нзрода — и ввгг.е од тота, ује дињење свт.ч сј'одних југословеисквх дслова нашег племена. Једнио јег.тнс:вом моћи ћемо ми иостпћи ону ва ност, оно културпо начење за којпм тежимо. Као што }■? можемо замислити да један жкв организам може да ври.и своје фуакцнје пајбо,ље у распартаном стању где сваки 0|ј!ви ради за себе и одвојено од осгали.х, тако не можемо да за мвслимо ив право некосуделоваае нашег карг та у исторвји чоге

— Крај — : чаиства, сзе док се нспоодвајани његови делсва ие скупе у једиу живу органску целину. Енглески нароп који толикОј некова жкви у величинв. једин '

ј ству, с тобоДи п независности зна- ( . ће најбоље сд свих народа ва ; свету шта тв услови значе за. јВарсдна и за шдиврлуалнп жн Ј |Вот, и ви сте најбоље у стању дз Јга -.умете наггу тежп.у за сло . бодом.н да нам буде^е најснаж ј пијњ '.;а:г :и у нашој бсрби за ову ' Док смо били псд турским го-' спсдст 1 'ул, кад су готово свц де 1 лови ц.ашег народа жпвелв уједп аенв под истим — ма колако

непоаољним — спољашњвм животнсм приликама, створио је наш нар д, имајући свуда један истн цвљ пред собом, својс народво песништво итрад-ције, своје ју начке песме, чвје су велако, чисто човечаиско значење и лепоту најбоље предстзвнвцвсвих европсках нвцвја ввсоко ценвлв: оне уевишене примене мушког херојства п игдржљквости, псжртвовања и верности, сталне готово сти јупака да гаштвти и брани потиттене сз угњетача. праве;и 1 е и добре од рђвввх и Сезаконих људњ II тако семожгмо надати, да ћемо у будућиоста, уједињенн под бољвм жввотшјм приликама, и када буде сва^и добар и вели ки утнцај н све што је напрсдно и културно, имало слободног пристуиа к наиа. да ћемо тааа наћи израз наше иародне духовне сиособаостп и у друтим творевинама,

које ће бита бзр рввне по општој културној вредности нашвм нзрсднам песмама п традацијвма. Наше данашње патње и лишењг најбољи су јемац, да ће паши велика задатца бвти остварена Јер увек је незадовољено човечанство бвло оно, које је стварало велика и највећа дела у истор/ји људске културе. Они који су задовољепи, немају пред собом дзљих неких циљевл; као источни иародр, која жпве трочи п задсвољнн у својим мрачним и пртавим домовиаа и мрачним а ма 1 ловитим релнгпјама. Ми. ев ропски народи, не мсжемо да будемо задовољеии. Што се внше пењемоу висепе светлост ди јасноће, све нам се више шгри хоризоптт и спе уаввшспв е состају наше жеље и тежае. ..ЕхееШог" бво је јуначка узвик великог песнвка вашег јези

ка Лонгфелсва. „Напреа, увек напрсд!“ биле су реча које је ваш највећи национални песник Тенвсн слуктио из „занемелих гласова мртвих.“ То су праве ло зинке данашњих дан»! Оне ви кад не мсгу да значе: натраг у взрварство, натрвг у неслободу, у роис-тво народно, у ионвжење људско! које траже наши зајед нички непрајатељи. Оае могу у век н једино да значе: само на вип.е, у чоБечвпској култЈри. у национвлној слободи, у људ ском достојансгву ! Велика је зас.чуга Енглеске што је увек прнвалпо схв тал.а куда води струја :кудског про греса и да се он», та сгруја, ни кад не може одврпити у назад да *има ствари изчеђу неба и земље« које нвкад нв смеју да знбораве ни обвчни људи, а још мање опи, којв воде људе. Та