Velika Srbija

СТРАНА 2.

лВЕЛИКАСРБИЈА«

ВРОЈ 338.

се прекјуче подкео је закљ>чке .цк Кастро нзззалч »Куаа«, осеога проучазања по опом де дакле је изкшло „Кулдкја«. лу Мгћедоније. : За ногрчизање назчва места Општн погледп на којима је предлаже се простн говорнн јег. Родоканакис основао сзој знк, јер ће се називи у том ргд јесу сво: облИку моћи одржати и уобиСтара и средњевекоаиа исто- чајкти. Тако река »Могленкца«, ријв садрже многе одгова.рајуће. која ка словенском значи в магиазиве. Али многи од ових на-| Л о И ит или облачги«, могла би зила тешко би се сад могли у- .се врло лепо иазвг-т.ч ж Кдтгхобичајти, многе пгк не би го- н јгс«, им^ном дакле које разутов а могао разумети народ с; ЛБ ју сви и које могу здпал!.'ИоСз г>ом на разаитак данашњегјти сви. говорнсг језика. ј То је укратко стање у коме

Други пак називи, и то многобројни, на први псглед изглсдају гарарски“а у ствари гу чисто грчки, искагреии само од упадачз којк су с времека ка време вршили најгзде. Тако села »Мет«, код Б.рг, н^је киш-

се дзнас налгзи тешки и заиста залшрни посао псгрчивања варвзрски називгх места. Дссзд је предлсжено 80—90 нвзива за села, рвке, брдг и друга места. И посао ће се наставити обећавајући потпун усп х, да би

(Гфебегне на нашу страну ји он даје интересантне по• датке о стању код бугарске

Немачко повлачење. Псриз 17 марта »Тан» пише: Ако Немци буду . „„„ гал во1скв и становништву ко]е прнморани да се повлаче под . Ј нашом силном пресијем ка ли-јЈ^ „ф Сент Кантад-Лз Ферпаок, | .И Нјма Србгмв, ко гсу ■употребили за коморџнЈе, давано је, као н свима бугзрским војницима, сгшо ио пола киле хлеба днев-

сн:> ће се повлачиги иајм:>ње још за чеп десег колометгра и утврдиће се до Мезе.

та др>го него »Меси“. Тако и- се Т2К0 прг.вело крају једио сто село »Трихчовон" ннје ииш- ; чисто национално дело, које се ти друго нс-го „Триловон“, као дугује кннцнјативн г. Векизелоподигнуто на три брда (лофон). са, ко;е се иззоди под иапредИ сама Кулагја )есте Еизантиј- ним импулсом микистра г. Ааески „Кастро« или *Кастри«,ј р рофа, и које је срећко повересе за време Лдва Мудрога е- ио трудољуб/.вости г. Родока нигкоп Кампаније назива и е- наки ' (Дословко броја 256 ) пископ Кастриу. Потом су Тур- Псл ЈТуј.

Са ратних фронтова -*-ф**. Францускн КОМ.ЈНИКе На левој обали Мезе, Фрснцу1 зи су извршили успешно десПариз, 16. марта јтруктивно гађање на немачке Између Соме и Оазе и јуж-; организације. но од Оазе иије било значајних 1 промена. У току претпрошлеј ИталкјанСК: КОМ^НИКв ноћи артилеријска борба у об-ј Р им 1 марта ласти источно од шуме Куси. ј Обична канонзда, јача на Севернз од Елета Французи су фронту између Фрижидо и Краостиарили нове успехе као и на са. Јаељају за ом&ње сукобе у сектору источноод Леј Невила- ‘ сбласти Добије, југо-источно од Марживала где су заузели еише Спијетра. А на сектору Лукаки важних места. У облгсти Рем- наши су оцредч одбкли иеприса Французи су извршилн на-, јатеље и заробили неколико пад источно сд Невила в звро- војника били војнкка. У Шампањи артилеријскс ја-! ЕнглвСКИ коминике ка борба у сбласти Бит-ди-Ме- Лондон, 15. марта нил Мезон. ! Сталко нзпредујући наша је јксњица заузела јуче послепод, не села Вчлере—Фокон и Соре | кур зарсбиаши више аојника и ; з&пленизши четири митраљгза.

Нић је крошла мирко нв ос талом фронту.

Погопљеки детроа ери Лондон, 17. мтрта ЈеДгн од н&ших детровј-ра наишао Ј’е у Ла Мзншу ка мнну н нропао је. Спашено је 4 оф.:цнра и 17 људи. Ј>че је потопљен јсш један. детроајер прн судару са једном лађом. Потонуо је сгмо Ј‘едтн човек. Д уп х штета нкје бнло. Нова Русија Изјаве г. Маљукова —

но од ^змецааног куку.рузиог, ражааог и пшеиичног брчшна. Целсм б, гарском војском оиладао је ужасак страх од савезничке артилерије. ЗЗог дугогра* га и р!јазг исхране код њих ја општа клонулост. И.ј Прилепа н сколине све мушко становништво способно ;>а пушку одведено је у еојску у Стару Бугарску. Сва је храна, и људска и сточна одузета, насилно и без икакве накПетроград, 16 . мв"а нзде. Стока је сва отерана. Г. Мнљуков, шжсњр? г, Р илеп Ј' ! е спољних пбснова, ивЈавно Г Р™ ИЗ - Ко«ад је предстгвЈицнма „етро-|'Т«УРУЗног хлеба, иедовоградскеимоскозскештампе љан “Р ок “ ?Ј Н0 ^ »Новн режитс Русије, од века , "лаћа се 10 лева, сада слкчан режиму ДР у. квло еолн 6, шекер 14. гмх керода, учврстиће иу-ј гаса , нигде и Ј;" из ’ чиниће срдачнијим и ис- тако ђ е Н(ма - ^ 001 10 ‘ а Сс креиијнм наше савезе. Ои становииштвоужаиопати.

ће учинити да ишчезне неповерењеСавез.ти ;а према нама, јер Р\ сија има данас дз се бори за своју властиту слободу исто толико, колико и за слободу целе Екрог.е. „Данас Русија у коалицији Савезника чини продуктивну снагу. Све вести однс-сно зассбиог мира са паше стране морају сада нензоставно ишчезнути, јер то би био противнародни акт за слободу Русије, кад би закључила споразум са реакиионарномНемачком."

Бугарски војкици кадсу са.ми међу собом говоре да ОВО ОВ2КО ие мсжеду-!и њено дубоко уверење, д«

митету у Цариграду избнла б„ велика дчскусија. У комктету се појављује јака струја која ради на томе да се закључи сепарптан мир. Енвер паша бп у Ми . рио не: адовољн.-ке, ако добије јаку помоћ од стране Немачке Ако се врзти бгз икаквг.р у с . пеха струја у корист престан ка кепри^атељстеа јако бн се појачала. Женевска »Трибуна" придај,. велику важност овим извештајима у то.шко пре што младо. турски делегати у Шоајцарској раде, г д нексг г.ремекг, да \ђу у контакт са ансоким савезнкчким личностгма који станују у Шза]царско|. БРАТСКИ ПОЗДРАБИ — Два значајна телеграмаКрф, 15. марта Наш посланчп у Петрограду г. Спалајковић добио је од г. Челнокова пр дседника гра да Москве следећн телеграм »Московска градска дума новог састава на својој првој седници после устаковљења новог ст.ањч наложила ми је замолити Вас да предате пријатељском српсном народу и његовој славној војсци најтоплијн поз рав града Москве

го трајати, како ће Бугарска морати да пропаднеи како ]е сзел\у томе крива Немачка. То исто ГчЗворе и мештани из Прилепа и околине, уздишући за лепим срцским временг.м и' српском човечном управом.“ ^е слободна Русија, удружеиа са својим племенитим савезницима, достиђи п тпуну по бе^у над непркјатељем.«

ј

Париз, 16. марта (Доцккје)

Између Соме и Оазе велика ј П Р етп Р 0Шле ноћн неиријатсљ јгобострана активност зртилери-| нап6 ° на наше ноее положаје је, карочито на фронту Есињи-| : ' од Бканкура вли је био од Бенеј. П шачких борби није би- биЈ‘ен н претрпео огролње губктло. У Шампањи после јаког бом-, ке - Д>ста северниЈв наше су се бардавзња Немци су напгли на- ;трупе утврдкле на два места на ше положаје од Мезон-а-Шам-, ДР>му:'Дпањи—Лањиекур инапања и успели судаззузму не- предегале сујуче на југс-ззпедколкко ровоаа у првој линији. ! но °Д Кроазија и иор д ј'зког Сви немгчки покушајн напада нспријатељског отпора. Јуче у на Мезон-д Шампањ одбијени су. ЈУ Т РУ кзвршилг. смо успеле наНепрИјгтељ Је претрпео пелике па Д 2 источно од Еке-Нулетв сегубитке. В 1 рно од Нев-вила-Сент- Васта. Ф Е Љ Т 0 Н Душ. О, Лукић МЕСЕЦ ДАНА НА *** КОСИ

ЕШРОВА МИС1ЈА Тешка ситуација Турске Женеза, 16. марта Жекевска »Трибула“ пише да ■|е Енвер паша отишао у Бер■ лин да тражи од немачке владе .. ' * ; појачање у аотилерији за турИскази једног пребеглог сељака. ј ск У ва Ј ск У како би избегла пот|пуи слом Прилнком СВОГ повла- ј Листдодаједаћенемачки генечења 1!3 Ботоља И СКОЛИ«; ралштаб одбити тај захтев. не Бугари су одвели са ■ Немачке су армије на свима собом МНОГО сељака, меш-јфоонтовкма ПОД пресијом над-

Код Бугара |

тама, од којих мкоге са

колима, да им служе ксо ксморџије. Један такав сељак, И-

мсћнијих снага и није згодан

мгменат за генералштаб да ссл:-би ма који фронт. Швајцарски лист претпостпкља да одЛИ]а Стојковић ИЗ Брода, б, јжве појачања немачке владе КОЈИ је кулучИО бугарској турској имало би врло важне ВОЈСЦИ, успео ]г ономад да' псследице. У лздвдотурском ко -1 Ми сл!о убеђеии, да слоб<ДО ' ■ ■>.■ >пеОЗтеЗД^ЧКМЕх71111 II ЈИЧМ м ■■П1|| 111И1

На тај телеграм Председнвк Српског Министарског Сгвета, г. Пашић, одговорио ј'с преко српског посланика у Петрограду: »Дубоко саш се сбрадовш топлом поздрпву взроши Москве и саопштили смо српском н: роду и српсксј сласној вој сцк тај излив отвореаога срца и чисте душе рускоГ народг новога режЦ.ма. Искрене н братске, те реч.< убдажују болове иаше нагсуче« душе 'п пндају као блзги мелеи на ране зздобквене на пољима одбране народне частп и слободе. Те речл поново потсрђују на шу дубоку веру и нергзлучност судбине српскога народаодсудбине велике г. славне руске на цгје. Оне ће вечно одјекивЈтн у срцу српскога карода којије, веран части и словенској крвг, поднео све могуће патње

Не знам од куд јој то име КО е носи, ако всћ није због тога, што је свака стопа њена прекопана и покрг.вена мрежом од ровова.који се укоштају правећи чудан облик, сличан котур у што са праве змије при сунчању, уплићући се једна у ДРУгу. Са те косе види се са ист. стране нарогушени Соко, чија је сива и набрака површ- на покризена зелеким борјем са лишћем прогрушаним снегом. Југо-источно од њега је м.асивнИ Кајмакчалан са својим горостасним врховима, који се увек пуше маглом и увек покривени

ледом и снегсм, Лево пак сд те кссе види се битољска раван стешњеиа белим Перистером и гредом коју образују камене чуке, коте 1212, 1378 и друге са својим врховнма у виду пирамида мисирских. Са кахвим заносол! посматрамо ми те пирамиде! Шга је занос Наполеонове армије пред древним пирамидама Египта! Сама коса је пктомија од својих суседа. На њој расте храстово и буково прорашће, има ди8них пропланака и по где-где коју високу стену, која пара небеса и коју ки искорг.шћанамо пуни захвалности према не-

ВИДЉИ 80 М творцу ЊИХОВОМ М !0ге животе спасле су те рукотворине иеендљивог уметника од помамисг беса злобног непријатеља. Натој косимислго настзњени са те косе држи мој пук у шаху иепријатеља. * Наши рововб и наше 31мунице нредстављају архитектонску уметност. Оки су саграђени у стилу позоришних зграда. Кад уђете у наше ровове, ви мислите да сте у партеру каквог позорбшта. Наша сжобраћвјница између земуница изгледа ходник испред лежа, а земунице наше, у које се улазч из саобраћајнице малим ходником, са свим су надик на ложе. Само што наше ложе нису плишом опшивене већ су јој зидови од жуте и увек влажне

земље, а ка д?есто заносног мир га отмених дама, који се распростире из ложа, овде, мирише барут и зној. Од »братка“ смо ограђени гором од бодљккавс жице. Збн љг, интересантно је д% наш војник не воли та препречна средстаа са наше стране. Он резонује: шта ће нам то? Ми моромо кући, што пре кући. Друго су Бугари. О-ш су отимвчи, који отето морају саима ср»д твима чувати. У осталом сва та њихова препрека једва ће задати нашој артиљерији два часа пссла.— Ипак, после стеченог искуства, све се више мире са том потребом: »лако ћемо је прећи кад ззтреба« и са више воље утврђује се. На другом месту проговорићу коју више и о привикавању наших војнкка .модерном ратовању.

Ррвози су нвм пунп страховитог оружја, које само чека час, па да загрмн страховитије од гњевне природе. Ту су и 84 наше француске пушке. Сећам се са каквим је неповерењем наш војник прнмао ту пушку на Крфу. Узевши је у руку. ° и се преврће са свих стрзна. 33 ' гледа је и сумњиво вртн главом »Немћ иаших пушака нигде , Сад Је више воли него н* ш ! стару. Упиташ кога војника: ка ко пушка, он ће ти одмах оЈ говорити, љубазно загледајући у њу: „Оддкчна; гдс намисл^ш погађа“. После ту су ти митр* љези, којих имамо изобиљно. „Овако се, брате, може Р* 10 ватн, ово само чујеш митраљ^ зе како прикива на све страи* — то ћеш чути често од ' ника, кад се негде на фронту