Velika Srbija

БР ОЈ 338

»ВЕЛИКА СРБИЈА«

СТРАНА 3.

демократска Русија иеће моИи 3 5борав«ти демократску Срц и ју која је водила тако дугу крБгву борбу ради обелбеђева демократских устаноег свонароду, кго н ргди свога о|слобођења од потајног н невиди.мсг аустро-угарског уплива, |тако да, слободна и незавнснз, јбуде кадра водити кародну ио[литику, којој је ц:-љ ослобође ' Наредбе г. Сараја.

Би- ослобођено ових патњи.

тог и хргбоог грађанства ља, које већ теко дуго вре-| Примите, Господиие Начелни- ј нално - демократског конитет *,: вода Александар Олденбург, ко~ I 46, УВбПбЊб О МОМ ! п пип.гшл Ј 1 /г-н 1 лл /'п оп- !*И СУ ПОВМХ ПЗМЗ прнппипит* по—

ком !сОји је приређен од нзцио - Војвода од Мекленбурга и во]-

л.сна подноси свирепо бомбгр-;че, уверење о мом иајодлнчни-; односно Адзасз, ут-цале су вр- 'Ј и С У првих дзна револуцнје подовање, и ми се нздамо са пу-Јјем поштовгњу.—« но вере, да ђе оно ускоро бити • Едита Ј. Харлеј. с.

Днгвне вести

Благодарност.

|н>е целог српскс-г народа, рсба Из Лбндонв јављају: Генерал! Приложио Владиним Комеса|(кд туђим, угњотачким јгрмом. јј. Саугј објавио да је издао по-! римг:

\ ло непозољно на Немце. НенаI чна Јв штсшпа напада председ! ника Видсона. Рим. — ВеруЈе се у војним кругсвнма да, ако се Немци потисну с друге стране Сент-Кантена, мар .иал Хинденбург ће о| дустати сд сфанзиае на трнј .јентсксм фронту.

шли за иностракство, ухгпшеии су на граници и доведени као заробљениц«. Брсј хзпшења извршених до сгда од Провизорне Владе износи око 4000. Сви ордеки, изузев крста св 'Борђ^, >кннути су од провизорне В а 1е. Амб садори Француске, Енглеске, и Италије

Без потпуне п -беде германско! требне наредбе које се односе' П. Живко Стгматовић инжи-ј

|(*илитзризма, слоеенске слободе [човека и грађанина неђе бити |об збеђено и прав-» национална

! Пвриз. — Аустријски мини- ' п здравили су у илте сво-

нс

3 г_, шив. ње комитсџнја нда! ње Р ски поручник 50 дикара да

су оне извршене.

! се купи одело за једно женско

везависаостнеће бити довршена. да постоје такве четејертопи Ми смо тврдо убеђени, да Ве так , 41 ул: , 3 ц у домен , Јдемократска Русија задивитијсти источне гојске. Јсвет својим родољубљем и сво|јјединством и да ће слсбод-; Италија И Грчка.

Гекерал не може дозволити: Д ете сиротних избеглкца, мссто

стар спољних посдова стнгао уе ВЛЗДЧ ПрОБИЗОрчу Владу, Врховну Команду и вел ког к ;еза Нн-

|У Берлин. Атина. — Оадашњн францу-

|на Мссква понова разбуктати свету плам у срцима сввх Руса за слас и ослобођење словгн стеа и човечанстза нсто она!со каз што је нскада ужегла свету ватру у своме гргду | ради сслобођења Русије. Верујемо и то, да ће слебодI ка и дем.ократска Русија задивити свет својом моћи, својом | слзвом, СБОЈом спразедљивошћу а својом словенсксм хуманом паосвећеношћу и дг ће, уједилена са езојнм плегленитнм са{рзницима, допринетн коначком смождазању просвећеног варвгрства германштнне, коме нена ргнног у истсркј'и, како би вдсцетом свету бпло зајемчен* слободно развијање и трајак кир.* (Пресбир«)

полу-гсдишњег псмена његовсм \ ски аташе пуковчик Бракее наи

колу.

сестрићу Јовану Р. Матејт.ћу, који је 22. септембра пр. године јуначки пдо нг. Кп;мгк-Чвлану за ослс-бођење своје Ота-

Писмо г-це Харлеј Г-ца Харлеј Битсљцим*. —

Из Атике јављвју: Гроф Бо-;џ6ине. здзри, посланик Италтје сасп-; Владини Комесгри и свим пуштио је страиим ковинарида да; тс-м изјављују у име деце сије и галијанско недиргње пот-; ротних српских избеглица своребно ради сбезбсђења ктзли-ју благодзрност дародавцу. јакских трупа од комитских че- ј Из канцедарије Владииих Кота за које краљевска влада на- месарс, 16. марта 1917. год. бр. лпзн данас да је немогуће угу-;931 — Солун. ШКТИ ИХ. ■■ »I' Руски покрет и Аустро! Угарска. Из Петрсграда јављају: Сло-1 венско сгановнгштво у АустроУгарској кремило је са искреном радошћу вест о руском иокрету. Чеси, Рутеки и Пољвш:, у пркос ценз>ре, ие крију да су се њихове симпатије за ру-ј

меновон Је за генерада бригаде. I ^Оиијалистички КОМИТет Пзриз. - г.Р„ 60 , продсод - у Пе>рогр»ду позива чла„ик,ж, Д с у„,г„ојс с«.*,- ноое счмнке даенедгично у у Ј подрж )8а»у Провнз. Владу. КИ1А вл !д:-.ма тедеграме јавља- г > у . . д. 1 • !ров м З; рна Влада увела Јући нм, да узнмз аођење др -! „ • у . и ) е у Флиско верске слоТТ'*"**’“ У “ т пк боде и политнчку амнес» изрдждоа жељу. д., учинн , ^ Захвални Фииии оррш гешњс« срррдњ, Сшзмно. ј „ низ ;, тр0 војогу. Г. Рибо Је већ добио врдо С Р* ; ко ; а 'Јц е 3 дачне одгоаоре.

се придружитк

Атина. — Ноаи белгиЈски потаннк на грчком двору предр.о Је 1 уче сво/а гкреднтиана писма краљу. Атина. — Снр Ф. Елнот

руској војсци. I Америчке мер* Вашингтон, 16. марта Предгедчнк Вилсон нвр^дио је мобилизгцију свих трупа нарсдне одбране у државама Масачисета, ПенсилванЛје, Мгри-

Хаг. — Листови Јавља/у. да је прнмећен великн покрет немачких трупа у Фландрнји. Запздна Фландри/а претворена јс у огромну тврђаву. Випкнгтон. — Влада /е одбила немачки предлог о реаио.д... ппп п ланда, Вгргини|е, Вермона, Кози,и уговора од 1199. Према некти1<ута и Колумбије, ^куп-

томе немачке лађе биће ћенс, чим се рат објави.

узап-

I предстввио Је јуче Залакостасу | министру спољних послова пред -;

ску царевину повећале. Словенч„ „ ставнике Споразума аа комнсн -: ски листови дуалистичке монар- ■ . , |/у ко/а нма да извиди ошгете. хнја публикују вести о укутра-. . • • п ,, . Атина. — »Емброс« напада ; шњем покрету V Русији. Цен*ј | , " у свом уводиом члинку интерв/у > зура забргњује коментаре у ко- > " <

јкма се изражавају отвореко с. мпЕтнје за покрет. Бечка се влада боји да рускн покрет не утиче на становништво у држави.

хојн /е Веннзелос имао са до -;

Поводом пажње коју је Бнтољска општика указала пок. госпсђи Хаслеј, приликом њеног погреба, начелник окр. битсљског, добио је од њгке кћгри, г-ђице Харлеј, следеће писмо: »Ја желим да у име моје сесгре и своје изјавим нзјживљу Збхеалност Господину Председнику општике и сишт. сдбору Битоља за симпатнчну сдлуку а тако исто и аа послато ми дгвно цсеће као успомеиу на вгшу драгу матер. С' најузбуђенијим осеђг;кма ПОЗИВЗЈУ Св.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Са нашег фронта - Српсчи званичан изсешга; Солун, 16. марта. 15. марта иишта значајније. Ру:и нод Мосула Петроград, 16. марта Руске трупе дост.чгле су се-

Руски покрет Петроград, 16. марта 8л*да је одлучила да се У-

Гекергл Алексијев наименовак

писником XСвасове Агенције. ј Париз. — »Журнал де Же- ј нев и /авља да се ј? сумаренска | . бдокада показала као великн ’ ла код Мосула. I блеф. Пре прокламвције од 1 Енглези У Месопотамији. ; фебруара немачки су сумзр:ни уИз Лзндона јављају: Једна де- спеми Д* потопе око 420.00С пеша из Б> гдада јавља да ен -; тона ј ток У Једног е.сссца. > ставотворна скупштина сагт>ска вс.јска наставља свој« на-) месец У фебруару, пошто су Нем- стане у Москви крајем месепредовање. Сем тога цивилна и пи дсбро снабдели и реоргани ца априла воЈна администрација у Багдаду 5СБали сумаренску флоту, ци реоргамИЗованесу.Локалнагнаб-!^ 8 осетно орен/Ла 450.ООб ; а0 да иеП р И ј ктељ гомила девања су осигурана и уређена. I Пча - > ™Р Т У ^седу торпи- ј трупе иа фронту Ргге и да је Извршени су војчи пргтрсси по С У оп->ла врло много М огућа сфанзива премз Петрокућама. Њђен* је велика коли- ј 0в:,га; ' "оступци Енглеску же- ј граду. . чина пушака. нира/у али је ннкад не мнгу ј Влада реоргаНмЗује Вр* примсратн на глад. ХОЗНу Команду. ОбоВЗО Атина. — Телеграфишу »з.ван је ратли КОЛ1ИТет,ј дознали смо да се улица, уј Да се јави канцеларнји Вла -\ Вашиигтоиа да внше листоаа КОЈНб је пот чињеи врхон . којој је онг становала, садп зо-;диних Комесара у Сосуну Мк-.пииу да ће се ускоро рат обја- ИИ КОМЗНДант ВОјСКе, К981* »Улица Госпође Харлеј*. ! луткн Ст. Михајловић књигово- аити. Ј и ипак задржава потпуГосподике, наше су мисли и ђа општ. нг.шке, ради саопште-: Лондон. — Изјаве коЈсје пред- ну СЛоболу за ВОЈНе ОП.; иаше су си мпатије код сиро- ња по својој предстанци бр.915. седннк Вилсон У чинио Ј^ЈРУ^ ^'^] Карло Гивон, академски инспектор

ч/Је моното.чо: так-так... наших митраљеза. У розу има једаи бацач бом6.1 — хазеи, или како га војаици зову »каззк«. Њим наш војник вешто рукује и радо га искоришћава. Онеј војник што «>име рукујг кепрекидно мотри ча противкика: гдг ће умотритн њихове стражаре или одакле приметити севање њиховах пушака. Чим то спази, одмах управи свој казан где треба, пажљиво ианншани и окида. Фр.... Фрр ... шуми кроз ваздух бомба * Д«ти празо у кепријатељски Р° г - »Добро Је«, прошапуће нишгкџија задовољан самим собом и пушта другу, Сва та модерна оружја при*а наш војник прво са неловеРењем, не верује у њихову притеи У- »Ми нисмо ово пре имали, опет отерасмо Турке у Ази-

ју“ — критику|е свако иово наоружање. Али брзо увиђа практичност његову, прилагођава му се и чак ради на томе, да што ново и своје унесе у његовој у1:отреби. Као круна свих тих страхот* стоји позади нвша многобројна артиљерија. Бог-зна каквих ти топова нема! Затражиш ли да пусте један метак, лети стотина. ,Ово је прави Верден«, рећиће ти сваки војник, кад га упиташ: какав ти је положај. Само ћеш том приликом видети му израз неког жаљења на лицу: »Ех, да смо ми ималн ово оружје у Србији, ие 6и нас ни сто Макензена истерало из ње, него би свн они оставили кости у њој.“ Збпља, да смо некад имали осо оружје1 — свршкће се —

Племенитост једног добровољца Било је то у околиин Вар !гурну смрт? рече офнцнр.

шаве. Једна чета руске пешадије налгзила се одвоЈена од својих јакнх трупа н опкољена неприја тел.нма, била уе у тешком положају. „Губимо време, рече ком&нднр официрнма, а неприЈатељи се прнблнжуЈу све више ч више: ОстаЈе нам само Један излаз. погинутк или се предати Један млац во/ник, још дете, јер му је било тек 16 година, приђе командиру. „Господине капетане, рече он, ако ми дате дозволу, /а ћу покушати да се пробијем кроз немачке линије, да бих нашао наше. — Знаш ли да идеш у си-

— И овде /е смрт извеснз, ако нам се не буде притекло у помоћ. Треба покушатк сва срес тва да би се спасла чета. — Идн, соколе, рече командир, стиснувши руау младом војнику. Овзј је морао проћн кроз доста дуг брисани простор; лежао Је на земљи, пузно Је, тражио Је да се скрије што уе више могуће, алн га иеприЈатељи приметише и дочекаше страховитим пдотуном. Он оста /едан тренутак непомнчан. Затнм, на/еданпут, поуста/а шг, и јахачи нападоше непрн/атеља. Борба Је бнла крвавнЈа, /ер

но 25.000 људу, немењених за заштиту фабрика муниције » жељ. пруга. Председник Вилсон је одлучИо нсто тако мобилисање 26.00® људи за повећање посаде ратних бродова. Председник је распложен дасе кредит Сазезчицима повећа од једне ка 5 милијарди. Изјава г. Рибо-а Лондон, 16. иарта Председчик француске владе, г. Рибо учинио је «Тајмсу« следеће изјаве: »НиЈедна влада не* бч могла опстати у Француској, кгд не би имала победу као девизу. У генералима Ниврлу » Дугласу Хегу Француска и Енглеска им ју сјајне инструменге Л1ира исковане ка тешком наковњу рата. На нама је да бдимо. Војсци не не достаје нгшта. Војна сарЈ-дња је најважније питање, јер ј« сна нужна за победу. Али ми треба да примен 1мо исти пргнц^п у економској сарадњи. (Нвдио). САОПШТЕЊА Вукзшин Н. Јовановиђ обвезнчк, родом из Бољевца, да се јави кзртом Мићи МаркоЕићу типогргфу, егјиа пошта 315. су Козгци хтели освојити потпуно нгмнчве лчније. »Храбро! внкну Васили/евић. ви знате да Немци уби/аЈу заробљеннке. Б >ље /е умретн у борбн него > ропству .« Козацн, охрабрени овим речима, секли су на све стране, и нико се не даде заробитн. »Збнте редове! командовае Јв поручннк. Сад ћемо отворнти пут.« Кад он изговорн оае речи, /е дно непрн/атељско зрно смртно гарани. Коз цн, разјзренн смрћу свога старешчне, кога су об<х жавалн, удв јише своје напоре иЈаче навалише на Немце. »Удрнте! Удрите /« викалк су онн. Успеше да пробиЈу круг ко/и их Је стезао и вратише се у русни логор, псдневши нзве штаЈ смерно команданту о своме поручнику. Превео А. В.