Velika Srbija

СОЛУН, ПОНЕДНЉАК 20. МАРТА 1917. ГОД.

ГОД. 1Г

БРОЈ 342. ——---гт--. — ^ ^ _ - ^-=^- '

1Д 6КНМБЕ

БРОЈ 10 сант.

8ЕКБ1Е Уређује О Д Б О Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фр» нака, годишње 36 франакж ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стжн уредништва удица Коломбо 33 Солуи. БРОЈ 10 сант.

Д0ГА1ДЈИЈ РУСИЈИ Петроград, 20. марта Ллстови у Петрограду једнодушно су прихватили поео1» јеврејсквх интелектуалаца за револуцнонаркп покрет аарочито за време првих дана. Они са радошку примају укид^ње свију закона којч су спутавали њнхово развијање. Министар правде г. Кзренски, у једиоЈ прокламацији *ао је потпуну слободу Јеврејима. Петрсград, 20. марта Бивши председницм миннстарског гуског савета Горемкин и Галицин цуштеин су у слободу. Лондон, 20. марта Доп^счик »Тајмса« посетио ј* фронт код Риге где је добио одличне утиске. »Сви су св војикци — каже сн решили да ратују до краја т. ј. до коначне победе.« Лсндон, 20. марта Д писник »Тајмса« јгвља из Петрограда да су сзи велвки кнежеви из фамилије Романова положили заклетву па верност новој влади. Петроград, 20. мврта. Сгзнгјв св да војници приватне гарде цара Николе II у Царском Селу одаЈу бившем цару исту почаст као и једном офиц- ру. Петрегргд, 20. марта Хапшења немачких агеиата се врло журно арше у целој Русвји. Петрогред, 20. марта У једном циркулару коЈи Је новн митрополит Петрограда упутио, изЈављује се, да Је абдикација цара изврше«а закоисчи ■ у потпуном реду, те према томе, Русе не •езуЈе ниједиа моралиа веза са бившим царем. Петроград, 20. марта. Велика депутација од становннштва и трупа нз Ковеља телеграфисала је владн у Петрограду да неке положнти оружје док се не сруши иемачки милитарнзам. Петроград, 20. марта. Цензура над страним листовима укинута је. Генерад Гурко нанменован је за гувернера Западне Јерменске. Министар правде спрема преддог законе, односио уквдања верских ограиачења.

Рат у последњој фази ,.еЦ»^

Гбворећи у рајхстагу о догађајима у Русији немачки каицелар Бетман Холвег нагласио је, да се европски рат налази у последњој фази. Он је отворено и без устезања изјавио, да препорођај Русије пада у време, када се на свима фронтовима имају Да одиграју решавајући Догађаји. Сличну изјаву учинио је и немачки мини^тар спољних послова г. Цимерман.када је одговаР а јући на интерпелације новодом сукоба са Америк °м рекао, да „треба имаТи још мало стрпљења, јер Ве лика војна улази у посве Дњи и одлучни период." пвмачка штампа већ је чоодавно почела нагове-

штавати одлучујуће ратне догађаје за пролеће и предсказивала је, да се у току пролећних месеца мора безусловно решити судбина Европе. Граф Ревентлов писао је крајем месеца фебруара: „Налазимо се на преокрету рата. Противничке и наше счаге достигле су максимално развиће. Решење не можевише закаснити. Предстоје борбе, које ћв определити будућу карту Европе, а можда и целе наше пла* нете. Будимо спремни!Више но икад, потребно је груписање свих наших снага, јер нам предстоји одлучни ударац." Савезничка штампа констатовала је исту ствар.

Још од почетка овегодине најугледниј /1 британски лмстови посвећивали су врло опширне чланке Савезничкој офанзиви, која треба да се предузме на пролеће и која мора по :европски рат донети дефинитивне резултате. Угледни енглески критичар пуковник Репингтон писао је у „Тајмсу," да је1917.година решавајућа по р.елики икрвзви рат, а дасена пролеће морају неминовно одиграти на борбеним фронто* вима догађаји, којч ће запечатити велику војну и регулисати сва лебдећа политичка пигања. Слично гледиште на свршетак рата испољили су и пред* ставници Сзвезничке политике. Г. Бонар Ло, енглескиминистар финансија, у једно.м експозеу у парламенту изјавиоје, да „су све припреме завршене за предузимање одлучне акције и да ће блиска будућност решити проблем гигантсксг рата.“ Г. Бријан, бивши француски премијер, коме се у главну заслугу приписује јединство Савезника, у више прилика истакао је ксго мишљење. Када јеуфранцуском парламенту објављен прекид америчко-немачких односа, г. Бријан је изговорио један од нај» лепших говора, који је поентирао реченицом: „Европски рат улази у последњу фазу.“ Препорођај Русије и уништење германсфилских утицаја несумњиво је величанствен доказ, да је рат достигао своју кулминацију и да његово коначно решење није више у далекој инеизвесној будућности. Цео руски народ прихватио је са највеђим одушезљењем преокрет у Русији, и изјаснио се за настављање рата до крај ње победе. Сви злокобни утицаји, који су велику и моћну Русију ометали у њеном грандиозном задатку отклоњени су. Нова Русија може се сматрати као сигурна гарантија, да ће операције руских трупа показати резултате, који су с правом очекивани од њих. Цела препорођена Русија дише данас истим дахом. Њена једина жеља, једини завет, једина девиза јесте рат до коначне победе над германизмом.који је угрозио човечанске слободе и права.

Борбени фронтови почињу већ показивати знаке живости. Са временским променама настала је на свима бојиштима ужурбана делатност. Док Савезници после огромних припрема и новог груписања снага у току зимских месеца, чека?у само згодан тренутак па да на свимафронтовима гурнксвом снггом, Немци се грозничаво спремају на д(ф:Јнзиву. Наговештавање офзнзиве гротив Руса само је обичан бл.ф, да се маскирају припреме за дефанзиву. Али, Немачка не може више никога збманути. Тежина њене економске и војне ситуациједовољноје позната. Слом Немачке је неизбежан. Треће пролеће рата донеће извесно његово решење. Руски прелорођај можда је одгодио момент велике Савезничке сфанзиве за који дан, али је овој гридао још једну знатну гарантију победе. Рат улази у последњу фазу. Приближује се час великог Савезничког триумфа.

Страна штампа Нова Русвја ј »Бунд« (шва/цзрскн лист). »Руска револуцн/а /в трн\мф ратне сгранке нпд упрквљчччма ! мане нлн жнше склоннм гасеб ’ номе мкру « »ДеЈли Њус“. » Ударр.ц ладат Нем чкој страшан је. Он чинн конг.ч .о краЈ неприЈатељским Н8дгмл да ослабе Споразум и да згкљ)че засебан мир са Руснјом , чи)е Ае све снаге од сад 6 у ти аигажоваие за ствар Са■ везннма. Рускн народ и стаар ! слободе задобиЈЗју тнме знвчјј ну псбеду.ч„ДеЈли Мељ«: „Ствар слобсде к Савезника трнумфовала /е; Једним скоксм само, Русија је напредоеала за два столећа. УбиЈстао Распућинасбепежнло/е првн ксрак ка рефпрми. Али /е од гада германсфнлска група г.равнла заверу против реформатора, рачунаЈући да изазсве . покрет и да нх смрви. Народ Је изнграо ову интригу, али револуциЈа би била немогућа, д». цео народ ниЈе био наклоњен потпуном преображаЈу. Ствар ко)а ће добити покретом јссте ј искључнво ствгр Русије н Са I везникал

Руски народни покрет Опширан извештај о догаћајима у Петрограду

Око 5 и по часова јаха стра<а револуционара довела је у [уму председника Царевинског ^гвета, г. Шчегловитова, ухап* иеног код и>егове куће. Бивши' шиистар правде смештен је! ривремено у министарској сали I [уме. У исто време, кад Је као еминован објављгн известаи рој других хапшењв, хтело е једном за свагда свршити са емачком бандом. У истом том тренутку рево|уционари су заузели тамницу [рести, после кратког отпора траже. Сви политичкн зат«оенчци пуштени су у слободу, |еђу њИма и чланови радничке рупе цеитралног воЈног комиета, ухапшени пре месец дана. Иста процедура била је и са ревентивном тамницом и затором жена. Канцеларије пола!ије порушеке су или спаљене а свима архизама и докуменима. Још првих часова по подне, редседник владе кнез Гаљицин елефонирао Је г. Рођанку и дотавио му своЈу оставку. Револуционари су извршили ретрес по кућама више миистара. Савет радиичких делегата изао |е у току дана манифест, ојим позива трупе да пређу [д страиу народа и фаОрике, да

( 2 ) азберу представнике, који ће увече присуствовати скупу Савета у локалу Думе, одашнљући по једног представника на батаљон и на 1000 радника. Савет Је вздао исто тако апел, позивајући народ да снабдева трупе, док с« ие реорганизује интекдантура. За то Ереме непрестано су стизале у Думу нове трупе в грађани псдоружјем. Више стотниа ових последњгх поређано Је споља пред Думом. Многи су дошли у аутомобилима или колима к донели велике количине муниције, која је брзо раздел»ена. Многи говори држгни су пред Д/Мом, и говорници су иСТНЦ 2 ЛИ потребу, да се одржи ред док се организује влада и опет поврати рвд у фабрикама, да не би војскз, уочи победе била паралисана. На кратком одстојању од Думе, један кварт судова петроградскех био је у пламену. Ватрогасци су спречавали ватру дж не захватн суседнв зграде, М»ло даље водила се кратка борба са стражом, која Је уложила отпор. Митраљези и пушке ступилв су у игру. Алн, било је врло мало жртава. У ствари, мадине трупе показале су врло мало отпора, да се потчнне немАноо-