Velika Srbija

БРОЈ 341.

ном стању, не само овде, већ; <Ј»ло сличних сукоба. м по другим квартовима, где је (Наставиће се)

Са ратних фронтова

Са солунског фронта Француски коминике Солун, 20. марта Наша је артиљерија била нарочито активна у области Битоља. Непријатељска је артилерија, са своје стране, бомбардовала један део италијанског сектора А наше ровове источно од Битоља. Један непријатељски одред напао је српски сектор али је одбијен остављајући мртве на терену. Једна иемачка ескадрила од 15 аероплана бацила је 50 бом' би на болницу у Екши-су и ако је она имала заставе црвеног крста које су биле дугачке 16 метара. Бомбе су пале на болницу у близини црвенсг крста. Између жртава треба навести два лекара "Д којих је један шеф болнице. Многи цивилни и бугарски заробљеници убијени су или рањени. У чоку од месец дана ово је пета санитетска у* станова коју су Немци бомбардовалИ. Као одговор иа ово бомбардсвање српскИ су авијатичари бомбардовали места где св непријатељске трупе прЛкупљају северно од Рапеша и Каништв. Францускн комннике Париз, 20. марта Мзмеђу Соме и Оазе артиљериска борба на сектору Фоламбре- Куси-л-Шато. Северно и јужко од Елетл, Французи су имали осетнеуспехеу току претпрошле ноћи, нарочито североисточно од Марживала. Немачки су напади на француске предстраже југо-источно од Краоне и у области источно од МортОма, пропали. Французи су имали заробљенике. Авијатика. — И поред рђавог времена француски су пилоти извршили у току ове недеље многе ваздушне борбе и уништили 7 немачких апарата. У овим борбама поручник Дорм оборио је 18-ти аероплан. Иариз, 20. марта (доцније) Јужно од Елета, у току Једне борбе, Французи су успели да ааузму неколико ровова од Елета до друма за Лаон. Источно од Нев вИла-Сект Марживала

Французи су одбацили Немце до ивице Вексилиона и Лафзкса. Заробљено је 108 војника од којих два офицнра и заплењена су четири митраљеза Италијански комикике Рим, 20. марта Јављају за мале повољне сукобе у области Тенале и на пад"нама брда Мелига. У областИ Горице, непријатељ је после јаког бомбардсвања извршио напад на наше линије северно од Скатерне. Он је био брзо одбијен. Покушај препада на нашеположаје источно од Вертојбе имао је исту судбину. Внглески коминиче Лондон, 20. мерта У току м&рта месеца ми смо заробили 1239 воЈннка од којих 16 офнцира. Заплењена су трн п ољска гопа, 25 рововских топова, 60 миграл>еза и велика нолнчина ратног материЈала. Заузето јејучесело Сави, заробљено 61 војиик и заплењена 4 митраљеза. Немци су много страдали. 70 лешева је само 6идо из једног батаљона. Заузета је и шума Сави. Јуче у »ече заузега су села Ваидеј, Епинеј, и Пезиер. Нашн су одреди про дрли у непријатељске одреде северно од Ромаккура НевилаЕсит-Васте и Живеша. Уништена су дза непрнјатељска аероплана а трн друга примораиа да се спусте на земљу. Један наш апврат фали. МесопотамиЈа. — Непријагељски покрет из Елабаса заустављен је а турске, трупе које су напредоввле у томе правцу сада се иалазе у потпуном повлачењу. Наше су трупеиапале непријатељске снаге које су на* предовале из Шатсл-Адханна. После огорчене борбеуспели смо да зауз.мемо све турске положаје. Сви против-напади непријатеља пропали су. Овај непријатељски контингенат, поштоје оставио 124 рањеника и много војника у нашим рукама, тражио је понова склониште на десној обали реке Шат-ел-ад хаина. Француски успесн Париз, 20. марта После прекида операци-

ф е љ т о н

С НедиЈј

КАПЛАРОВ ПУТ

Немачко дивљаштво у Србији — Утисци једног немачког публицисте —

«Шаубине", немзчки месечни часопис за политику,економиЈу и уметност, публиковао је, у броју од 4 јгнуара 1917 год., под потписом Оскара Морица Фонтова причу о немачкој експеднцији против Србије. Ми доносимо опис ове експедиције без коментара: »На бојишту пресуде се изричу по најкраћем пост>пку. Никгква истргга ие води се; тужитељ и бранитељ не присуствују ислеђењу. Приликом пресуде присутки су само оп-| тужени и онн очекују порот-ј ску пресуду, која може једино гласити: пушта се у слободу или осуђуЈе се на смрт. Пресуде не знају за прикудне радове или за казну везивењем. Пресуде се ’ изричу на отвореном пољу одј једног судије који, понајчешће, ј предзодн један пук. Једном бом-ј бом може се врло брзо створити читава каша од костију и крви, к тако судбина оптужеиог не изазива много Иитересоаања у овом мртвсм кутку, где спавају куће окружене вековним воденичнИм камењем.! Ни једиа уста не пуштају крик. ; За два минута оптужени је већ, заборављен. Он, или смешећи • се пригрли жизот, мди остаје 1 опружен, укочвних ногу и руку. Ои је измрцвареи н прегажен као какав досадки молвц; то не траје дуго; његова судбнна никога више ие занкма. .... »Једно јутро приметих Једиог млгдог сељака; ка* петан га је терао полако пред собом, као кад се иде у реквизицију «нг. У овоЈ сценн има нешто што вас можа заинтересоватб. У очима овога дечака има нечега необичног, нешто што ја дотле нисам видео у животу, и ја се запнтах: Шта може овде бити. Капетана и дс-чка иестаде. После некслико тренутака ја чух један пуцањ. Потражио сам обавештења и реклн су ми:»Стрељаи је једаи комита, који је јуче, после изненадног напада ухваћен. То беше млад човек, кога сам вкдее; ја сам тада увидео да има нечега светлог у његовим очима; то бејаше смрт. »Неколико даиа доцније, за време покрета, стигнемо до Једне куће, која је горелв,- то је

сигкализација. Шзапиели су ле тели изнад нас. Взјници у га . сише ватру и доведоше трижене и Једног старца, који су нађени у близиии ватре. Оптужени су, да су запалили ову кућу. Они одговорише: *Не1* [ј 3 том им Је речено: »Признајте 1 '. Оптужени су одговорили: »Ми иисмо нИшта учинили: пожар су изазвалД други; тоје нвша кућв која гори, други су Је запалили«. После овога стааљено им је питање: „Колкко ј* српских трупа прошло овуда?« Оптужени одговорише: »Ми то не знамо.л-еНа ово командант рече: »Стрељајте их!“ »Гомила се жури, дахзвстаје у грудима свију; ми смо так» млади за ратсвање. Овим жеиама мико не говорн ка њиховом језику, шта ће од њих бити. Ал л оне су све разумеле, и као животињз, која очекује ударац, обарају своЈе погледе; оне не вичу. Момеитзлио обузме их дрхтавица; оне не верују н» разумеју. Очекују неће ди каквим чудом бити спасене. Иду полако, све се више погињу Пре но што је била изрсчена пресуда оне су нетремице посматрале поЈедиие од нас; таЈ поглед беше нем, без суза, тако да к самк бејасмо приморани да оборимо очи. После неког времена зачу се прасак пушака. Пола часа доцније аоЈницв, коЈи су били у извиђању, доввдоше једног старог сељака н његово дете од 17 годинв. Они су бил« оптуженн да су један пут пуцали иа Аустријанце. Пуни гордости, одговорилк су: Не, ие! Ствдно су сдрицали. Упитвше их: „Шта зкате рећи о Србима? Колико је Срба прошло овуда?* Они одговорише: »0 том не знамо ништа рећи; нисмо кико:а видели«. Командаит игреди: »СтрељаЈте их1« Нувши то, отац, који беше спустио главу, погледа свога еина, коЈи Јестајао с леве стране од њега; и син погледа свога оца. Њихови се погледи еусретоше. Погледима, један другол ре*‘ лн су: Збогом! Суза се појавв иа зеници, која изгледаше као да се раширила у величини це* лог ока. Сик гордо погледа в узвикну: *Ја не могу да умре*! 1а имам 17 година; то Је заб-

Он стаде на праг и појми да отвори „кућу«. Затворено. 0брте се лево, не може ли се у „велику собу« — и она закљу чана. Али у „кући“ као да чу иеко шушкање, као да неко удари угарком о огњиште, и кроз пукотину се проби и зрака и глас: — Ко је то? — Ја, маЈо! Огворн! Отварањеније ишло лако: иопустиле су или руке или кључ. Подоста се чегрљало око бра* ве, а кад се врата отворише, и кад тешке цокуле пре^оше преко прага, до прага је била јед* ма сенка, и каплар хтаде нешто \

да каже, алн осети око врата дее кореле руке, а на образу сузе и уста, коЈа нису могла говорити, већ су само љубила. Он стеже п пољуби суву руку материну. — МаЈо! — па и сам се заплака. — Ти, кућо маја? И отрже се од њега. — Чекај, сине, чеквЈ! Сад ће маја.... Ама где је та саећа? Где сам Ју денула, Бог ме убио!? Радоје кресчу жншку, и слаби зраци падоше на суау средовечну жену, на полузапретано огњиште, на ннзове сува воћа » мрса под таваном ■ иа

ја од неколико дана Французи су предузели офанзиву против нових иемачких положаја. Они су нападали са успехом више тачака на линији Невил—МарживалВрењи и остварили су велике успехе источно од све линије. И поред огорченог отпора непријатеља Французи су заузели многе положаје, Еише потпорких места непријатељске одбранбене линије.

Руски покрет Једнодушна активност русккх сељака

Петроград, 20. марта. Вести које долазе сасела јављају да сељаци методично организују народну војску која ће заменити бившу полицију. Они стварају нове оргаие безбедности и позивају општинске скупове. Они одушевљено макифестују жељу да потпомогну владу продавајући пољскепроизводе за скабдевање војске и становништва. У многим провинцијама сељаци смањују сами цене својим производкма. Председник општине у Њижњем Новгороду обишао је округ где је констдтовао једнодушно поверењеновомрежиму Продаја жита од стране сељака постаје све уреднија. Сељаци кз Казанске губерннје јављају да суприкупили велику количину жита. Сељаци карковске губерније организовали су један комитет који представља сва кооперативна друштва. Велики број скупоза уложили су суме ради отизрања школа и политичких конференција. У том циљу је Пермска губернија уложила 50 милиона рубаља. У Екатеринославској губеркији сељаци су испослали као делегата код егзекутивног друштва једну жену.

»Велика Србија« прима огласе по умереној цени широк кревет у куту, на коме су, као две златне јабуке, девојче и мушкарчић, полупокривени, спавали првим сном. — Дгђе, сине? — Дођо', мајо! . . . . А ти? . . . , А ви? — Богу, хвала, дете мо|е, само кад ми ти, сине, дође. — А ови кучићи? — и пође корак — два кревету, на коме се братић промешкољи. — ЕгоI Нека их Бог поживи! Добри су; одмењуЈу ме. Да их разбудим? — Немој, мајо! Он приђе кревету. На Мвличиној левоЈ руци, пребаченој прако шарене поњаве, ниска> плавкх ђннђува; више Милорадове глаае торбица, и из ње вири комадић сунђера, аазан за узичицу. РадоЈе пољуби и једно и друго,

тихо, пажљиво, као да их пером дирну, те деца и не осетише, па седе ка троножну столичицу краЈ огња, распрета га и котаче глаење испод добро познатог старог бакрвча. —- Двлеко си био? Много дадеко, Је д’, РадоЈе? — Далеко мајо. И поче да ЈоЈ прича чудн« приче: о путу са седамцесет конака, о води коЈој нема краја, о земљи где се не зна ви шта је зима ни шга Је њива. А срећна и сузна маја слуша, слуша, брише сузе, крши руке, крсти се и преживљуЈе још једном све што Је њен Радоје преживео. И усред причања пљесну се: — Па ти си глвдаи, срце моје! Сад ће маја! — Немој, мвЈо, нмам ја конаерву. — Нека, нека;зка маја, штаће. И испод корита под нвћваи* крекну пиле: — Надам се Ја сваки двн, п* велим, иек’ је на мети. Можеш доћ’ и у иоћ, као што и дођ' . . . . ’0ћеш да г> закољеш?И докле се пиле пари, чупа, чистии спрема, он, наваљен у* наћве, наставља своЈу дувчку причу. И сваки час прекида, д» упита.- Јесу ди жиаи сви од родбине, како је родила »Велика њпва; коЈе њиву прслетос поорао; је ли у Рујишту опат посејана пшеница; кад се СИвка отелила; Је л’ бкло света о з»ветинн.и одакле су биаи свкрачи'’ А кад му се учини да Ј« пћтао и све чуо, иаиде у а* 7 ' њжк, да обиђе оно што Је з*Ј<*‘ ио с њим расло, и што Је Д*' аом, његовом руком водигијгго .