Velika Srbija

БРОЈ 346. ' СОЛУН, ПЕТАК 24. МАРТА 1917. ГОД.

ГОД. II. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франкг, тромесечно 9 франака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ

ш БРОЈ 10 сант.

ДОГАМЈИ У РУСНЈИ ■

Аткна, 24. марта Један радгограм из Берлина јавља да је Ризов, бухарски посланик изјавио уреднику »Берлинер Тагеблата« д! је руска револуција била неизбежна јер су писци и лнтелектуалци стално дражили раденике протнв цара и царице. Атина, 24. м.трта У току последње руске војне конференц-је генералштаб је одлучио да се установи велики ратни савет. Члаиови савета би&е: Кнез Лвов, генерал Гучков, министри фннансија, спољних послова, привреде, грађевнна као и Кераски представник социјалиста. Овај ће сзвет решавати сва питања која се односе иа војну ситуацију и акцију руске војске. «* Петроград, 24. марта Ухапшена је прекјуче са својим сином великим војводом Ћирилом Владимирови1;ем, велика војвсткиња Марија Павловна, супруга покојног великог војводе Владимира. При претресу, откривено је једно писмо велике војвоткиње упуЈгено свом другом сину, великом војводи Борису ВладимировиЂу у коме ова изјављује да би господар војске велики војвода Никола могао спасти царвзам. Велика војвоткиња — Немица није могла радити друкчије. Велики војвода Ћирило узео је за супругу жену која се развела са једним принцом од Хесе-Дармштата који је рођени брат цг.рице Александре Феодоровне. Покојни велики војвода Владимир ревкосно је потпомагао германофилску партију.

Оправдан н кеоправдан страх о00§§000

I. Велике промене у Русији скренуле су насебесву пажњу њезиних непријатеља и пријатељн; заинтересовале су цео свет. Од почетка овога страховитога светсчога рата у н>ему је највећу живу снагу пласирала велика Русија. Огромним снагама по величини и јунаштву задавала је тешке удареиашем заједничком непријате:ву. За то је на себепривукла његову највећу пажњу, најБећу војничку снагу. Да ноои догађзји у Русији не укаоне сметње, које су јој онемогућавале, да у борбу са спољним непријате^ем уносе сгромну снагу и моћ, са којима она факТк чки располаже, ови знаијни догађаји у Русији из в елкког страха скренули су 03 себе највећу пажњуне п Рфтеља. Велике прмјателице Русије закнтересоване с Утимдогађајима својезерј^савезнице. Јерседогађа1УУ времену, када се жели Учннити један општи заЈСДкички силан налет на ивпријатеља: скрхати га и с Р е краткти даљератнегро^те. Онемогућити их да ј* У будућности - у о^вим размерама — обављају. Неутралне држа-

ве, узерене у ефикасну моћ и крајњу победу споразум них сила над централним државама, жељно очекују свршетак садашњега светскога рата и отклањање узрока, кош су га изаззали. Тоје германска акомалија, да сзето.м господари! Оне страхују, да велики догађаји у Русији не би за извесно време одложили ратни циљ нападнутог Споразума. Нови историјски дога ђаји у Русији - разуме се — у првом реду инте реслју и Српски Народ. >' искрено пријатељсгво, изобиљну помоћ Срлском Народу његових од; них савезница Енгпескеи Фран цуске даи дубоко верујемо Толики морзлни л мате рија' •. калори, великс жр т • кпви и животима синаен ис енитога екгле ског : ф а ,-уског наро да за ј.л ;орирањем Срб/ђе, најубедљизија ]е га рангија Српском Народу, да ће Велика Британија г Француска поклонити с.воју узвишену пажњу и бри гу за величину Србије, за поуздану будућнсст Срп , ства- Кроз многа теш;<? искушења Српски Народ не 6.1 пролазио, да су га добро познавале ове две

Уређује О Д Б О Р

велике европске силе, Он.е су сада наше верне савезннце. Лознате су у,:а војничке, моралне и куг.турне особине Српског Народа. Послале су стотине хиљада својих синова да посете српску Голготу, да личјо вмде на своме националном крсту распети Српски Н род и припомогну његовом васкрсу и коначнсм уједињењу. Алм, за братску Русију Српски Народ везујеједна словенска крв, вера и тслике историјске традииије. У толико нас Еише интересује судбима наше браће Руса, у коју —• очигледно је — тангирају садашње велике прсмене у Русији. У најтоплије симпатије, у искрену братску љубав драгога нам рускога народа Срби нису имали разлога никада посумњати. Такав случај, на жалост, није вазда био и са званичном Русијом. Гермакофили су убризгавали свој отровни серум у словенску крв. Од њиховог кобног дејства у Русији много је препатио Руски Народ, трпели су интереси Српства. Такво искуство са утицајним круговима ззаничке Русије г поводсм садашњих догађаја у њојзи и појаве у кајзећим државним инсти туцијама појединих личности, које гу дкректно утицајне на инаугурисању новога стања у великој царевини, а чија су гледишта у прошлости нсгирала иктересе Србије у по гледу њезиних источних граница и наших ззђевица са Бугарима — дало је освода произвољним ксментзрима и комбинаци !ама. Апстраковати тешки зло чин Бугарске према витал -)им интересима целсга Слозенства, па се завести сентидАенталношћу осећаја. Бити нндиферентан према националном праву и будућ:јости своје одане савсзнице, сродне по крви и осећајима, па се освртати на расположења у прош лости. На рачун крзи и живота синова свога народа чинити траксанкције са ратним непријатељем, било би, ваистину, логиччи апсурдко а политкчки необјашњиво.. И спако, ко Ј.ма здразо мишљење и правилно расуђивање, сувише 6и рисковао, ако би чак и такве претпоставке асзивао зд личности висо

Стан уредништва улица Коломбо 33 Солун. БРОЈ 10 сант.

: ке интелигенције, свестра|нсг образовања и великог I политичког имека. А:со би !се ипак куражирало. да се чине такве апсурдие претпоста.вЈсе, њих ће најбоље демактовати основни демократски принципи за функцију истакнутих г.олитичких личкостиипредставника делАОкратских група, које су имале несумњивих заслуга за санкиију шкроких слобода Рускоме Ндроду и демократских начела у новом унутарњем животу Русије. Божа Ј. Јокановић.

Страна штампа

»Штрасбургер Пост«: »Свамогућност закључсња засебног мира са Русн/см мора се данас напуститн “. »Најесте Мкнхнер Нахрихтен«: «Дума уе задобила сјајну победу.» »Форверц«: „Ова револуциЈа /е дело руских патриота.» »Норддојче Алгемајне Цајтунг“: „Није у питању сада протест Руса против настав1 љања рата, већ револт против : нсмарнсг вођења рата. Миљуков, Рођанко н комп. неприуаЈ тељи су мнра и убеђени су да са средствима Русије могу задобнти победу. Важно]е да Немачка зна, да је салашња револуциЈа све друго само не германофилска.» Руска револуција Рјеч (Петрсград): »Немачка псбеда значила би успостављање старог руског режима повратак немачког утнцзја. Само но вн режим оствариће пун савез нзрода Споразума “. »Ехо де Билгари« (СофиЈа): »Ли чности, ко/е су играле главну улогу у покрету изјасниле су се тако јзсно за рат, да се не може очекивати ни најмањи гест у корист мнра«. »Новоје Времја« »Русига сло бодна сада н Савезница слободннх земаља бориће се за исте принципе, као и ове«.

»Кориере д‘ Италија«; »На■ род и војска угталн су не про. тив рата , већ против бирокра; тиЈе, неспссобне да одведе зем' љу ка победи. “ »Њујорк Хералд« (париско ј издање): «Немачка штампа је I запрепзшћена. Она сматра руску револуцнју као тежак немачкн пораз.« »Журнал де Жснев«: «Извесно је, да револуција ниЈе усамљени револт: то уе огроман и одлучан покрет ка демократнјн. ОваЈ рат, који пустошн цео свет, имаће као први резултат неодољивн полет свих држава у истом смислу.«

Руски народни покрет Опширан извештај о догаћајима у Петрограду — ( 6 )

Ч:'м је цар Никола II. потписао указ о наименовсњу великог кнеза Нлколајевића за ге нералДскма, овај је одмах напустио штаб кавкаске војске и

Петроград, марта поздрави трупе и да им објасни нову ситуацију у Русији. Међутим, социјалисти су поднели захтез Думи, да се сви члансЕД породице РоманоЕа е-

дошао у Петроград Дочекан је лиминишу од власти. Овај зах одушезљено у Петрограду, где тс-в захватао је и кнеза Никоје одмвх предузео, да кокфери-јлу. Провизерна влада, руковоше са Провизорном Владом. У ј ђека општим икгересима потоме међувремену, велики кнез нкштила је наименозање велиМихаило бис- се такође бдрекао ксг кнеза Николе за генералипргва на руски престо, док сва сима, опозвола га хитно са питгња руске ун> трзшње по- ф онта и упутила у пргтњи два литике не регулАше Устзвотвср- кс месара Думе, а по изричној на Скулштина. На тај начин жгљи великога кнеза, на његоПровкзорна влада нг челу са во пољско имање ка Крим. ккезом Лзовом била је стварни| Пре свога одласке из Пстрогссподар земље. . града, велики ккез Николајевић Велкки кнез Никола био је учкнио је неколико ззнимљизих предмет бурних овацкја од стра-, из: ј•:та. Сд свих в,еди нарочине одушегљеног света, кад; је то истаћи једну. Наиме, када у аутомобилу ишао у Думу. Он је великм кн?з б.чо прин\ ђен,да је уопште врло популзран у нгпусти врховну команду русруском народу, који његозо ра- к: х армија и да иде иа Кавказ, није смењгвање са положаја ге- он је пазвао не:<ол; ко својпх нералисима тумачи р .зним ин фријатеља Екглеза, л:еђ / којима триггма ранијих кабинета. По-|су била и дза страка дописнкке сле вг ше кскференцнја са чла Јсдном всјном аташеу изајавио нов мз нзве владе и Д ме, кнез је том приликом велики кнез Никола је отиш?.о на фронт, да Никола: