Velika Srbija

СТРАНА 2.

»ВЕЛИКА СРБИЈА«

БРОЈ 346.

— Кад се будете вратили у вашу земљу, реците лорду Киченеру, да -з нисам имао топова, да бих ■ ;чео борбу, а кад сам ове до о, нисам имао муниције. Оп 1:2 ме разумети. За тим скренувши се сви.ча својим гостима, додао је: Господо.ја ћу се вратитк . ... После извесног времена, ја ћу се извесно вратити. Велики кнез био је погодио. Он се је вратио, али није предвиђао, да ће његов повратак на чело руских трупа бити тако кратак. Руска револуција изненадила је царску породицу утренутку, када су сви њени чланоаи, изузев треће кћери, принцезе Марије боловали од богиња. Нарочито је био оболео принц Алексије, коме је нова болест позледила стару рану, добивену пре више година. Сада је здравље принчево готово сасвим повраћено. Сва послуга царске породнце добила је овлашћење, да остапе у палати у Царскоме Селу, у којој живот није добио никакву промену. Вест о одметању трупа стигла је царици 27. фебруара. Одбрана палате била је осигурана гардом и митраљеским одреди ма, распоређеним око зграде, Наредба је била издата гарди, да спреми одбрану и да опколи дворац митраљезима и блиндираним аутомобилима. Али је већина ових трупа прешла на страну револуционарних војника, чим су се оби појавили. — наставиће се =

војници и чиновници, а врховни ] Одмах по овоме узвику, џезаповедник је генерал Хупка, | лат је извршио свој страшни који је на Цетињу. Патње народа су неоаисане. Намирница има врло мало и цене су невероватне. Шећер је 10 круна килограм, кафа 15 кру-

Из Црне Горе Саопштења једног лекара Једзн лекар, којИ је дошао са ЦетИња даје интересантне податке о стању у Црној Гори. Чим су Аустријанци, вели тај лекар, ушли у Црну Гору, одмах је преко седам хиљада које Срба, које савезничких поданика, покупљени и послато у Аустрију, где су сви интернирани. Прсд улазак Аустријанаца сазвата је црногорска народна скупштина чији је главнИ задатак био, да се донесе решење о платама држазних чИновника. И ако су ови чинобнкцП још неко време остали на својим дужностима, аустријска влада их је доцнИје све распустила. Црну Гору су посели аустриј.

на, сир и со по 10 круна. Месо се једва може добити и то по 15 кр. Цена кромпиру је 5 круна, а нИ. пасуљ се не може добити испод 4 круне по килограму. Килокукурузног хлеба је 5 круна, а једно пиле 10круна. Чај стаје 60 круна, а бутер 20. Један пар ципела стаја 50 кр. Једно јаје је 1 круна. Сва трговина и купобина хране врши се преко војних власти и за то је још теже доћи до намирница. Наполгон стаје 38—40 круна, а 100 српских динара добија се 62 круне. Црногорски папирни новац не прима се никако, а звечећи перпер раван је круни. И ако су Црногорци лојални, ипак Аустријанци подозревају на свакога Црногорца, док су према Турцима невероватно толерантни. У прво време су Аустријанци подИгли Марконијеву станицу у Подгорици, а после су је пренели у Скадар. Бивша Марконијева станица није се могла поправити, јер су је Французи при одласку из Црне Горе потпуно покварили. У Црној Гори данас има само мали број жена, јер су људе (готово свих доба старости) Аустркјанци одвели и интернирали. Заробљеници граде путеве којима се везује Црна Гора са Босном, као и пут ЦетињеКотор. Заробљенике готово све Аустријанци хране врло бедно. Аустријанци су у Црну Гору донели заоазе. Дневно је умирало по 50—60 душа. Црногорци се надају скором ослобођењу и сву наду полажу на Русе и Французе. Одмах по своме доласку у Црну Гору, Аустријанци су обесили неког Илију, родом из Кастел-Новог, који је раније дезертирао из А 'Стрије и борио се против Аустријанаца у садашњем рату. Обесили су га кзо опасног по њих. Призор је био страшан. Био је присебан и неустрашим до последњег часа. Кад су га пред само вешање запитали, да ли има још што да каже, он ]е узвикнуо: »Да живи Краљ Петар! Да живе Србија и Црна Гора!“

задатак. Не само у Црној Гори, него и у Ц’лој Аустрији и Немачкој нема намирница. Занимљиво је оно што у Црној Гори говоре о краљу НИколи. Може се отворено рећи да за краља Николу кема готово

Са ратних фронтова

Са солунског фронта Француски коминике Солун, 24. марта Прекјуче је извршен напад на италијанскД фронт са запаљиЈ е ј вим течностима. Непријатељ ни-

никаквих симпатија. Народ незадовољан што је тако изне-!ј е успе< «од Црвене Стене ненада напуштен. До последњег (при ј аТ ел> је извршио пет узачаса краљ је обећавао и војсци стопних напада али без успеха. и скупштини да ће се до краја ј Немачки авијатичари бомбарборити и чак се заклео и у Св. ДО вали су јуче болницу у бли-1 Петра и одједном не јавише ни- зини Преспанског језера и енкоме за своје намере, краљ се глеску болницуу Карасули: кришом склонио из земље. Поводом тога народ прави поређеђење између краља Петра и Краља Николе. И ако су обојица силом околности били при-

всрно и ссверо источно од Мецач Кутира наше трупе ст?.лио напредуЈу и допрле су до Гонсокура и шуме Оренкура. Заробљено уе ту 60 воуника и заплењено три рововска топа н пет митраљеза. Руски коминике Петроград, 24. марта Немци су напалн и заузелн * наше истакнуте ровове у областу Јужно од желсз. пруге за Поневиеже али су против-напа-

дјм одбијени. Јужно од Крево-а једна чета продрла /е на Јурнш у наше ровове прве лини]е али /е против-нападом би-

Француски коминике Париз, 24. марта ( Између Соме и Оазе Немци нису покушали напад на фран -, м одбфна НеприЈатељ Је ту нуђени да уду из своје отаџбине, цуске ново задобивене положа- ^ артнжрнЈОМ НЗ ше положа разлика је у начину њиховапо- је. У току претпрошле ноћи Је ^ дев0Ј обаш Стоход ^ т влачења. Краљ Петар је напус- француске иззиднице ишле су до н прелазе на реци. тио своју земљу заједно са вој-; северно од Гошиа и Мо-а и до ———,—— — , _ ском која се при одступању немачке линије које су врло / ЕЦУСКА И АМЕ^ИЈ

— Изјава г. Шарпа —

храбро бсрила, док је криљ Ни-'јако утврђене. Јуче су Францукола напустио целокупну вој- зи зауставили својом ватром не- ј ску и народ, који су се збуње- мачки напад на фронту Лафо-ј Пар: з, 24 карта но нашли предготовим фактом, Марживал. Северо-западно од! г т г . . .• ., 1 • 1_1Ј|^р>а 9 УиСЈШпИК 6“* ка, с, .е> еиш, »огло по- ; Ре„са Нмцн су усц.шио н.па-, /д' а ф 1 мншљати иа спасаиње. И зб.с даЛ и француск« аиии,. цуској< е " ■ долисника* „Тана“ изјавио је: „Пошто је немогуће

тога су у Црној Гори остали и Сапињела и мајура Голата. они, који никако нису смели колико оделења која су успела дочекати Аустријанце и који да уђу у наше ровове, убрзо су сад пате. одбачена против нападом. Принц Мирко је остао у зем-; Нсћ је прошла на М| . ру Н а о| љи због болести, но народ га| сталом фроаху . 'је поштовао, што је увек био ,

уз њега, али ни он данас не у- ] жива рангје симпатнје, јер је и !

» било одстрамити прогантну акцију немачке владе са узвишеним искреним намерамз, председник Вилсон тражи од конгреса у своме патриотском апелу

Нариз, 24. марта (доцније) он огкшао из земље под изго*- Нел\цИ су извели напзд на је- ДЗ предузме ирзе мере ДЗ вором да се лечи. Данас се прикц Д 5Н фрднцуски ров ссв. од Ви- се наша земља стави у Мирко налази у Бечу и

нема ен-ле Шапо и, са употребом за-

јгушљивих гасовз, али су одби-

никакве везе с народом. За аустриску владу у Црној јени, ост:.вивши у рукзмаФранГори од почеткз па до данас цуза мртвих и зарсбљеника. није било никаквих симпатија. Сев. зап. од Ремса развио се неАустријанци покушавају да за- мачки напад на фракцуске подобију за себе народ, али уза- ложаје између Сапињела и малуд. Они обећава у Црној Гсри јур а Годз, на фронту сд две,3емља учИНИТИ велику П0сјајну будућност, говоре Цоно- М иље, 500 м. Напад је потпуно'МОћ> СавезНИЦИМа у ТеЖЊИ горцима, да их уважавају и да пропао на највећем делу фрон- За ТИМ ЦИЉем. Према ТОМе ће Црну Гору увећати, ако на- ' та где су Французи повратили ; председчикОВ ће апел на-

стање одбране и у исто време да употреби сва средства у корист Савезника како би се рат у интересу човечанства и слободе што пре завршо. Ја верујем да ће моја

род остане миргн и стрпљив. У, одмах све ровоЕе прве линије. том случају ће, веле, поделити Врше се против напади ради Србију, па ће Стару Србију дг- П оЕраћања неких елемсната, ко* ти Буггрима, а нову са једнбм ј и су били у немачким рукама ’. још по подне. Енглески коминике Лоидон, 24. марта

ићи на искреи одјек у целој Америци." Посланик јс затим говорио о дивљењу и симпатији које Америка осећа према Француској и закључује: Посланииа председника Вилсона даје

ми

делом Албаније — Црној Гори. Све ове аустрт.ске приче не ј успевају и народ их слуша с ] презрењем. Он је истина миран ] али не зато да угоди аустри- 1 Наше су трупе заузеле села . највеће ЗЗДОВОЉење. Франјанцима, но што мушких кма р онсоа и Бас-Булоњ заробиле јцуска И Сједињеке Државрло мало, а и оно што је ос- ^2 воЈника и заплениле три митало нема се чиме борити. Због ,. . ^ !а „„„„ тога сви са дубоким уверењзм т Р оЉ - 3 р Ј Ј Р чекају спас од Срба удр)жених ховито страдао у своме повласа Савезнкцима. чењу од наших њитрвљеза. Се-

ве постају поново браћа по оружју у одбрани човечанства и слободе људи-

ф е љ т о н Ђ. Лазаревић. ЖИВИ ЛЕШ

На петкајестину корака предамном, на једном шаторском крилу, видим, лежи ничице бугарски војник. Жућкгста шап ка и такав ксти поцепан шињер. На ногама беле калчине са испрекрштеним костретким узама . . . Помислих: леш — нису стигли да га сахране. Али, ипак, из респекта, скренух у страну. Хтедох да га обиђем мало нодаље .... Један камен се одкотрљг испод мојих ногу. Леш се покрену. Једним па другим лактом одупре се о камено тле и «де . . ..д ..

Ја стадох .... Осеткх лепо како ми коса подиже шајкачу у вис. Ладач ме зној проби, а у грудима ми нешто заигра. ..... Док сам ја застао као киплеш прикупи око себе шаторско крило, и полако, ослањајући се побауљке на обе руке, подиже се у вис. Човек, одиста, мора да сечуди: Колико је у стању мозак да пропусти мисли за цигло неколнко секунада, колико је било потребло да се овај живи леш исправи. Појмих да се машим револвера, али се сетих да га нисам

понео. Окретох се леао и десно — нигде никог Да ли је то жив чозек или је утвора— визиЈа? .... Одкуд овде бугарски војник?! .... Тамо горе, на окој другој коси, преко Брода — разумем, али овде кза пука, иза наших положаја — од куд овде жив бугарски војник, сам, без страже?! . . . То ме је збунило... Док су ове мисли, за трен ока, сенуле кроз мој мозак отворише се уста утваре. Промукао глас допре до мојих ушију: Има ЈЛи болничар? . . . Рањен сам .... Гладзн сам . . Ооооох — простења и заклатИ се. Хтеде да понова седне и готово се стропошта јечећи на камење. Његов пад по камењу псвратио је и мене од изненађења и

— страха. Тек сад сам видео да му је десна страна увијена некаквим крпама кроз које је пробила већ поцрнела крв. И шаторско крило беше крваво. Био је рз.њен у груди и кук, јамачно какзим парчетом гранате. Д т сам имао кад да размкшљам, ја бих видио и то, да није имао оружје; да је више мртав но жив; да је, дакле, апсолутно безопасан Али: шта ја говорим? — под оваким околностима, на овом месту сукобити се са оваквом појавом — ту престаје моћ раз мишљања .... * * * Повлачећи се, Буг ри су се на свим положајима мало задржали. Ту се водила борба. Ту их је много изгинуло, нарочито од наше арткљерије. Ту је и овај, рањен тешко, остао

лежећи. Како је био ван пут» заклоњен камењаром, нгши га болничари нису спазили. Овде у близини нико није пролазио, те је тако и он овде остао. При себи нисам имао ни хле6д ни воде. Наше превијалиште било је у псзадини, удаљеноеа овог места 1 и по сах. Био је већ почео хватати сумрак. Морао сам хитати да се што пре дохзатим штаба пука, који Јв бно доле на р. Броду. А, право да кажем једва сам чекао да се маккем од овог живог леша над којим је смрт већ замахнула косом. И ови други зачепркани лешеви све ми се чинило одгрћу комење, машу рукама, гледају ме стакластим очима . - • Послаћу ја болничара — промрмљах ја — више да бих себе оправдао што му не могох по моћи. Спустих се низ брдо. Си