Velika Srbija

6Р0Ј 352

СОЛУН, ЧНТВРТАК

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКВ1Е

БРО,| 10 санТ.

| | Уређује О Д Б О Р

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНВ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фр» нака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солун, БРОЈ 10 сант.

ДМЕРИКА У РАТУ

Атина, 30, марта Влзда Кубе почиње да извршава мере коЈе повлачи обј-ва рата НемачкоЈ. Наре%ена је општа мобилизација. У зш^ене су све немачке ла%е које су интерниране у при стаништима. Вашингтон, 30. мврта. Предселник републике Панама изЈавио је да ке без резерве потпомоКи Сједчњене Државе за одбрану Канала. Вншингтон, 30 марта Влада озбиљно мисли да употреби реквирир?не немачке лође за транспс рт гмеричкик трупа у Европу Оне Ј,е нретходно бити наоружане. Ц-локупна вредност оаих лађа п^ ње се на пет милиЈарди фрлнака. Вашинг-он, 30. марта Откриђе многоброЈних завера против безбедчости саобракаЈа у унутрашњости земље, произвело је јуче многобројна капшења немачких иоданика у разним варошима Сједињених Држава.

Свет против Немачке — Разочарење немачког народа —

Од пре неколико дана Сједи-ћене Дожаве налазе се у ратном стању са Немачком. После дуге унутр^шве борбе и Америка је прихватила ствар правдеи цовилизације, и пришла је колу држава, које ради тога воде скоро три године огорчену борбу. Пзипреме за рат врше се живо у Америци. Први контингент трупа, који ће се вероватно одаслати на који од европских фронтова рачуна се на пота милиона људи. Та војска одлично олремљена и снабдевена свима потребама, биће с-упљена у најскори јем времену. У њс ј ће ар • мије Сазезника наћч једипствену резерву, која ће несууљиво служити на част Америци. Огромчи војни крсдити изгласани су једнодушно на конгресу. Велика прекоокеанска република прииила је рат против Немачке са н. јзећим одушевљењем, и сзи њени подалици, као и свз друш ва, саи трустони, све банке надмећу се, ко ће више долринети у' веома полуларној вој 1 И. Примеру Сједињених До жава следовала је и велика јужно аллеричка релублика, Бразилија. П след ЊИ телеграми сдопшгевају прекид дилломатских 01 н оса између Немачсе и Бразили]е. Острзска репуопика Кубаучинила јеисто. М 'Же се с великом вероватношћу очекивати, да и остале републике јуЖк е Америке следовати

исти.м примерима. Очевидно је дакле, да је без мало целз Америка усгала против гермакског блока, у коме гледа оласност не само по опште интересе човечанства, већ и против својих најближих виталних интереса. Овај факат најсјајније доказује, на којој страни у овоуе великом рату лежи правои правица. Рат са Америком, који је у Савезнкчким земљама изазвао најодушевљеније машф стације и најд\бљу радост, проузроковао је у народима наших нелријатеља страшну депресију. И ако је немачка влада уложила сав свој труд, да ксбну вс-сг дели мкце прикрије, а делимице ублажи пред народом, ова је ипак продрла муњевитом брзином у на шире народне масе и изазв Јла огромно разоч-рење. НелАзчки нкрод, ма шта му се износило и л\а како се потцењивао нови велики конфликт, мордсхватити огроман ззмах интервенпије Сј дињенихДржава. Независно од тога, што су неизмерни немзч ки капитали акгажовачи у америччој индустрији, сада изгубљени непсвратно; што су многобројне трговачке немачке лађе за увек пргпале за Немачку; што је Немачкоји трговина после рата за навек затворена за прекоокеанске лржаве — уцешће Сјед. Држава предсгазља и једну ефткасну помоћ, која се доноси Савезницима у

борби прогив герлинског блока. Имајући све то у виду, г. Бзлин, днректор Хамбург—Америке није се устезао да рату са Америком прида најширизначај и да у њеиу види гропаст пос. едњих нада успостављења немачке трговине. Немачки социјалисти већ су начнсто с тиме да Немачка сиг\рно срља у пропаст. Г. Шајдеман, један од гоцијалистичких вођа, истакао је отворено у рајхстагу, да „кајзер и каннелар систематски и непопразимо уништпвају Немачку.* Не верујемо, да данаси наљећи олтилаисти у Немачкој могу пронаћи рззлога, којима би се могао маколико подићи срушени јм рал код народ и војске. Руска револуција, која је истакла неод.ољиву вољу руск(1Г народа за победом усталасала је дубоко нап^де наших непријатеља. 0 >а је више и дубље, него што ми знамо, потресла политичке прилике у Немачкој. У најреакиионарнијој држави на свету, која је спутана п >тпуно јарлАОм Хохенцолерна истакнуто је питање о државчом преуређењу и доношену демокрагских рефорама Акција Америке, одлучча и снажна, задала је нов и тежак удар нашим непријатељима. Најзад сјаЈне британске победе на Соли, које су најззд и сами Немци морали признати кроз своја коминикеа, отворила је најбо ље очи немачкол\ народу. Д^к су редози армије наш^х непријатеља све прор. ђ’ни|И, Савезчицима се откарзју неисцрпни и огромни ретервоари нових људоих сн га. Огромно обиље муниције, ратног матсријала, финаксијских саедстана лежи илл на пуном расположењу. О исхоау воликога рзта данас не ла' ж р више бити говора. То Н-лаци добро знају, и заго њихови одговорни чиниоци чине очајне на горе, да започну преговоре о миру. М акав ток узео светски рат, да-| нас је нес\ мњиво, да су м\ последњи догађаји нагло ускг рили свршетак. »Велика Србија«! прима огласе по у- ^ мереној цени

РусијаиСрбија — Једна значајна изјава г. Миљукова Петроград, 26. марта. Нзш послтник у Петрограду Д-р г. Миро:лав С п ала|ковић дао је ову декларацију: «Го:подо, признавајући у в = ш и м лицима нову Владу Русије, Србија вам шаље свој братски поздрав за едно са жел.ом да ће ваши патриотски напори што брже успети да се дефинитивно организ\је нова Русије, чије је уређење искључиво руска ствар. Српски народ, чија тако траггчна судбина није ни у колико смањила уверење у братске везе и у ссећаје части и правде великог рускогнарода,остаће Русији увек непоколебљкво одана и верна, у срећи као и у несрећи, изјављујући своје најтоплије жеље за срећу и величину нове демократске Русије на свима пољима народног живота." Чланови Привреиене Руске Вааце саслушали су са пажњои изјаву нашег посланика. У њено име, министар спољних послова

г. Миљукоз дао је декларацију, тоном најсрдачнијим, пуним пријатељства за ! наш Народ. Дословно она гласи: „ГОСПОДИНЕ СПАЛАЈКОВИЋУ! | ј »Ја се сада обраћам вама, као представнику Срб је којаје тако близу нашсм срцу везсша крви и вере и која је толико патила за нашу заједни.чку ств р, и ја вас могу увтрити да 1»е се Србији вратити не само што је било њено у прошлости, него да ће се испунити све њене на родне тежње То ће би тл за Русију један оуг благодарности. Интерес Е ропе захтева да из овога рата изађе јецна нова Срб ја, слободна, велика, уЈ‘едињена, која 1\е нам служ ти као бедем против гермаиске експанзије и као драгсцени ослонац са својим демок:атским духом и установама за развитак либералне Ру сије, У тренутку будућег мира даће се Србијионе границе које ће је гарантовати против сваке стране инвазије.«

Експозе г. Миљукога — Интервениија Америке. В лсонове изјаве. С. 1 везн :ц 1 и Немачка. — П тање Мореуза. — Основе будућег м,;ра. — Русија и Немачка. —

Целокупан текст из:ава, које је г. М-Јљукоп руски мин. спољних послова учинио приликом амеркчке интервенције гласи: »Ја сам увек био мишљ?ња, да ће Сједиње-е Дзжаве узети учешћа у рату на страни Савез ника. У ствари, циљеви рата, изложени од председнИка Вилсона пред конгресом одговарају потпуно изјгвама држав^ика сила Спораз. ма. Г. Бријан, г. Аскит и сер Едвгрд Греј уее< су се изјгшњааали за потребу напора за и»бегагање конфлината, за мирољуб-во решење свих у.еђу; атодннх ра-при, за стварање једне нове организзције народа, заснозаке на праву народа на живот, Ослобг>ђ=на руска демократија може такође потпуно прићи овим изЦвзлп. Под' дтрање погледа Сјед. Држава са Споразумом, у области ратног идеализиа, значнло је на бољу залогу сксртг учешћа Сјед Д жава у светсксј борби протДв Не-

Петроград, 30. мзрта. м&чке Умесна је примедба, да баш када је по свету распрости.ала своје тобоже мирољубиве тежњ°, Немач^а није никад губгла из вида своју вмбицију за презлашћу над светом. Једини принцип, који тас је одвајао од међународног прогрзли, из ложетог од председника Вилсона био је закључење мира без победе. Одоицзње Савезника сдпчбеде зн&чило бп просто зпсолутну нем')ћ, дг се оствзре вемнки проблеми , чије уе решење признзто као неопходно и од предссдни ка Вилсона, као и од Савезника „Док Спорззум нема нккакву тежњу за светсксм превлашћу, Немачка истиче стално путем своје пропаганде, да старо право не постоји више, да су на родЛ који се боре против Немачке у пуном опадању и да гермачизму припада задатак, да створи ноаа права, да реорганизује Европу у њеним властитИм интересима и у њеним посебним погодбама.