Velika Srbija

СТРАНА 2.

•ВЕЛИКАСРБИЈА«

БКОЈ 355.

ће /е. Нама Је немогуће да пра • вимо раздику између америчких и других бродова«. Руска револуција »Берлинер Тагеблат": » Про визорна Вдада, која уе рођена из својих вдаститин снага остаће потпуно верна Савезницима, који представља/у демократске идеје« »Дојче Тагесцајтунг« (граф Ревентдов): »Ми сматрамо, да би бидо неподесно и апсурдно узети као ратну или политичку формулу ове речи: «Г1ротив револуционарне РусиЈе* »Најс Фраје Пресе» : „Кад би се руски народ отресао осећаја старе Русије и кад би лоЈално ступио у будућност мирољ)бивим путем, таква револуциЈа дспринела би много добру свих земаља.“ »Журнал де Женев«: „Че ститке из Рима, Париза и Лон дона, упућене у П троград изрзз су искрене утехе и олакшања. Немачка уе сада у моралном погледу изодована у свету. Идеадни смисао рата постао _/е ј&сннји свима. Бура је прошла и Споразум )е сад јачи но икад« Грчка штампа „Неа Алнтија« Дужност Ма ћедонаца. На сенгименталне изјавепредседника еснафа и удружења г. Председник Народне Владе одговорио је говором, чија свака реченица као врх нож: кора да је ушла у срце Маћедонаца. У октобру прошле године, коментаришући на овом месту непрекидни низ посета, г.оздрава и телеграфских изјава верности и одтности Народној Влади и њеном узвгшеном Пред сед Ј Ику, напомнњали смо: »Све је ово лепо и свето. Али каква добнт од свег овог расипбња речи и телеграфских гаксв? У цег.ој ОсОЈ вица од радости нема никаквог изражаја истинитог »одсљубља.« И завршигали смо овако: «Потребне су жртве. Ни један народ без велИких жртаеа није створио велика дела. Да бт се оствариле наде које смо положили у устанак, да бисмо успоставилк народиу чает, да б.-смо повратили народно јединство, да бисмо постигли остварење нашп.х народнихтежња, потребне су жртве и опет неошишане косе, ке обријане проседе браде, пушио је лулу и за.мншиено гледао у огњиш е, дскле је < ва млада жеча, која му је била снаја, пословзла не што око куће. Опазивши гаг, старгц испод чупазух и великих веђа подиже очи, у којима се одмах прочитао дуги бол и патња а на лицу л» се појави више један жалости и усиљен осмејак. Д- же се по лако са столице пружи нам руку, и у том она жена донесе нам две мате троножгце и ми седосмо са старцем поред огњкшта. Једиа оза соба сачињавала је целу кућу. Дза дрЕена кревегз, једна полица по којој је било поређзно земљано посуђе, је дан стари сго и неколико троножица био је цео намештај о1е српске псродице. Само тамо

жртве. ЖртЕе у новцу и крви. ње ствари навео је, због свог То је осноаа, на којој ће се ! изузетиог положаја, такве доучврстити нЕша ео а нарадна јказео равнсдушнзсти Маћедоназграда. Речи пак ргзгеје вета.'', ца према опасности која им је и за кратко вргме не сећа их грозкла и сд које ихјеиззесно, се ни онај кији говори ни онзЈ!СЛ '0 Устанак спасго, да су о-< који слуша.* лакшгвне околносги које су ( А сећамо се да у тодоба и г. супротно наведепе, падалеједна

тији. Услоае будућег мира диктЛрЕње воља руског народа у тесној сагласности са Савезницима. , Рио де Жанеиро, 3. априла Вероватно је да ће вдада Бразнли /е обЈавити сутра коминике и званично прианати нов рускн режим.

Председник толико се беше уморио сд оеог бескрзјног гозо рења у ветар, да је за време једне аудијенцчје прекинуо бе седника усред изражавања осе

ћања верности и оданссти, и'да ће учннити оно што им је < рекао: „Доста је речи. Хоћу де наметало елементарно осећгње! ла. Отаџбини требају маре и крв, јер губимо све«.

Време је отада протечло, и догађаји су показивали да је семе пало на добру земљу, да је гајено и да је почело доносити СЕОЈе плодове. Видесмо д? се стгара народна војска, дата су на.м званична уверавања да ова војска чини част своме имену на фронту и да кује дијамантски прстен који ће нераскидно везати пр- шлсст са са-

Пегрсград, 3. априла »Рсч« јавља да су бивши цар и царешић бодесни. ц зр /е увек поред сина који се надази у велико) кризи неврастени/е. Петроград, 3. априла «Рускаје Воља» извештава да је Енглеска примила да превој дзгађаЈЈ ослебодити Маће-! десе ц а р а у Енгдеску у случаЈу да би Провизорна Влада го донце од њихове учмалости и, хтела Атина, 3. апркла. Атикска агекција сазнаје из Петрограда: Владини листови

за другом као зграда од кара-. та при дихању лаког дзха. 0стајала је само нада да ће раз ј

самсодржвња. „ . покпећу питање о томе коме ће припасти лична имања цара Нажалост изгледа да није ни-< с ^ ^ н шта билс. ИлЛ било је

тако мало, да нема никаквог значаја. Иначе г. Председник не би ка тсрет маћедонског народа написао ону црну страну, на којој се горке истине ређају са искреношћу државног тужиоца који чита тужбу. Г. Венкзелос илта за дезизу да говори истину, цел> истину, ма како горка била, и онгма горе и онима

и ца,ске фамилије. Капитали кеће бити конфисковани. Аткнг, 3. априла. Из Пегрограда јављају: Провизорна Влада одобрила је пројекат о емисији ковог руског за/ма од три милијарде франака. Париз, 3. априла. Из Цчриха јављају «Матену»: У току месеца аирила кзаћиће прсд суд Протопопов који је оптужен за велекздају. ПетрограД, 3. априла Француски и енглески соцЛзлистички изасланици приспели су у Петроград ноћу између петка и суботе у исто »ре-

Са ратних фронтова

дашњошћу расе. Разлози народ Д0Л е. Казао ју је онима горе. ме К ад и чусени руски бегунац Плекакоз. Прил 1 љени су врле не одбране нисуда^огме дотуш Нису га послушалк, и вкдимо одушевљенг тали да се свзнају поједкногти роследкце те непослушности. о стварању нвше војске и о|Казао ју је, горку истину, и оњеном саставу. И ак гмо има- нима доле прекјуче. Кгзао ју је . ли сви а најпре ми увгрења да целокупном маћедонском наресе маћедонски народ, нао што ду_ д ко не посл)шају, сдгому је уосталом била дужнсст ворност за последгце сносиће и обавеза, нал. зчо у прво) ли- Маћедонци и само они. ни ) и - ! Оза страна није требало да: _ ^ ^ О овом питању, пнсац ових буде написана, нити је зацело ; фрцнцуска је Гртиљерија била ;и 1 - 200 кИлограма на станицеу редова водио је, пре два мссеца . г . Вгнизелос желео да буде на- врло актиВ на. У току ноћи фран- Р«жио д Мезијера. Већина обод прИлике, опширан разговор писана. Али је настала заповед- : ЦЈСКе су извиднице наишле свус једним од на|углнднијих чла : нанародна потреба да се рас-' да на „емачке јако утарђене нова лкбералне странке к пр-: Т р У бИ једна истина. А то је и- ; роооке . у сбл асти сгверно од вих покретача Народног Покре-јстина да су Маћедонци једва за Есна ноћ је реЛ ативно прошла 1 Е И тада Је прв« пут, са не-,10 од сто принели народној бор-1 на миру . у Шампањи артиље-’ 1ИН Вил Уисказаним жаљењем за окога; би . Част Маћедонаца нвлаже рија је бИла врло активна . фран . који )е принао и неопнсним : С ала аа избпишу овч гтпрну' , . , м Да ИЛУЈИШУ ову страну цу С!<е су иввиднице продрле на оолним изненеђгњ^м за онога испУњаЕЗ Ући ло коаЈњкх гпв-! . . ичиугеавајупи до крајњих гра- више места у немачке ровове који Је слушго, газнао он да се Н кца своју дужност и према по

Француски комннике бацили 31. марта 4160 килоПариз, 3. априла ! г Р ама ^сплозгва на станице и Северно и јужно од Оазе, ; 8( >Ј не У станове У Д^аен-д Бриел

јектива су псгођени. Ноћу измеђ, 31. марта и првог априла успешно су бомбардоеане касарне у Диезу и стакбце у Бе-

иротнв сваког сч;ливања маћедонски народ показао кспод нада које су у њега полагане или боље да н/ј> н кзко одговорио ткм надзла. И онај која је галпштЕваЈ с во жалосно ста

Париз, 3. априла (доцније) У области Сен-Кантена ја«а које је артиљеркја разрушила; артиљериска борба. Француске

се:нсЈ гзојој отаџбини и према| и запленила г.елики материјал. ! су бзтериј? тукле кемачка при целој Грчкој. Иначе ће сва стра на десној сбали Мезе Немци су ; купљања северно од Итанкура.

на остати на нашу вгчиту сралтоту. ^Дословно из броја 295. Пол Луј.

ДОГЛЂАЈИ У РУСИЈИ

јизвршили два напзда али су Жква арт:<љеркска борба на ј их ФЈакцузи својом ватром од- разнкм секторјма севгрно од ' били. Неколико немачких вој-. Есна и Шампгњз. У Лорену јника који су успели да про.ару Французи су извршили деструкју истакнуте линије у шуми Шс-|тивно >ађање на немачке ор; риера убијени су или заробљени. ганкзвцаје у шуми Л Претр и Ав/јаткка. — У току З1.мар- ! ^ а Р оа -

Петроград, 3. а рила Коментарншући прокламацнју Провизорне Владе ко[а се односи на ратне цпљеБе Русије *Реч» која износи мишљење министра спсљн х послога каже: потреба да се пре свста осигура одбрана з^ље захтева ујгд:.њсњг свију странака.

та Фра цузи авиј..тичари у мно гобројннм борбзма оборили су десет немачких аероплана у облгсти северно и јужно од Оазе. ; Чет-ри друга кемачка аларата јако оштећени пали су у не

Лист за«љ Ч.је: »ОдбЛјајући намеру која се сдноси на мачке линије. У тску првог ап и. □ 1• , п О !л ?. «■» ■••чхчч... _. ..

' •* Г Ј ■••'Ј" Г.Ц повећање сна<е Р сеје на штету других нвродз, Провгзорна Влзда ннје никада усвОЈИла могућност понкжење огЕЏб.-не, скањивгња .во <-х в.талних снага и обазсза према Савезниц;ма. Таква јВ.н. езентуалност загрознла би руској демскра

у једнолт угл см штек је био ■ЈД некаквог ЖуТчг драета као не.ки срмамч, ћ на кпме је била положена ик. н ■ Св Ђ рђ|, ваљ да изабратг сла-а оЕе к)ћг а внше ње окачено је б ло распе ће Христого око«а НО срмо.м. иОјД јг већ пот мчилз, и пред њ,-л 1 висило сЗ |ЈНБено кандило, те је озо дг,в»ло. наточито данас на Велики Пе а <, некакгв смирен и светао гзглед. Старцу изјеви :мо поруку вој водину /а ћемо први дан Ус крса код њ га провести. Дођите децо рече старац, та ја иначе немзм с ким. Истина ;а немзм с чим дј в--сдочЕкам, жалостан је каш У крс, али добра реч и цг а е дао Бог, па ће мо ипак доче а и, а једен тежак уз.ах, д>г уздзх, — дуг као вечност оте се из груди старца.

прила сборено је једанајест не м-.чких аероллана. Оборен је такође једзн балсн, Француски _. ..... • к- су аероплани за бомбардовгње ' - • ■ ■•'■ ... . • и т п х.,« V ! I С-. гтл' (ш и чекамо, чекамо и надагмо се док насједчог зана нгстгне. Доћи ће и тај дан, он је бли зу рече му Стојакчз, и тим мукама б!:ће краја, доћи ће дан да се суди крвницима. Доћи ће сикко одговори старац, ал ја га нећу дочекатл. У овом тужном разгоаору проведосмо код сгарца јсш /у.а ло време, одосмо до цркве и у мрвк се вратисмо горе. Дтђе и први дан Ускрса Рано у зору кад се делио дан и ноћ, излазили смо у село. Био је то лел априлски дан. Војвода је б/о послао двојицу напред као )ходе да би наш улаз у село био шго слободнији, јер су нам Бугари сваки покрет пазили и подмуклим подказивЕњем чешће праш-ла изненађгња. Се а мм полако ушли смо и м.. у . 1 . Војвода нам рече,

Х .ј! Било' је то кад гам имао с ким провесим, али је то само било. Когаси још имаоупитгхгд ја. Имао сам још три сина, речз старгц, — јесге имао сгм их а сада их немзм. Најстарији син погибе кад се једне ноћи враћаз из дрвз, у бише га из заседе улизице турске — Бугари. Други син погибе пре дче године као четник једне наше чете, а овај тре ћ- ! , огац овог мапог шго га мај ка држи, погибе прошле године на свм дан Ускрса, пред овом јадном кућнцом и њега убише Бугари. Мзјка њнхова пресвиште од туге. Его, имао сам а свд немам. Па зашто се ми рађтмо овде, шта ће нам живот ради чега се ми рађгмо и жизимо. Живимо

Руски коминике Петрсград, 3 априла | Нз западном фронту пушкарање и активност извидница. Тешка чепријатељска артилерија бомбар. довалз је Броди. Било је жртавз код цивилчог становнишгва. На више места на фронгу групе Ау.•лтк.глиии'/:.-'.-. .оаазмвевв-жа-ЗЈЛПЛ*-*** -■• да је ред да прво одемо до цр кве где ћемо целивати поди.гнути камен са гроба васкрспог Сина Божијег и да се кађ;мо са сЕешгениксм. Пред вратима цркае, која је била зећ отворена, оставили смо пушке. код којих је један ослао, а ми смо полако голегдави улазили један за другим. Црква је била празна, нкгде живе душе. Само неколико воштаница сагоревале су на једном црквенсм свећњаку пред олгаром а пред распећем јединца Божјег треперила је слаба жижа кандила. Од едном појави се страшна слика од које смо се сви стресли. Пред олтаром, до самих отворених цврских дзери лежао је испружен у црквеној одежди, која је б.<ла сва у крви, ззклан стари свештеник.