Velika Srbija

ВРОЈ 369.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 17. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. И

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДН1 ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: ■есемно 3 франка, тромесечно 9 фр» нака, годишње 36 фраиака

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКБ1Е

ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДВИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солуа.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ.10 сант.

БУГАРИ У ШКРИПЦУ

II. И сад, до скора осиони Бугари, које нико није могао трпети од њихове дивље дреке, како ни стопу не уступају сд заузете територије, ударише у стари занат. Сад потргоше оно чим су дуги низ година обмањивали оне, који су им све лажи похватали. Видећи да ће им се измаћи не оно што су помоћу Немаца добили, већ да ће један добар део српског живља, ксји стење у бугарско« ропству десетина ма година, слободу видети, латише се пропагандских срестава. Читаве легионе ргзких пропагагора растурили су по Европи, а нарочитосу поплавили Швајцарску. Масу брошура са фалсификованим докумен тима оштампалису. Дрско и једино бугарском карактеру својствено, натимдо кументима наводе датулт па и број, разних наших надлештава, којани сања ла нису о оном што им ози сада подмећу. Моравску област нарочито истичу, како бл њоме одстранили Маћедонију. Последњу сма трају за неспорну. Да. И ми тако мислимо, јгр ј бугарска упраза у Маћедонији у том погледу нај драгсценија документа дала. Она је уверила цео свет да у Маћедонији живи чист српски елеменат, и да према томе сваки спорот пада. Да су Бугари до свсга за њих чемерног сазнања у истини дошли, најбољи нам је доказ ова њихова ужурбансст да понова баие сзегу прах у очи, само ако могадну. Стари к спробани мајстор и до сада ненадмаШим у фзлсификовању истине — Симеон Радев, бив. новингр и бугарски носланик у Букурешту, по ^ављен је за пссланика у Бфну, и под његозимру•овсђењем иззоде се све °зе неистине, које се у по^едње време о Србима у *ностранству, распростиру ^ је фабрикант свију 13 мишљогина, којепосво* е признањ,г нигде кореВа нису ухзатиле јер се * а; 1и на симпагијг, страпрема Србима. И док подмуклим ровењемдеми се нисмо ни ос-

вртали на њега, али кад је у својству Посланика једне државе, па ма то и Бугарска била, са онако отвореном неистином и зашао, налазимо да то неопажено не смемо оставити. Комунике наше вла де поводом извршеног на силнсг регрутсвања од стране Бугара у заузетом делу Србије, Бугарима је нанео тежак удар код сзега просвећеког света. Нарочито су рђаво прошли код кеутралних, чија их је штампа јако осудила. Бугарска влада, која до сксро није хтела да чује да постоји Српжа Влада, толико је осетљива сада на њене коминикеје, да пре кего ли што се мастило осуши на овима, горопадно на све стране удари у такав демант да збиља врло рђаву слику дају о своме душевном стању. По стилу и садржини њихових демантија види се ка<ва је нервоза захзатила све бугарссе слојеве. Са мало речи износе вериу слику своје душе и неописани страх од последица, које неминовно долазе. У Женевском „Журналу“ од 28 3. ов. г. Симеон Радев, као бугарски посланик, званично признаје, да је то регрутовање извршено и праваа га: да је елеменат у тим крајечима у погледу етничком чисто бугарски и да то регрутовање одговара осећањима народним и месног становништва. Взли да су Маћедонци добровољно учествовали у рату противу Србије 1913 год., па чзк да су са Бугарима тукли Србе. „Што се тиче етнограф сксг каракгера Макеаоније бескорисно је да и на то ударалго. Сби историчари и етнсгрсфл који су се њоме занимали, доказали су карактер бугарски ове провинције. Да би доказали с друге стране бугарски карактер провинције Мораве, који није за дискутовање, довољно је, а највећи дзказостаће у ферману којим се образује бугарски Егзархат као и у гоњељима страховитим којима су били подвргнути становници ове провинције од сгране српскнх власти после бу-

Криза у Немачкој «Фораерц» „Нем&чки народ ззнима се много внше датумом 75. априла, којч за /вега значн , смањивање оброка хлеба, него' изборннм реформама, коЈе га само посредно имер< су/у.« | «Франкфуртчр ЦАЈтунг": »А -1 ко рвјхстаг прихаати ствар оп -;

В Кр»ља није, у току рата престајала гајити непрЛјатељс<а расположења према Споразуму. Непријатко изпекађгна што види до каквог је степена извитоперена истина у једном листу светсксга значаја, и Еодећи рачуна о шгети ко|у причиња-

гарско-српског рата“. 3&-'посред:тзом снабд(ван,-(ј!Ј. Оза/ СО м: »Досје грчсог кргл,*«, ТИМ ТО третира на основу^аг неоспорно хтели су амери- » Тан« од 11 априла наводи низ међунгродног праза И ПО- чки капнталисти, а веодговор јчињеница и говора који имају зива се на руског правНА- ч» мннистри Нсмачке .« | 31 ц ИЉ да Д9КаЖ у да влада ц, ка г. Мзртекса, који у једном свом делу „Теорија Међународног Права“ тврди с правом да у једном раг/ за ослобођење заузимач има права да подиже трупе и да се са њима служи противу угље тача. Ово је суштина тога „чувенег“ колАуникеа бугарске владе, а које је званично издало бугарссо послзнство у Бгрку. Ми смо намерно изнели његову садржину да наши читаоци виде са коликом дозом пал»ети они сада у Софији располажу. Псстараћемо се да скинемо лажну маску овога комуникеа у сутрашњелг броју. Ћ

га у неосновани нгводи и лажна штсг гласања. пруска влада ’ .. * обаЕештења ко;а долазе кз [разн;-х извора што имају интереса да погоршају фраицуеко )- грчке однссе, крзљ вска влада приморана је да наизречнбје и

морзће попустити. »Секоло« (Милаис): „Дога ји се окрсћу неср<.ћно по Хохенцолерне. Виљем //, који /е као прввн аутократа говтрио о ЗВОЈОЈ »ВОЈСЦИ «, ГОВОрИ ДЗНЗС «0 војсци народа “ и обећ&ва из борне реформе ПрускоЈ. “

Грчка штампа

Страна штампа Нсред* у Бугарској «Тгн». «Један француски со цијалистнчки лист )пустио се Јуче у наду, да би се са Буга рима мсгао направити чгстан споразум, кад би се они отресли свсга коаља. Наш колега учинпће дсбро да прелиста бугзрску историЈу од пола века на свзмо. Ту ће наћи доказ, да бугарскн народ ни/е чекао Фердинанда, да на Балкану води политику прсвллсти н ннтрига и да му ни/е требао /едзн Ко бург н& челу, да би учествовао у игри централних снла и њиховом а гресивном импери/ализму. Нека се обори Фердинанд

што му се у том чланку при* писује. Њ В није до данас сазнао за публикације немачке или које Јруге нвведене у горњем чланку, и по којима би Краљ изразио жељу за победу ове или оне стране зараћене, или би се

Кобург, ништа боље. Али, изве ■ Н а њихов рачун изргзио непосно ц забл\да, да ће го бити доста, да се у томе кра/у Е вропе засну/е мир и р< д. Кад бн се пљачкашки народн мсглн ослсб' д ти одговсрности простом рс волуцијом, Езропа б.ч за Апње од 10 гЈдина, била понсва њнхова жртва. Та/ ризик ваља избећи по сваку цену. Држимо, да ћсмо се сви, без разлике странака, сложитн да при знзмо, да је он озбиљан." Америка у рату „Минхнер Нојесте Нахрих тен.« »Кад не би бчле у питању наше лспе лађе, могли би

вољно, нити је уопште говорио у смислу горњих навода Апсолутно је нетачно да је Њ. В. икада д било од владара из Счоразуму неарвјатељског ло гора какву депешу, или опомену, илЈ савег у погледу чукања свога престола. Најзад Њ В одбија навогспоменутогчлзнка, по коме су он и његова влада иаада имали непријатељске намере према Споразуму. По наредби Њ В. Крвљг, мар шал краљевог Д ;ора молио је Њ Е, послачика Француске да изволи доставити 8лади горње изјаве ко,'е имају за смер да се осмехнути на прекнд сдноса уклоке сваки неспоргзум у са реоубликама Јужне Америке фрачцусксм јависм мишљељу*.

Али ми имамо у Америци преко милион тсна. Губитак толи-

ке количине бродова није мала С ке Републике једну вербалну ствзр за Немачку. ’ ноту, ко)а је саопштена и о »Берлинс р Цајтунг ам Мн сталим посланицима Споразума. таг»: »Внлсон /е био руковођен Оза је но а овако сасга америчким импери/ализмом, ко- ( вљенв: ји тсжЈ да загосподари светом ' »У једчом чланку иод натпи-

најодлучниЈе демантује горњи чланак. Очевидно, искреност »Танг« бнла је преварена. Члгнак се оснива на интервјузма које Краљ није никада дао, на говорима које није ннкада држао, и на непр»јатељсксм општењу и споразуму изПосле чланка објављеног у ме ђу владе и гекерагшгаба не»Та«>“ од 11 априла 1917 год. пријатељских СпорЈзуму који натписом „Досје грчког кргља”, Н ису никгда постојали. Познато атбнгки пресбиро објављује ово ј е да не постоји и да није нисаопшгењс квда постојала у двору стани»По наредби Њ. В. Краља, 1 ца бежДчне телеграфнје. Од јудзорски маршал походио је по | на д0 декембра 1916 атинска сланика ФраЕ:цуске Републике радиотелегргфска станеца била и изјавио му следеће: Њ В. ј е под непосредним надзором Краљ, прочитавши у новинама Савезника, а од декембра ме » Тан « од 11 аа,ила 1917, број [ сец> ова станица не ради више, 20,367, чланак под натписом: као шго ј е и свак ц други сао»Досје грчког краља", демантује ’ браћај са Средишњим Силама најодлучније и најзваничније оно 1 П р еК ин ,т. Смисао кргљевих говора флоти и еојсци рђгво је протумачен. Тобожња депеша кемачког цара упућена Њ. В. Краљу к(*јом му се саветсвало да сачуга свој престочиста је (змиглица. Човек се чуди кад види да је и опет навецена тврдња по којој ба Грчка снабдезала немачке сулирене. Како су сва острва и све обале које би могле послужити као базе сумаренима у рукама СаЕезника и како торпиљирања нису се смзњила, очевидно је да ва другом месту треба тражити васлоне немачке сумарен:ке флоге На зад крвљевска влада још једном с индигнацијом одбија оптужбу за заседу против савезничких мрнара које је 1. декембра искрцао адмкргл Фурзе, каогсд и сптужбу да је она икада организовала Д издржавала комитске чете. Не само да преписна измењева са ш*фом савезнИчке војне контроле у Атини, која ће ускоро биги обЈављена, нећз доказати исгинигсст ниједне оптужбе, него она јсш показује да је влгда учинила свг ради одржгња реда нд југ сд неутралне зоне. Ова ће преписна тако исто дс казати да се грчка влада савесно трудила да испуии

С друге стране, грчка влада упутила је посланику Фраицу-