Velika Srbija

СТРАНА 2.

»великасрбија«

БРОЈ 369.

сбаеезе које је прииила Силама. Краљевска влада воли нада да ХПТИ Д1

према'свега горњега у главним орга-

нима француске штампг.« (»Мада се кедонија«, број 19И. Извеснедоће алада Републике ј пуне из „Ендепандана«, бр. 115). олакша публикацгју Пол Луј

цузи су свсјом ватром сдбили немачхе покушаЈе препада у области Лафо а и северно од Чер-

Америка у рату — Одушевљење у Сједињеним Држазама Лондсн, 17. априла Дописник »Морнинг Поста* у Влшнигтону телегргф ша: Одбацизање идеја о савезу од стране г. Балфура наишло Јг на опште одобравзње. „Њујорк Ворк» пише: „Ништа не може толико псбудити нјш нвционални понос и нашг одушевљење као ово одбацивање г. Балфура иде е о сааезу. Мн нг можемо закључити, као ни С»везн»ци, засебан мир. Амерички народ знао је, да лаћајући се оружја он улази у рат за све трајање њетово до иотпуне победе, у моралном и материјалном сми лу.“ Вашингтон, 17 априла Разлог са кога је сдложеа одлазак бившег аустријског амбасадора био је шго му се хтела дати прилика да види одлјчиост америчког народа. Он ће моћи уверити цзреве Аустрије и Немачке о огрокном значају америчке интервенције. Лвндон, 17. априла Једзн телеграм из Вашингтона јавља, да ћз авсричкд мисија, која иде у РусиЈу ставити на распопожење овој сза средства Сједињених Држава у људству и ратном материјалу. Амерички гмбасадор у Петрограду изЈављује да бојазан за.ебног мнра взмеђу Русије и Немачке није осноаан Држи се, да ће гмеричка мисиЈа такође сузбити немач >е иитриге и да ке Русији дати техничке и друге експерте, који су ов ј пстребни. Вашингтон, 17. априла Седам других чтантва британке мнснје и још јсдан чтан француске ствгли су јуче у амерЗчко пристаниште. Фравцуски артиљ. капетан Дежанри стиђи такође ускоро француској мнсија. Совезничке мнси е намгравају дж посете Њујсрк, Фдладелфију, Бостон, Ч жаго, универзнтете Вллса иХтраардакао и више индустргјских цечтара. Г. Вивиани посетио јенаКапитслу председнЈка сената г. Марчина, а маршал Жафр минисгарство аојно. Сауда су чланови мисија предмег најбурнијих овгција. Јуче је фракцуска мисија посетила министарства спољних послова и конферисала са г. Лјнсингом, зј ттм је кшла у Белу К.Њу. Њујорк, 17. априла •Њујорк Хе г алд* ја-ља да је белгијски послачик барон Куртер прИмљен сд председника Вчлсона, који му Ј* изразио дубоку симпатију зл кскушс-ња хргброг бедгијског народа и дивље[ве према краљу Алберту, који је бранно зс*љу са тотико патриотизма. Са ратмих фронтова

— Обччно пушкарање и активност иззиднтца. Кгвкаски фрснг. — У бли-

иг.а у Лаоноа. Сукоб патролајзини Бисаумера, 60 врста југоистсчто од Ерзинџана наше су трупе повратиле изгубљени вИс дан раније. Пжушаји Курда да нападају наше положаје код Такепинаре осу>ћени су. На осталсм фронту пушкарање ■звидница. Енглески коминике Лондон, 17 априла У то<у претпрошле ноћи одбијен је јак непријатељски напзд на наше

и борбе са бомбама на сектору Красне. Северс-запвдио од Ремса, у детаљним олерацијама у сбласти северно и јужно ед Курсиа Фракцузи су успели да ссетко прсшире својеиоложвје. У току ове акцнје з»робљено је 150 војника. У Шчмпањн доста јака артилериска борба измгђу Принеја к Обсрива. Дж немачка поку'шаја напада на истакнуте фран

Немци су изгубили више од једне пегине њихових великкх снега које су ту концентрисане. Енглеска је артиљерија потпуно уништила целу непријатељску дивизију. Један пруски пук се је борио док није пао и псследњи војник. Угврднло се да су исцрпљенн баварски пукови остазилн велики број ззробљеникз. У току борбе код Гравела, потпуно су уништена четири багаљона.

цуске положаје ксд Таира и положаје северно од Арле

Наворена нису постигли иикакав резу лтат. У горњем Алзасу, француски су одреди продрли ка вишеместа у другу немачку лиипју. Живе борбе са бомба»а завршече су у кс<рист Французз. Немци су претрпели губитке. Ззробљено је војикка. Париз 17. април». доцније На путу Дша иемачка |еартиљерија бомбардовала фраицуске положаје код Ертебизг. Борба са бомбама у првим линијама у тој области б«ла је такође жива. Ссверо запвдчо сд Ремса н у Шлмнањн Фракцузч су извршили деструктиано гд-ј Сен . Канте , а . М;10Г0 је ђ?ње на немачке организациЈе. 1 Врој заробљеаих војника у то ку првтпрошле нсћи, у облзсти Курси, прелази д;е стотине.

Англп-фванцуска офанзиа

минитум

ан-Госла. Борба се настав- Нсмачке резерае сведене на ља на више места северко од Скарпе. Доцније. — Јуче у јутру, после јаке Оорбе наше су трупе заузеле непријатељски рововски систем јужно сд Опи-а на фронту од једне миље. Нзпријатељ је аао жилавотпор и извршио је више неуспелих противиапада. Од јуче ујутру заробили смо 976 војника, од којих су 16 официра. Пуетпрошле ноћи наше су трупе изненадиле један неприја-

јтељски одреа југоистсчго 'од Понтрие, северозападно

!кепријатељских војчика у■бијено а неки су ззробљсјни. Јуче у взздушној бор-

Пдриз, 17. априла Хзвасова агенција саопштавг: У току последњих 24 часа непријатељ се је исцрпео у узалудним против-напздима на целом фронту. Непријатељ је претрпео прави г.окољ. Савезници пак, са своје стране, стално бомбардују непријатељске положаје, утзрђују задсбивени терен, организују и прнкупљају јединице за прешсратног материјала и припремају гвијатичарске уладе. Сзе озе припреме наговештавају идуће лобедоносне догађаје. Војни критичар м М’те-

Италијански коминикв Рим, 17. априла Између ГардеБренте, нгпријатељски су аероплани 15. алрнла бацили кеколихо болби на Алу, Фиеру ди Примеро, не учинивши никакве шгете. Интензизна јканонада ка платоу Азијаго.- бл оборена су два немач-| на » говорећи о садашњој ка аероплана а једгн јебио | сфанзиви каже: „Француприморан, услед квара, да СКЈ< генсралштаб предвисе спусги на земљу. 1 ри ђајући, да се иезријатељнаша апарата фале.

Немачко псвлачење у изгледу Лзндон, 17. априла Дописиик »ДгЈли Крсниклг« иа запгдном фронту телггргфи-

I ски план састојао у то«е |да ибегле пресију франауских трупа, проширио је 'свој план у сагласкости са Савезницима, на начин да јпређе ивкце десног и левсг крила фронта кемачког повлачења.

Наше су трупе заузеле

шг га немдччи против напади I На горњем де. У дслинејнису завршсни. Немцн — К 1 ЖС Корнелико одбили сгло је-' сч — ск °р° прииорани да јдан кепркјатељски^препад’^^ТбеГуГснГг^Јкв ко- ! С8 ? прве сдбранбене линије северо-источно од прслаза јј в артиљернја проузроку- ■ које су Немци бранили са у њтховим редовима. великим сгорчењем

Сд солунског фронта — Француски КОМИНИК8 Салун, 17. априла Пр«кјуче после подне Бугари су Извршили нсв напад на нове положа е које су Енглези ЗЈузели али нису имали успеха. Јуче је готово на целом

, Кроче. На сектору Јули- ј е јансккх Алпа непријитељска је аргиљерија тукла ^наше положаје у зониГорице и на сехтору Краса.

Немачка погибиЈ‘а Атина, 17. априла Из Лондона јављају ли-

и почеле су заузимати и др>ге линије. На више места трупе ксје су браниле положаје, толико су појачане

бг. Авијатичгри су токсђе из л ^ , - . - „ вршили мкога бомбардовања и ' Н аше су 0ате Р и ! е б м- ; су «Е:ти)а : Француски до- да ]е број дивизиЈа — фаиздржалл неколико ваздушних бардовале неколико објек- ј гшсници на западном фрон-1 кат без преседана — прешао број дивизија које су

борОи.

;тиза у грзим линијама и;ту једнодушно тврде у по-

Француски коминике П.риз, 17. аирила Између Ссме и Ожзе артиле-

фроату била артиљсриска бср- риска борба са пргкидима. ФранФ Е Љ Т 0 Н

Величина енглеског народа — -Журнал« од 3. марта 1917. .ооЦо.1 Ништа не изченађује толико блцивања јер изузев извесних колико непозн&зање Фракцуске ! периода одушевљења ми смо и Велике Бритеније у односу остајали страчи еволуцији друпрема другој за вре.ме гих народа.

Велика Британија умела је

ћдне прсшлих векова. Па и данас |ош кашч умни људи имгју о нашзј да ствзри једну етничку целЕну С,С«ЦЈ нстач« »дф. ј пуну .МПСЗДК 1 НС ри«чдост«. Кдо и Флнцуск« и В;лик« Онд |е бнла до сад. ираи по лкт/чки народ на свету. О.удв што је оаа имала политику у

Брктанија представља једну потпуву цивилизацију. Она чи ни један дивгн скупусвима доменнма,ксји излазе изваа активI остн и бити ока би била јсш већа да нијс имала кзвссну тежњу ин телектуалне усгмљеиости. > ос жлом, ми би смо сами ссби вмали да чинимо слична пре

исто време врао вешту и дос ледну: она је увек умела да мисли људ:ке. Мсжејузме одлучну улогу у часовима када се је Егропа калазила у најкриткч шјим приликама. Она је ч*сто спсра да се прилагоди г.риликамс, јер је имала кра’њг пзгерење у своју екергију. Њг-

рата. је у Вгликој Британвји било до:< су н* континенту Ерло ретке биле. Оча јс з&вела влода!ину железница. У иауци, Ечглеска је толико исто оригинална колико и напредна. Од Њутна генијалног теорегичвра и чувеног експериментора, велики математичгри, велики физичарв, велики хемичари нзобилозали су код наше сусетке. Ф :лозифија брИ ганска твкође не уступа ии у чему. А<о је Де.карт обновно модерну фило зефчју, Бекн је поставио принцине позитивне фнлозкфчје Бер клеј је отишао до идеалИзма. X ум, Локе, Хоб, школа скотска, дзпринели су к&ко новим тако и плодним сеојим идејаиа; Дарвин Је један сд оснивгча трансформизма; Бен, Миљ, Х|мнлтон СтанлеЈ, Џгвон, Бол,

само три хиљаде •и.И-Л- дежЗДДО&ЖГ ћШ

Губици

у позадини непријатеља. следњим н.иховим аепеша-јбиле у офаизиви. Резул|ма да су се ма сектору тат је што су Франш.зи Руски коминике Скарпе водкле последњих зарсбили 20.0С0 војника Петроград, 17 апр«ла дага најхрвЕвије борбз овог док је нспријатељ зарсбио Западнк и румунскн фронт но огромноколониЈално царстЕО заузето је више оојединкм њихов.м знагЈим људнм* кего у чешћем кације: Огуда тежња да се овим људчма оставља поље рвда и да се у њихсве послове улази само кгда зато неопходно будг потреба. Ниједна нација ни<е имал« толико нспитивача. Изгледа да нх је она кмалатолико колИко свл други народч укупно Њ?на мари-.а је прва на све ту на комг никад није постоЈала таква раса колонизатора кјо што су 'Енглсза. Енглгска Је осноЕалз модерну индустрију. Ако су гарне ма шине сгворене слрадњом генија францусктх и енглесккх, њххова примена је дело Велике Бритакије. У овсм погледу, у сста лом, они су г.ретеклн цео свет. Парних ф брика већ у изсб.љу

Бзнтам, Рисел обновили су логику; Спеисерје пастазио универзалну теорију еволуције. Британска литерагура тако исто има много твораца. Д* ли је икадз било тако бриљантне позоришне констел&ције као оке што се је појавила за врекг Јелисавете иа ч:лу са Шгкслиром? Чгга оригиналнијег одједнсг Свивга, Штерна, Кенсе;а Д‘кенса, Такреја или једнег Мгрсдг* та? Рихардсон је творац модернсг психолошког ромвна Вдлтер Скот стзара историски роман; Американцн Копгр и Поп.<шу дгла који нису имала моделе. Г1в зд наших дана за? нел<!амо дчвног Ридиарда Киплинга и оштроумчог Велсг? Нигде се пак нису нојавили песници дубљи, већи н поетичнији. Милтон, Бајрон, Влрдсворт, Кзлериџ, Кгат, Ландор, Ш:ли,