Velika Srbija

СОЛУН, СРЕДА 19. АПРИЛА 1917. ГОД.

ГОД. II

В?ОЈ 370.

ЕЛ 6КНШЕ 8ЕКБ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНВ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ: Месечно 3 франка, тромесечно 9 фрл нака, годишње 36 франака ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДБИ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва улица Коломбо 33 Солун.

БРОЈ 10 сант.

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 10 сант.

БУГАРИ У ШКРИПЦУ

III

Полемисати с Бугарима о Маћедонији, било би чисто губљење времена. У остглом ми зато немамо потребе. То је њихова ствар. Они су дотергни до зида, те није чудо што им се прохтело да тврде оно у што више нико жив не верује. То је њихова стара пасија. Ма можемо би ти задовољни што су у такав положај дошли. Сам факаг што они озо питаже данас износе јасно, обележава стање у комесе налазе. Али да видимо како су се Бугари са тим „њиховим" народом опходили и како су га за сзој сматрали кад су у Маћедонију дошли. Рушење старих споменика, забрана слгве, скидање фирми и аамена са бугарским, ломљење крстоза на гробовима, паљење икона по црквама и манастирима, забаана народне ношње по селима, уништавање старах натписа по манастирима и црквама, о ч:му постоје писмене иаредб 2 бугарских влзсти, јгсно оцртазају обележје народно у ти VI крајевима. Без с/мње да су то знаци бугазске народностн, не 5и им сметали, али су им боли очи ти речити док.зз -1 наше прошлости у тој ктасичној земљи Србиновој. Но да о:т.?в !мо историјск.а до^уменга па да се о сврнемо на с-сору прошлост, па и на сно што се још и дангс дешава пгд бугарссим режимом у крајевима ко;и су илали кесрећу да трте у оковима бугарсксг ропства. Одмах по своме улдску У Маћедокију, Б гари су увел 1 ком ' г е т с'е власги. Взђе бугзрс мх бандита посгали су дикгатори без икакве контроле, ма са које сгране б <ло. Мкууглед них првака ставил 1 су пзд нож. Нгсужалили кн *кне ни невину дечииу, већ их каојагањце клали.Читазе осопине опустошили су. Тај крЕави режим трај»ојепуних пет месеца. Можда би и даље проду'*нли да се нкје народ обратно Неицима за заш* титу. И тек пошто су ози ннтервенисали, уведенесу г Рађанске власти којилта С У опет на ч?лу били чу-

вени крзолоци комитаџијски. Нека нам г. Радев одго вори: кад је тај народ „етно'рафски бугарски", зашто су у Куманову убили, првих дана по у ласку, седамнајест нај угледнијих грађдна, а > околини, четири стотине тридесет и два; у скопљанској Црној Гори пре ко две стотлне, у Велешкој све живо што је уБо гомилу, Теозу, Мокрању, Мартозцу, Капиневу и Нежилсву поклали не штедећи дзцу ни старце? Исто тако шго су истребили и под нож ставили становништво села приле тске и кичевске околине? Зашто су слабз жене, невину дечицу и нејаке старце поклали у Зрзу, Слепчу, Маргарима, Секирцу, Риљеву, Долгавцу, Козимну, Жабјану, Дзљнани* ма, Ропотову, Гссгиражну, Дреновцу, Костинцу, Степанцима, Строзју, Небрегову, Коапи, Црешњеву и Белици? Зашто су спалили тридесет и пет села и становништво истребили у Поречу? Што су поубијали онолики боој сељака у Родетинској Реци -кичевског крајс? 111 га им је крив народ у Гостиварско л, Тегозском и Дебарском крају, кога су пре половили и до просјач ког штапа дсвели? Што су клали сељаке кз Дебарца и Дримкола из Охридског кргја, кад је тај народ по Радезу „буГс.рске“ народносги?! Зашто су лишили живота и убили педесет и седам православн.х сзештеки ка и преко стот <ну >Ч 1 теља у Маћедонији ма најгрозчији нзчи -1 уморнли? Шго су из Битоља, Прилепа, Кичеза, Скопљз, В?леса, Куманоза, Крзтова, Ксчзна. Берова. Шгипа, Ресна, Охр.нда, Кр^шева.Дебра, Гостивара.Тетоаа, Дојрана и Ђевђелије две хиљадз најотресити јк.х грађана у Бугарскзј интернирали? Шга су се од оз::х грађана бојали кадкомунике бугарскевладе вглч: да их је народ с рздошћу дочекзо, кад је по њиховом тврћењу то 1 „бугарски народ“? Од куд! овај страх од сзојих?! Што ми сл .чно што не

урадисмо кад смо ушли или из Маћедон :је иза шли? Од куд они чести узвици нарвдних посланика у бугарском Собрању, а нарочито Такеза биз. министра, да је нароц у Маћедонији хладан према бугарским властама и њихозој во!сци и да језа Бугарску изгубљен? Шга је дало позода генералу Бојаџиеву, да зацвили у Охриду на Нову Годину (1916) како је очајан што види да од Бугарлзма нема ништау Охрид/и Битољу и да је тамо свега једна кућа бугарска? Од кудсаца ово демантовање једног стгрог и за Буггр ску заслзжног гекералз а што јена;главније и личног пријатеља Радеввевог? Какву јг г.отребу илао окружни начелник у Охриду Белев да подвикне ох ридским грзђанхам?, кад су дошле да га моле да утврди цену житу: »Напоље! поцркајте од гла ди. Све сте вч Срб,:нке и , кад је тај народ по тзрђењу комуникеја, који је његова влада објавила, бугарскк? Шго је бугарс<а влада наредила велешком митрополиту Мелентију да иде по ззрошима Мзћедонским и да народ утвр ђује у бугарској народности, како то вели бугарски лист „Дневник" у почетку фебруара ове године, кад је тај народ по комуникеу бугарске злзде њихов? Што је бугарски Млнистар Просвете казнио надзорника скопљанских основ. школа што_ Је објавио резолуц ју донету на уч :тељском скупу у Скопљу, у којој се тзрди да јз код ученлка не срб з рање већ фанат: зам српски ушао и моле Госпохина Мгнчстра да се преа^зму б:зе и енергичле Л 1 ерс? Здштс? О т. куд су сада прету не Маћедонске планине војних бегунаца, све самих Маћедонаца, шго признају саме бугарске новине, кад су они „Бугари" и кад су онако „херојск са Бугарима туклп Србе на Брегалн ц >, — како тз бугарскм комунике вели? Услед чега су сг појавиле онолике чгте формране^ из ср^дине народне, баш’ у срцу Маћедоније. кад јг тај народ њихоз? Ко је вукао за језих пуковниха Пашинова да на Сз. Кирила и Мзтодија пр. год.

чисто мешганске охридсхе т мактује коминике бугарске песме назове српскнм и владе, што се тиче етгоу срџби је пребзцио Охри-јграфског питања Маћедођанима што негују српскујније. песму, кад су Охриђани Б/гарима биособитозапо комукикеу Бугари? Да. довољство учиниликалби То су само неколико при-|са њима полемисали о Момера из најскорије прош-; равској облгсги. Чудно за» лости. Нисмо се хтеличак довољство! 3. р они нису позвати ки на ону групу имали опипателних докамађарских науччика, који за ко су Моравци, у српсу у јзнуару озе године 'ско • бугарском рату и у кроз Маћедонију путовали 1915 години? Зар и данас и који су констатовали кад се код Бугара помеае да је народ Маћедонски српски „Втори пук“, како много ближи Сроима и Г а Бугари ззву, не изапојезику и по обзчајима, ззве сграшније дејсгвоиенего ли Бугарилга, а што го ли да међу њих експлоје прзву буру у Софији дира Оомба највећег калиизаззало. Бугарима је ова брг ?! А „вгори" пук је из констат. ција тешко пала, !срца Млразе. И само Буа нама Је драга у толи- гари, а ни<о други, изно ко што Је баш за време се сво питање сада, кад њиховог ортаковања до-}тамо бесни револ ција и шла. Шта ли би т'к ови кад ти ксти хероји наш 1 Мађзри написали па нисујг.з Моравске сбласти зау сазезкичким односииа са дају стршне ударце мрБуггрима биЛи? Не поми-! с ^ ом Бугарину, а то Буњемо ни она запрепашће- га Р и ччиеједино у намери

ња кемачких виших и кижих с.ф -цира, која су јавно испсљавали приликом ула:ка њ 1 >с вог у маћедонске вароши, питајући буггрске колеге: „где Је тај ваш народ? М 1 не влдамо ннкаквог оаушевљеног дочека!‘ И кац је ово све овако, где су ти докази да је народ Маћедонски бугарск: ? Мислим да Си меон Радев кеће ваљда рећи да је бољч Бугарин од Бојаџијева, Такевл, Пашинова и Белезз, а ко је други поззанији од њих да да праву оцену о тамошњем нарсду, кад су они са тим народом иу народу од уласка њ хов::г у Маћедон ју. И најзад кадј народ у Маћедонији бу

да остране пажњу света од крвавих погађаја којч се данас у Моравсксј области од :гравају. Бугарима и њиховсм комуникеју Моравци су дали кратак одговор, ко и гласи: „фишек ти је одговор". Ћ.

Страна штампа ЕНГЛЕСКЕ ГТОБЕДЕ »ВЕрлкнер Цајтунг ам Митаг.“ Не сгмч /е тзебзло, да Енгдези нз.гомилају знатанратни материјзл у току иедеља чнтензивног радз, већ /е и њихзва п:шадн/а морала нзпасти са великом храбзошћу и знатннм пол1 том. Е егл. војсцч вгљг признати њене Једннсгвене војнич -

- , ке квзлитете, ]ер семо тзупа, гарски одкуд оволике хи-ј има 7е сссбиие т љаде Маћедзнаца који суј^ споссбча /е да задобн/е са нама пр^о _1 Л !, а чеђу \р е 3 у Ј1Т аге на фронту, ко/ч бра-јима има најугледнијихј

и најбогатијих породица,

не хсројске немечхе трупг. «Газет де Лззан* (пуксвннк које су оставиле сву сво ]У Секретаи): „ Зар ће> дг имаовину, не хгевши са-! су се Ншци дали игнечадити ч . ;-.а1И „ , КОЈУ им плико, да непријгтсљу предаБугари до!о:<? Шта ће Ј ’ ' - н ду хнљзде зарсбљени.кг? Прина осо рећи г. СимеоНј р прсмангпада од ентлеске артиРаде: ? Позивачи сс сада љ? р^ е Т р а/аЈ!а /е двз двна и ка неколи.<о странацз, који ЊО ј ј е претходнла рзфалска нису знали јеоик народн ', ВЗЈ р 3> ко , а ј 6 како веу . е Н г Иач .

а који су ггј ссфијским банкетима податке о Маћедонији прибирали, - код живих угледних Бугарапраза је бесмислица. За иас изацеом ,са >ни свет

ке депешз, трајала више чзсова. Немцн су дгкле корали очекивати офзнзиву и што уе она рђ<во пзрирзна, бнло /е зато, што јо била не г дољива и што јс вођсна са тактиком и снзгом, које су д.моралпсале

изјаве Б јаџ јеса, Паш.1-1 Ј ГТУ СНИПЈМ, ПУЈ н >ва, Такева и Б.л^ва су 0 раниО ц е цешчхих ровозз. од значаја, јер су оне по-ј теклена осн. ву искуства шпиунажа У ЕРАЗИЛИЈИ сгечгн гна л цу лтеста ’ „Францускз • бр зи :иЈански Нико боље ОД, њ:.Х не де- ревн« а Упркос пред/зетим ме-