Velika Srbija

ВРОЈ 450.

СОЛУН СУ60ТЛ 8 ЈУЛА 1917. ГОД.

ГОД. II.

™СРБИЈА ЕН 6 КЈИШЕ 8 ЕКВ 1 Е

ЛИСУ ИЗЛАЗИ С2АКИ ДАН ПО ПОДН1 • ПРЕГПЛАТА ИЗНОСИ« ЗКк 1 ;««мс 3 др*ж*в, трожесеча« 9 дока ■е, годааље 36 рџлхмЂ ОГЛАСИ СЕ ПРИМАЈУ ПО ПОГОДШ РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стап Јреканатвк Јлнца Келопбг 33 Селук.

БРОЈ 10 лепта.

Уређује О Д Б О Р

БРОј 10 лепта.

Конференције у Берлину — Узрујаност централних сила У Бгрлнну се настављају спосгазљ&ње Орбије, Белконференцнје поаодом у- ги{е м Румуније. Пнтање о нутрашње кризе, која је новнм предлозима мира ва • достнгла врхунац разаоја. нима данас највнше цоли* С Једне стране конферишу тичке немачхе кругове, кошефози странака са новнм јн еу посгали свесни флкканцеларом, који се још та, да једино на томе теуаек држм резврвасано пре рену лежм нзлаз из тешке ма новој ситуацнји, а с дру-; попитичке кризе. ге већају во|аички шефови] , вевн с> 03!ш об]аЕљу . с 1 кроиприндом н * а, ; це '; )у и8 Берликз састанак двелером о мерама, коЈе гре-јју конферешијау немечкој ба предузети, да би с§ ла-; П р естони ца. Прва ће се са* ркрао зрло овбиљаи уну| стаги ЗЕ 10 нм и на њо| трашљи заплет. Оиа тога; ћеаојнкч|си в , ефомнаш: . х « 01 шцимс пи 1 а 1 шефови во- ј р|ег ,р ., јхгељ0 претреатн еојну еитуацију и докетн важ-

. ве д* разуиети, ке послвт«) I пропадаемо. А у најмаљу ру* ј _ д. л * говори, г. Пргд:едОвоге ч*с» требвло јз да се ку, то што сте радили, радвлб еаче! валазе у Атиии а да су удого- сте ваљда без аске штете по ' — Ала псд услоаом да ииренк иа Акропољу, И место да вас К*д сте сваки божја дан;зсоме нн речи ее кзуствте. дсђу оаа, дођеше иам Аитпо -ј првмалв своЈе тал»ре и десе ј — Тл висмо децг/ Галл! Алн се овако ез титра са тарке, бзло 1с добро ... I — Е дакле, 14 јула, кад" буљуд"ма. Мз смо гм служили, 1 — Добро је било, понови ве-^де ои& свечаассг у Атиаа, сто к»с дабра и искрени приЈатељн. : помкрљвза. Али свд их повра-|цепелгеа ћв узет* учашба у њо]. К о вагргду >зеше кам Краља ћамо Разумеш ли, г. Пргдсгд- 5 Штеднте речв само, Мн Демо м дспедоша оаде Вгввзелоса а азчс? Ати висмо се погодили;се склоиитн по подрумиаа и нз Једаи се пруска бајоает ие да вх »ограћгмо. Издалк су нас.-спојети се са Мгкевзеаовом поЈавб да н»с г&штити сд Из*;?. Председивче! Разумеш ле?:*о!ском .... да)ачкг! .Мсратг празиата дзсе Издала ижс Је и Немачка, и Ма-ј —Дзлаза и МакевзвЕ? ојо ие мсже сзосит»! [в.енген, и Господар, па и нашв» — Не, он чеха. Долази иза |ао8кве. Осгавише аас ва цеди-; цгпелвна. Али да в*м не за-

* * *

Озе дирљвве жа г.бч ^зркзао п У- ^ 70 ив В2ЛЗ ни Бог, нн

ја поштоваив председавк резер»нста, после дсбро? ручк? ва Једним излету, у разговору с[

ђдаа.

* * *

Г. Пр%. седник беше измгњао

де таксђе жнве дсб&те. Сви лолктичхи бзрлински клубовн усталасанн су јако нозорл сктуацнјом, кз ксје се грозничаво траж« макахав ивлаз. Карактеристично је истаћк, да се кајзер нрема свему овома држи прниидно

но дубоко активан у новоме заллету. У Једној из јавн шефовкма сгранака кронпринц вел», да му је квЈзер уступио право дмскуси|е са политкчкнм круговлма Немачхе. Отуда, а с обзиром на тешку унутрашњу кризу поннкле су вести о езентуалној абди-

јСдвс-м другим по стрздању и ап-; све боЈе, и ужасво се покајао солутно одгнЈм г. Председаачху,; цј Т0 ј е у тако. аезгоднсм часу Ја сам дао скмо испотпуа извод!{ 1 устЕО да се нзлнје бол њего-

не одлуке у погледу могућносш ибстављања рата. На дркој конфгренцијк', која ће се састатн 2. августа дискутоваћг политкчкн прсдставницн централних си М о иовкм уеловима мира. Месумњкао је

из тог разгсвзра. — Добро ба било да се ве изражавгмо сасзим отвореио, Још, г. председзиче Неквмо рачува да 18 аизејЛста сазааЈу да смо изгубила хргброс;! рећк ће Једаи вз двуштва. — Говорвмо мећу е».к« —уми

инднфереитан.иакојествар ,да ове две конферекцнје р и г* г. председаак. НиЈ« иакс

стоје у вези. Обема је очевидно главнн цнљ, да аотраже излаз иа тешксг положаЈа, у који су после 3 године ргта запали нашм ненријатељи. Војнкчки шефови мораће констатовати своју тешку ситуацкЈу на фронтознма, непријатељске владе ће на тоЈ

вб ерца, тз је ивбз^о пожар кеја ]е в њега самог угрожа- и "‘“ а

макнв коЈа р«ч Ргкосмо! — Нв браки, г. Предеедвиче, И тајаи састасдк ове груг.е се растури еа исвим аадама в иоаем сеовзме, Поздравише се срдгчио, Само иекв приметише дл се г. Поедседик одвејно од њах иеквко агоправдаио тужаи. Али еу сз без разлога з&бри-

вго.

5 — Увек Је такав ов« добри« - СтвшаЈте се, децо! Р€че.| Ч9а8< СуМ0р8н Ч0В9К , уварава , I ермавијг, кажгм вам, нећепу- ( ше К р ЧМ ^р, (о, у ф аН у психо-

ститг да пропадиемо — За*ш ЛН штогоА>

јлошку скицу вапасго ;е духс-

в^ти грчкв пвсац Павлос НгрПа К4д тако гозорвм, гнам* 5а2гС ) ИАШТЛ

вгљд« вешто

Под-Луј

од вас полудво па да то прЗча другвма.. И псштс гоуоримо ке ђу аама, морате пркзнатн, го сподо, да се аа Јасна Краљ иа]е баш као што треба позашао према аама. Је л0 бнло право да брже боље побегае к да еас У стварр, Немачка је ^сдгна остави у канџама Адгло-Галв? *** хтел* рат, 8 протЛа

Зашто се бијемо

кацијк кајзеровсј у корист оскови свакако покушаги, кронпрннца. Овс ккформа- да взманевришу иове прецције још се не потврђују, логе за мир. Ова појава а оснм тога сматрају се ијпокавуЈе јсш једнсм вкше, као преране, пошто се у|да су каши неирнјатељн Кгмачкој добро зна, да та-1 потпуно равочарани у покав ксрак кајзеров не би гледу свршетка рата, те успео да спасе Немачку од; сад траже, да се са што одговорности за изазивање мањг штетеиавуку изоаасрата. Зна се, и то је врло ног вртлсга. СитуациЈа }в дсбро кстакао у једнсм врло критична за централчЈтакку Харден, да је рат не с«ле. Савезнкци ће знарезул гат пакгерманистич- 1 ти да |е искорнсте на најккх тежњи к са Је он до-'бољи начан и да Немачку шао кзо последица акциЈе. ускоро арзнуде на коиачну војничко-пангермаиске кли* ј капктулацију.' ке, којој су кајвгр и крон- 1 ■ ■ поккц били само шефови. | Кронгфкнц сесмчтра шо Гптвп ШТ^МТТа толкко одговорним, колико; 4 11\.С1 Ш1 ШгШ« и кајзер. Пад БетманЕ Хол- : вега, на кога је наваљиван | Трлгичил .чзкенгђења. НаЈв&ћи теретодгс-ворно.тк з&што нв дтлазе аајзад није икмало кемелкс* поло ' жај Немачке у поглгду од говорнссти. •

Заједко смо са борили заЈедно је требало да пацгемс! Тгебало ]е да се услротиан, да остане аа свом месту, к&д смо мв б«-*

Руснје, н протнв Фраиц*/ске. Нвумнда Је, д* РуснЈу сцбаци ка Азнји, п&с да смождв.папо

авијвтачарв тобсже бацзли бомбе иа неку железаачку пругу близу Ниреаберг*. А, пре годииу даив. 3 апрнла 1916, општивски суд вароша Ниренбер-

што се обогат* н увећа ва еј.ш га 2 8и ј е признао «да аишта ае »Еб о тсме, де су. пре ила по-

лв уз њзг&I А вг дл умакне и Р»чуи, д» загосподарк Европом. да а*с аааусти! Тако смо се*Доказ је у томе, што је одавео јпогодилб! Ст*рсшЕ,аа ве напу-|Д*> најмањвх сатнаца пргдввдешта викада с»оје паликаре у| л ® најегд? у оба државе к тчтаквии тргнуцггма, Ма га Ее; ме што Ј е УР*Д 2 ла шпнјунгжу басмо оставнли ш побкгви као;*»КЕе нн 1е дотде нбгд? билз, е што нзс је ов остагно. Али ои! ти, « е што се вајпотлунаЈе во{вјс к01е рлчуЕао аз! у шта. 0 јиички припремтла. де, смири се . . . А с ебјнл нех; Фраицуека, ае*ака својсм ре јједпа је од стотиие бајкв коЈе 5>де шта буде! |чз, нвје могла да ие псмогне!ј в Немачка покушала да стао* —. Издао наЈ: !е! прехиде Је- - Руснју; али иаша земља која је ра и потурв. дан другз, кепомкрљзгшЈи .ДаЈвећ сд тојш«х годЗиа поднс- Оаа (е насрнула иа Бедгију с»м!а те заао, ирвЈатељу мој, не 1 сада тодекс жргве за мгр,-на- чаЈу је нсутралЕост Немачха

сле објаве ргтг, икакве бомбс икада биле бгчвае од нелрнје* тељск^х авнјатачара на пруге Ниревберг — Авелсх, Нгрнберг — Кисвнгев.и Та л*ж, коју је асмгчкн посланкк у П&ризу кзвео, ве смејућн сс, као позод г

бкх вшао да дрежд«м пред позорнштвм* р не бих трчао за аутсмобвлкма дерући се »жв-

свк Нв»,ц( ? Бада су дужнн сдазкс да су овде. Толнко смо вх вре мена очекавали у Солуну, дв Немачча шгамта, на че- 1 Ачгло Гале баце у мсрг. Јзш лу са „Локап Акцајгер0.у.“ |не долаае! Саушала смо њнхзве трежи категоркчхн, да се ; то-70?е у Ларвси А веселила се нвмеђу савх ПОЛИТКЧККХ душа наша. Бвли су само н« фактора доконају усл^РИ нгколико КБЛСмстара сд арш; мкра> на ОСНСВК КОЈГХ би стгре гргпсце И корњаче да шиш-

Споразум сри т« о дг от су бшш, лр^шдк бн о»о ОСЧ..5 I реговс ре. Захтева ј тавао ржсто-шњ?. А&втк су ствг св, да се мсђу овкаш нз првом ме:гу прокламЈЈе у-

ли у Ларвсу, вити с« више чују Њихош« топовв. Аам тв се вск

дала св Још, пр&твв сваке нгде заЈемчала сгоЈсм чггшку. Тада д* ће се ужасии сукоб мсћа из- икје тражсгла изговорг; сећате бсћв. И ту га је Немачка ука-Јла се, д*‘Је у једгоа разговсвес!\и не бејс кромукао вкчу-јГДЧД«} ДО* Ј* француска влац«, ру с енглеским послааиком , у ћи. Нвје ли . *а 18 всвеибр*еТ«Ж5*а да отклонз сваке из- Берл’ау вееачки канцедар нкзеео »ком»д>аћгм хгртије* т»Ј

ко»:а бзла у оцгсчост!:? Нисам] говор за Еспри(атве случгјгве, лп чатаве даке в поћз превс-ј^ ако Је мобиласала, вздала диз «о крчмама «еа-’ј, •*» * * 0 р- јнЈређсЊе, да се држз, а у слу' лова сав*?«. Остжвљао сам рад *чаЈу потребв, да се повуку њвњу дс идем ра гусенаца,»а. Ра-|ии »оЈакца в* десег килокегааумеш дк, г, Предсвдначс? О-зо ра кза граахце, Немцв су в* је требадо да са вг.м раапЈе ■ неколико мвста, без об|аве р*

Јеметвевв акт. Алн, иму. веа^то боље: у ЈедноЈ свечавоЈ бвседи у Рлјхстагу, Бегмав Хсдвсг призв«о Је, да је повргдзо белгиЈско право »зато што нужда закои мења,‘ вужда да смсжди

казао. А ке д* е»м сјд при- та. прешле границу, побали аа Ф/авцузе тшк« веролокво шзЧ аш! иушака, на сред фршвиуског ае- ненађење. Када Је дсцнвЈе НеГ. Председзак је почео разу- [ мљвшта, царвнске стргжаре ијмвчка видела, да ге тим пово'дом протнв ња дшгла светска осуда, она је скоажлалхжа коЈа Јој сг н*|| 1 ре с*ху ав.е из

мезати дј се стзара засштра-} воЈвихе Француске. Здтим. бо вају, н то не бгга тако прајат Ј Јећг се без с^мњг, д« се фргк ■о по њега. — Не«о те такс да чуска ке покгжв сувишв трп говсрите, деце! р?че м њајући љ.:в», 01а Јој оглгси рат пгд лишае, правида сс као д* |® тон. Нгпосдетку, Једаа Герма- ј вајчудногатвЈамиаговориааЈВ*,-:дикдзаис де су фравц^.ки всЈнзја веће ваљда пустити да 1 глаавиЈе Је, што су фраицуски вацв ушдв у БвлгаЈу пре њеикх