Velika Srbija

СТРАНА *.

>В I Л И К А Ч Р В И Ј А«

ВРОЈ 450.

■ојвхк*; одговорено ЈоЈ ]е тиме, што су обЈиљене наредбе које Је утеру]у у л*ж. Еаглескн, ко]а ]е бнла Јекац за белгнЈску неутралаост, морж де огласвти рат Нсмачко], и тако се прсшири сукоб у ко|а је свкрепост немачиа угурала једно за другнм: Игалкју, своју дотжшњу савезваиу, Португали]у, Румунију, Амсрику, док ]е оиа сама увЈКла у сукоб Турску пж затим Бугарску. Немачкж се вадала, да Кз иас мождита за веколвко месеци, чак зж иеколнко иедсља; вапав

ши аас вероломио преко Бел-| гвје сж ужасвим саагама, могла ]е иислитв да ]е сигурнж, пре: но што Езглеска буде могла псслата друго што сем »мале презр<-ња достојве војске« и пре вего што Рускјаб/де довршвлж своју страшну мобилизацнју, дв ]е сигуриа дв ће бнти у Паразу, двкту|ућа мнр у крвв к у пожгру. Доцаије ћу вам рећЈГ, како смо )е зауставили к, пошто смо на Мараи саломади и стукаулн најезду, како смо ]е у неку руку укочели после И зера. — Сзршиће се —

Са ратних фронтова

]е пушчааом ватром. У долинн Ојтуаж ижЕие су патроле унвштнле језну непри|атељску предсгражу. На соктору Путне вепрвјатељ Је бомЈардовсо В«р* нг.це и стаагцу Мграчеста. На Серету артилернЈска акција. Јјш, 8, јудж (цсцнвЈе) АртвлериЈска и пушчана бор ба ва развим секторема. На Путна иепријатељ ]е бомбсрдовао седо Батваеста к ставнцу Марачгсти. На Серету артнлернЈска борбв. У сбласти Гарлести одбијен ]е вепра]атељскн напад. На Дунаву затншЈе.*

срединн априла н настжвљвни <$ и см0 учИ иили кад бв нпак у систематски, напрн|атељски по- томе успелв".

кушаја дж уепоставе своју св туацнЈу нж француском фроиту стали су Немце огромних жртава 0 остала су без резул! тата.

Сифражаткнљин краЈ. Сишли ]е с позорвкце чвм 1« Езглеска ушла у рат: отишла је, у ова озбиљла времеиа, у болвкчврке, у шоферке,да престала да прнређује двмонстрацнуе и да тражн празо гласжњж. Ала та] СЕлазак њеи са позгрнице взгледао ]е само приаремен; чим се рат звврши, поЈаНа предлог Једног паркског 1ић( . се и ои опвт међ/ с , ет§ општвнсксг одборавка, протвв-

ОКО РАТА

Пијте виио, кажу Фржиц;зи.

Ск солунског фронта — Француски коминике Солуа, 8. јула Претпрошле иоћи развила се локжлна борба на српском свктору. Непрнјатељ је у првом моменту успео да продре у је даа ров али ]е убрзо потисиут Јуче на целом фровту осредња артиљерлска актвзаост. Еагле скн су авнЈхтнчжрн нзвршвла неколнкоуспелбхбомбардовања. ^ркнцускн КОАШНКЖв Пжраз, 8. Јула. У области Иртебаз—Красн артнљериска јака борба. Немцн су извршили ввше вапада. Прехјуче после подне Некцн после артвљернске прнпреме нзвршнла су врло јак напад са ]аким свагжиа на лиаа]у платоа кспред Кржоаа н Воклера. Огпочела је борба груди у рруда на целом сектору. Одбнјеви су сан нв праЈатељскн ЈурзшЗ. И поред тешких [убитжка Немци нвсу усаели да заузму нн једдн ров. Тереи пред францусквм ллин]ама Је је покривен немечкнм дешевима. Фраицузи држе аисове платоа. Заробилн су око 20 воЈинха. У Шдмлања је одбаЈеи један немачки препад На лввој обалЛ Мезе обостржнж ар тељграски борба код коте 304 Париз, 8 Јула (дацнаЈе) Југо источно од Сеи-Кантена •бзстрана жртнлврнски актив■ >ст. Француза су у току Ју чзрашњег да»а повратили неколико розова у облжсти воде■нце Тувана. Артилернска бор ба северао од Есна. Измеђ/ ИртебДзк а Кразне, Немци по-

сле крвавах своЈгх поржзж, вису ПОНОВИЛ0 нжпсде. Артиљервскж жкциЈа у Шамнањн, јужио од Мсронвилера а нж обжлама Меза. — Пашзднјска борбн ни|е баао. Солунски фронт. — Езглеска авнЈжтнка бћмбардовала је не првјатељске депое код Пвтрича проузрокуЈ) ћи пожаре. Патролскн сукоби на сектору Ззрдара. НеирбЈатељскж арталернска актввност у обддств Битоља. * Италијакск« коЈаанкке | Рим, 8 јула ј Једио нжше истакнуто сделе! ње одбало је ]аку непркЈатељ!ску патролу причзнавша јој ве|л«ке губитке. Заробљеао ]е ве : колико во]ника. Н*ма |е артипери]а прсузрокооала пожлр у једном негсрнЈатељСксм тувелу аа брду Брикону. Сем тога разЈурала ]е непрнЈатгљгке радначхе групе. Тукла је таксђе тру!пе које су била у покрету у 'блвзиаа Сгита Лучаје де Тол-

М2Е0.

Енглески И0МННИК5 • 4 Лзадон, 8. Јула Ндше су трупе взлршале успелв препаде премж Гаврелу н сезерао од Илра, Здробљеио ]е више војннка. НепраЈатељска ]е жртнлербЈа биаа жктнвни]а вего обкчио северо нсточао сд Сен Кавтеаа _ ■ северо-запедно од Ласх. ј Румунски хоминихе Јаш, 8 Јула. На грвнзци аападао од Молджвије непркЈатељ Је покушао да се пркбтажи нашам розова *ма у долив« Тротусж, ОдбвЈеи

МЗА У_ША10Ј Женева, 8. јула Према снгурннм извештајкма из Нежачке уврујаносг противу кајвера наставља се код народа н код војске. Нанменовање новог канцелара, уместо да прнведе крају немачку конзу, убрзаће револуцнју. Лише« сваког ауторнтета, непознат у народу д р Михаелнс не располаже са довољно ;иаге дасе нагури кароду гшји је уморан од рата. Амстгрдам, 8. Јулж Према извештејнма немачкнх листова нози канцелар је прекјуче дуго конферксао са социјалистнчким вођгма. О.зде влада убеђење. да је циљ канцелароз да у сусрет соцнјалнстнма прн припремању нових предлога за мир, ■ - —■ : ЕА ЗАПАДЕВМ ФРПНТУ — Безус ешнг напори Нсаицг Лондон, 8 Јула Допнснђк гвглгскв ргдчоте леграфсхв службе пише: У то<у јучграшњкх сукоба оборвди смо 16 непријатсљских агропдана, док смо ми изгубали четврв. Непријатељ ]е чиаио огромае и&поре д* псбољша своје опсервнр&ње. В«лике евглеске и аемачке ескадриле летеле су , иад оолсжЕЈнма пред вече. У јтоку маогвх сукобв у ваздуху, вадмоћаост нгше авијатико вспољила се опет иа сјајан иачзи. Ске реакције, коЈимг су Немци хтела да поанште недавие фзаацуске успгхе ва Вгрдгиу потпуно су пропалв, Здпочети у

вака алксхолаог пкћа, умољена Је фравцускв АкадемаЈа На-

мчслзлн су људ«. Међутим, рат ева] доагће мвоге ргформе у свету, и довео Јв ука да провађг а пргпоруча већ мвогв р г ф ормв . ИзМ1ђ , как.о хигДЈе.ско паће без ад- СТ „ 8Х , дефлнитивН1| краЈ С акохола. фрежвткињкв: Е (глеска |е далж К»д је то питжње дошло пред и жеиама право да бираЈу паАкадемију, ^оиа га је упутнла слаиикж, и да га бираЈу и да сво)оЈ саиитетскоЈ секцијп, а сек- буду изабраве. Али — и ту има цвја се овкх даиа вз асазлк од- Једно веллко »ади« — право тв сечао против предлога помеву- вмгђв само женске коЈе су нжтог с-дборника. Рапорт је иа- вршиле тридесету годиау. писао прсфзсор Ллверав, изПа-ј Зашго ]е виглески закошодаствровог Института. Он ту из- цц поставио та] услов, то св ]ављу]е, дм по његовпм мкшље- ии у једаом иавештжЈу вз Лоињу разукно пајењг зшва, пивж дона ие каже. Многн људи меи јгбукогаче ие представља ни ђутвм мисле д» ]е то Једаа она]мању опасаост по зсмљу, по • ј бачан мушкарачкн шеретлук: што се оно ие можв ни назва-далв, људи, н женама право дж та алкохолизмсм. ; гласаЈу, ал> сс ипак наджЈу да | »Внно јв, каже оа, једао »дра- ће ретко која излазаги на бнво пвће које јача оргаоизам, | ралиште, зато шго неће хгета подстрекава га на иквљу рад «* прнзиа д>. јој ;« више од њу, и које слвкшЈВ? вгрење нјтрндзсет годниа. поЈтрављв рђ»зе оссбаие п«]»ћејвсде; било би одвста претерано : п д К171" , Т , И прсгласвти га за олвсно под ј 55Л/Л.ПЕа ГЈДЧиг 1 Ш нзгоеором да га неко може ц I * злоупотреб <тн. 3» време обог! Рам ~ "™н,*нск* шткно* грозног ргта ко|и траје е В овећ:™ ше ** > св*ку*цн,к Ешр* нензбежн* пошто уе, поараткон г.' Ј Венхзелоса на вл*ст. откло

скоро тра гсднне дава, а иаро чито за времв озе оштре зиме ‘ што смо Је ове годвне прежн- њена < м « опасност К9 Ј а Ј е за ареме Кокстантнн* претила савезннчкнм трупама ко/г .опери * шу на маћедонском фронту. По-

велн, з 5ко ]г бзло за наше дивне војнаке једво »рвгоцгно поткрепљгње; ве треба то а«кзко

да заборевљхмо. Бгцат« бзз и -™ лњнне уе ргзултат споразума нзмеђу слвезничких

к<квсг астннског хеги]евсксг разлсга аиатвму вк »ино, било би тим пре за жаљгње, што]е Фрввцуска винодељска зежља и што ваше внно, чузено у це лом саету представљж ]едао од наЈсбилиијвх нЗвора гж нхше народио богаство«. И поЕЈвља|ућн речн Пхстеровог наследанка, Еенла Дгклоа, дод&о је заткм: »Оставамо водопвЈе аека се

снла: Разлозн који су опраадввулк заузсћг епнра, Тесалн/е н остркш не постојс више. Вашккггои — Ашернчка влада спрема законскн про/еклт по коме свн савезннчкн поданицн спссобнн да носе оруж/е, мо рају да ступе у амернчку вој ■ сшу у року од 60 дана. 0 ш који нг буду хтелн, баћг протерани. Ш 1 нге). — Тнан-Чн Ју нзаезадовољаваЈу том течвошћУ, *- шгааа да ]е наоао н тукао кш ■ ли немоЈте д* реметнмо спо- перн/алнстичке трупе код Лауг! којство људи коЈн умерено пн Тауг. Лл-Јно Нинг нанменовао |]у виио, ииво ила Јабуковжчу; Ј е зл председник* мнннстарског !ием»мо право ва то, сж пркн-ј саветж Тиан Чн-Ју. цвпске тжчке гледашта, ж зло Пекгнг. — (задоцннг). Снту-

фвљтон

Гранате са гасом — Њихов с*став и дејство —

Истога дака кад су на фронту око Илра почели први пут да пуштају таласе загушљивнх гасова, а то ће рећн 22. априла 1915 годмне, почелн су Немци први пут да бацају и гранате катуњене загуш љнвкм гасовмма. Оне су долуна тих г&ласа, оне се узимају кад год загушљиве гасове тргба бацмтн на већа одстојања, н зато их од тог доба употребљазају и друге војс^е, све оне ксје су, нагнане Немцима, усзо јклетакође борбу гасовима. Таласи који се пуштају

слободни крозваздух има ју једну велнку незгоду: враћајусе често онамо одакле су и пошли. То бив® сваки пут кад се ветар на једанпут преокрене нли на кђе ковитлац у ваздуху, & то инје кимало реткастеар, јер као шгосе одавно каже, после жене најћудљивији је створ божји атмосфера. Они који пуштају загушљиве таласе морају дакле свакад да буду врлс опрезни, морају поред о сгалог вечиго даимају ма ску на лицу, па нлак им све то често пута не по-

маже. Похрај тога, таласн су опасни нарочито у блкзинн самога места с којега полазе; отровна снага тих гасова посгаје све мања, што се више удаљују од тога места, зато што се уз пут мешају са атмосфаром, што их земља у пк,а и што се квзре, рас падају. Од велике је међутим важности, да се нн г&ј хемијскк начин можг дејствозатн и на изгесне објекге из.ч пешачких ро вова, нарочито на батсрије. Због свега тога заведена |е употреба гранаг* са гасом, и помоћу њнх може човек и да ирекрили кон центрисаним гасом једну иАвесну тачку и да по извесној лнннјн направи прелреху од шкодљнвих га-

сова крсз коју непријатељ онда не може да прође. Тевтонци употребљазају у својим гранатама те врсте било загушљиае и отровне материје, било ла кримогене продукте, тоЈесг продукте коЈи натерују човеку сузе на очи. Међу првима треба навесги пре свега угљеникоз оксихлорид, о чијим је особинама овде већ било гозора, и хлорметилов хлероф.рми јат, којн Не.мцн у ееликнм количивамаупотребљавају. Та два тела имају скоро исти хемнјскн састав, гли цок угљетиков окскхлоркд кључа већ на 7 стегени, погле хлррметиксв хлоро формијат кључа тек на 123 степенн. А огуда излвзи, да су готово све те грана-

те с гасом у самој ствари гранате с течношћу и да се загушљнви или отровчн гас шира из њих тек кад се оне распрсну па попрскају згмљу течношћу ко|а онда постепено нспараза. Узгред будн речено, да та течност ке би у суваше ситним капљицама н по сувише велнком простору прскала земљу, те да гранаге не бн ка тај качин губнле дејство и јачину, оне се конструишу тако да се распрскавају увек самало силине и пројехтнвне снаге. И:те те напомене важе и за немачке лакримогене гранзте, које се пуне разним материјама за које хемичарски сзет одавно зна. Све те магеркје имају ту