Velika Srbija

6Р0Ј 530.

солун , субогл окгобрл р.п год.

I ОД. 2 . .

лигт ИЗЛАЛИ СВАКИ Д\И по поднг ПРГ.ТПЛДТ \ ШШОСН : Мсг('Ч1!о 3 дракмо, громссгпио 0 драхис, 10 ДШ 1 Ш.С ,'Ш драхмс. рукопис.п гк ш: шсм.иу Стаи урсдиииггпп: \отс.1 "Кппл. 1 П" (улида Алсксаидра Псликог 6р. 7.)

БРО.1 10 лепта

Уре1,ује О Д Б О Р

БРО.1 10 лептл

ПОЛОЖАЈ БУГАРСКЕ Данашње стање уБугарској. Моралу нојсцн. Еелика забринутост Туско-бугарски односи. СоФиска конференција.

и.мхонн савеаницм, пома жуки ее иекремо и уза ! а.м но, на непЈноате.кскнм те |')Иторнјама. > току тих дога-ђа ја до

У колико се више говорн о миру, у толико се примечује код свих слојевл бугарског народа, а оеобито код официра и интелигенције, све века нсрвоза и узнемиреност што 1 о потекло услед учестаних гласова озакључељу мира на основици без анексија и ратних одштста. Ова депресија је нарочито појачана познатим декларацијама у Германском н Бсчком рајхстагу, за тим одлучном нзјавом аустријског министра сполмшх послова Чернина, познатим социј а л ист;: ч ки м резол уц п ј ама и када се све ове чињеницг' доведу у везу са Ве н дл г, ви м публ и ка циј а ма о иатћедонском питан.у чија је сврха да докаже Бугарима, да су њихове п])етензијс нсоснопане на националном принципу, онда 'ће.мо тек схватити ову тсшку и неизвесну лтмосферу која данас онсспокојава и гуши »балкапскс лрусс«. који су сс вазда заносили завојсвачким сновима. Познати Иван Вазов, највећи бугарски национални песник, којије пре годину дана писао некрологе сахрањено) Сфбији; умукаоје, нигде се више не појављује. Бугарски полузванични лист »Народни Права« орга н Радославовл.сп.који ја са једним дрским цинизмом оплакивпо уништењс Србијс и доказипао да јс она за сва врсмена избрисана са свјншске карте—данас се бави истраживањем докумената, којим би моглн да сведочс бугарски карактер ма ћедонских Срба. Тако исто угледни листопи »Камбана« која ц> пишс пута тражила да сс Бугарској уступс, на основу етнографских принципа, спс зсмље до Колубаре. или познаги пј^свј) тл.иви Гешовљеп »Мир.. који јс са патосом обја вл.ипло да је Бугарски народостпарио својс наци оналне задатке према зотаду; данас захтевају од владе да се ова енергично заузме, како би сс маКедонске области осигуралс бугарском народу! Ка рактеристич но ј е кон статовати да сви бугарски зароб.веницп или иојни бегунцн, који су овамо нсдавно приспели. причају како у последн.с време страхују сви трсз венији Бугари, да не изгубе и нзвесне дслове своје властите територије, пошто су иначс убефени да не-ће задржати окуппраце крајеве Србије.* Та

бојазанјс свс вс ћа у колико сс спе вишс говори о амсричким припремама за предстојсћс борбс идућег пролс'ћа, којс ћс пмпти да зададу највсФ.п и лоследњи удар цсптралним силама. Под утицајем опаких прилика појавл.ујс сс. вслико нсгодовање м бсзнадежност V свима јединицама бугарске војскс, што проузрокујс убрзано опадање морала. То се најбол.с огледа у факту, што се српским усташима.свакодневно придружују и|рсгуларии војници бугарске армије, ко 1 н им сс као војни бсгунци, придружују, јер су убсфени да су сви њихови напори и жртве бссцил.ни, Пада у очи да еу у последњс врсме турско-бугарске размирице захватиле велике рпзмере и порсд тога штосебугарска штампа грудн да убсди своје читаоцс као и својс пријатсл.е па Босфору, како суоба суседна п пријате.т.ска народа бра-ћа по крви, традицији и прошлости. ГТознато је да је Турска, по претходном споразуму, добронол.но уступила Бугарима, прс овога балканског рата.извеснс прсдслс у Тракији сведоЛсдрсна. И чим је Бугарска напала на Србију, Турска је морала упутити известан контигенат своје во ! скс противу нас, штојс знатно користнло бугарским ратним цпл.свима, Али кадасу насталитешки и критични данн и за саму Турску, прво на Кавказу, а потом у Цссопотами ! и и Палестини, Турека Јстражмла од Бугарске нсколикодивизија каопомоф п])отиву заједничког нспријагсл.а, али јс тај захтсв одбила бугарска влада, наводсћи заго разнс рахчоге, који сс нису могли ничим правдати. И природно јс да је ова ! факат подгрејао иначс урођсни антагонизам измефу »добрих« суседа и проузроковала такво незадовољство и гнев да је Бугарска у очима туреке масе постала њихов издајник. И каологична н природна последица тога била је појава јсднс пелике и снажнс сгрујс, ко>а је отворсно пропагирала идеју о сепаратном миру са државама споразумнихсила. Присталицс овога покрета истицаху да су централне силе потпуно напустиле Турску, наглашавајући да јс она једина, која је изгубила најлепше провинције, док су сви

лази софиска кошђсренција. Њсн задатак 5с јасан. Она је имала да |)сгулишг СВС ОДНОСС ИСТОЧНОГ П])0блема увезиса проблсмом турског царства. Посста немачког и ауетриског цара као и турског султана има истовремсно да задово.Ђи таштс сујете бугарског народа, комеје потрсбно да сс што всћма поласка, али и да му сс докажс како јс у његовом властито.м интересу да сс мора попуштати! У току самог припремањаовсконферснцше.стам- болско духовништво, потпомогнуто масом и осталом интелигенцнјом, захтева да сс султан врати и овај јс на махдобио политичку грозницу; појава која има дубл.сг значаја и кока нагог.сштава брзо распада I|,с турско-буга ]>ско[• савоза. којн јс иначс од самога почетка био једно од најнепопуларнијих дела младотурских управљача. Ову ситуац 1 пу добро карактсришс познпти Ризов, који јс недавно био јсдан од најнепомирл.ивијих пропагатора бугарске империјалистичке* тезе, доказујући да 'ће Бугарска задржати свс земље, које )е заиобила, али нс профени неколико дана, а он дсмантује самог ссбеса својом чудном и карактсристичном изјавом како је Бугарска вољна и готова да чини извесне уступке, да би сс што прс дошло до мира! Ако се ова донста симптоматична и загонетна изјава упореди са њсгоиим досадањим радом м публикацијама и упореди са врсмсно.м кад је пала, онда Ф.о нам истовремено бити јасан и јодан од најважнијих циљева софиске конференције.

П 0 У 1 ИТИЧКЕ ВЕСТИ Вашингтоп, 7. Бипши иослаиик Сједвњених Држапа V Цариграду г. Моргситпу отпутопао је у Епроп) иа челу једмс епецијалие миснје ради проучавања питања којс се односе на ликвидацију 1урскеанарочито која се односе на етатуте Јевреја \ Палестини. Базел. 7. — Канцелар Михаелис пратиће ее данпс ил Курландије у Берлнн. Килман је изненада напустио Гофију и дошао у 1>еч да рааговараЈса Чернином. Адмирал фон Капеле очекује да његова оетавка буде уваженл нли одбијена. Лондон, 7. — Прекид односа нзмеђу Перу и Немачке чнпи, да ћс сс Савезничка тонажа повећати са 10 немачких бродопа у цзносу 13.000|

\ V

р\ч вају сс иалазе ,још 8 лафа, које илносе 42.000 I ке посаде уепеле еу да оште те ове бродовс

тона. Упркое етрлжм, нема'

ИЗ „БЕЈ1Е КМГЕ“ (Крај Бр. М. Телеграм. Г. Ал. Заимис, предееднш; миннетареког савета, мини етар спол.них послопа, госпо дину .1. Александропулу, пос ланику Грчке у Грбијн Ниш Али краљ. Нлада није само убеђсиа да, под опим погод ба.ма, нема никакву обавезу према Уговору. Она је уз то уверена да војна помоћ 1’рч ке, добровољно иружена гаквом тренутку, послужила би рђаво заједничком интересу обе државе. Овом се интерееу и потчинила крал. Влада кад је остала неутрална у Европекоме рату, јер ематра да је најбол.а услуга коју би могла учииити Србији бнла да одржи Нугарску \ исацтипности, чупајућц за мо гућпн вапад с н.сне стране нетакнуту снагу аемл.е и слободне епојо саобраЈ.аје, Крал,. Влада свагда је била готова да нлЈгбе на сусрет бугарској опасности, и на случај да се појавила у току Европског рата, мада јс Србија веК би ла у борби с две пелике Силе. Из тога раздога иа бугарску мобилизацнју похитала сместа да одговори опшгом мобнлизацијом грчке војске. Али је свагда имала у виду бугарски нанад изпршен нзоловацо, па ма био у вези с други.ч акцијама нротнв Србије. Аги прстпоставка о не;ом нападу удружсном са нападом других Снла била је и мора остагн ван наши.ч предшгђања. .1ср, ступајућн у акцију у гаквој прилици, Грчка би п])опала без и најмање наде да епасе Србију. Србија не може очевидно желетн тпкан резултат. Напротив, заједнички интерее захтева да грчке еиле буду чуване у резерви ради бол.е употребе у будућВости. ПотЈ)ебио јс према томе да рчка останс нсутрална и под оружјем, да пажл.иво п])пги разној догаћа ја, решеиа да свагда бди, најподесиијим средстг.има, нпд чуван.ем евоич жннотних интереса и иад аштитом интерееа који еу јој зајсдмнчки еа Србијом. Крал>. Вллда, увсЈ)ена да ће српека Влада признати оправданост разлога који забрањсју Грчкрј да јој, у садашњим приликама, обсћа евоју помоћ, и осећајући дубоку и искрсну што јој је материално немоп ћно засада учишгги нешто В1Ш1С за Србију, жели да је увери, перпа спомс пријатељству, да.+.е јој н дал.е пЈ)ужати сваку помоћ Н олакшићу која ее слаже с њеним мећународним положајем. Изволите горње прочитатн Пашићу оетавивши му препис. ако затражи. Занмис,

ттт у немачкој полп'1 ичко ситуације

П — Рапвој

Парил, 7. октопјш. Према послсдњим тслеграмима нд Бсрма, политимка криза у Псмачкој занима стално непрцјатсљску штампу. Гнтуација јс неодре-ђеиа. У раГ\сгагу всћина нонавл.а да канцелар и вишс министара мора'у отићи са власти. Консервативни листови мишљења су, да канцеларов послсдпик мора имати власт и права диктатора. Речдиктатор, велс они, нс трсба нпкога да плаши у Немачкој, која јс веФ у рс.жиму неодговорнс днкта туре. Ова диктатура има да сс замснн другом, која бп ослободила иемачки народ од власти политичара. Међу кандидатима помин.е сс и генорал Гренор. Јсдан део конссрвативне штампс противан јс опомс наименовању. Ова истиче да јс потрсбан човек, који би могао објавити рајхстагу да је распуштен и замолити посланнкс, да сс вратс кућама.

ВЈ1АДА И ,.ЦРНА РУКА

(1 !1

Кад јс криза пс1\ пастала, по1јс овога преврптничког друштпа насгали су свим силама да ту кризу Ј)ешс у споју корист а иа шгету Владо и и.снс странкс. Они су — као што јс на суду испрнчао пок. Драг. Димитријевић — тада ене])гично покушали до дофу у ближу и актипнију всзу с опозицнјом, па су ирско онда популаЈшога војводе пок. Путника покушали да угичу и на самог владаоца. Када је пак владаочев такт кризу Ј)сшио против њихових замисли, онда су огш приступили спремању стварног н истинског преврата. Они су се тада писми.ма об])атили својим пријатељима у војсци, позивајући нх да сваки у свом крају баци граћанске власти, а они су у Београду спремили и одредилн л.удс, који ће побитп ондашњс мииистре. 'Гај су план осујетили и.нховн разложни другови, којн су смарали да у борби нс т{>сба н несме сс ићп тако далско, јсј) о много значи. Рат с Аустријом прскинуо је за'неко време ову отворсну и безочну бп{)бу, али је она нпак наставд.сна из потаје н подмукдо. П у оин.м претсшшки.ч и очајним т])енуцима за Срф д 'У н српскн народови су превратинци налазнли згодс и прилвкс да понеШТО ПЈ)ОТу])С кроз ВОЈСКу II :роз народ о Влади и њеним органима. Скоро о свнма догђајима п појавама они с\ покушавали, па чссто н успсали, да протуре своје објашњен.с, којс Кс довсстн у сумњу чсститост и родол.убљс Владс н њсни.х органа. Ова борба прнчањс.м у потаји нарочито јс бцла узела маха оних дана, када сс наша војска повлачила испрсд Аус грнјацаца. Тада је дошла коалнциона плада (крајем новсмбра 1011.), те се та борба нешто мало утишала с погледом иа целу Владу, али је нпак одржавама у истој јачнин прогнв г. Пашића и других миннстара у влади нз његове гранкс, »и ирсме затншја (од и<>

(0

тембра 1915. год,^ та се бор6(1 поново започнњс и посгспено јача, тако да је у очн иемачко-бутарског напада ип Србију доигла скоро до истс жсстинс као и 1014. године. О томе Ј.е се у овоје в]>смс имаги много што шта да кажс. За сада само да спо.мсномо да Ш1 овај нсмачко-б\ гнрски напад ннје прскиауо то ровсње против владе, вс4. јо оно настављено н дал.е, часом отворсно и јавно, часом и понајвише тајпо и подмукло, докле најзад у прошлој годнни није дошло до пролома приликом атентата, који је покушап протнв живота Наследника Прсстола. Свршнће се —-

МЕЂУ НЕПРНЈАТЕЛИМ — Бугари и Турцв према Нсмцима Жснспа, 7. октобра. »Журнал дс Женеп» пшпе: Немци занисе даиае миого од Турака и Бугара а опи опетзависе од Пе.маца. Пораз последн.их допешће у цитан.с судбину Бугарске. Она је сатслит Нсмачке, као п Турска која сс још носи мишл.у да понрати оно што јс изгубила, док Бугарска може нзгубити оно што јс добила. > г бугар ском би шггересу било дапо.мориеСтпарно } 1емце на њихошјм фронтошрма, а.ш јс прло нероиатнода Б\'гарц т° неће учиннти Ксмци су успсли да добију турскс труне да нх пошл.у у Галицију, али нису могли добити ни једног бугарског војника ван њихових граница. То долази из два разлога: Прво, Бугари разумсју цотрсбу само да се боре са сеос. Они су пристали уз цснтрапГе силе да би заузели тернторију за коју мисле да им припада т. ј. да од Срба одузму Маћедонију, а од Румуна Добруџу. Лли цомагати Немце

Цв. _ Д» 1 стк 8 децембра ГМ1, до ссп-1ост.ајају зсмљу V Русији,