Velika Srbija

Б!*Ш 576.

( ОЛУН, ЧЕТВРТАК 16. НОВЕМБРА 1917. 1Х>Д.

ГОД. 2.

ЛИГТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ : • Месенио 3 драхме, тромесечно 0 драхме, годишн,е 3(ј драхме. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА.1У Стан уредништва: улица Краља Петра бр. 70.

I 10 лепта

ПЕСИМИЗАМ ИЛИ ОПТИМИЗАМ Поглед на ситуацију

Последњих'дана протура ! у се са чудном страсн ошћу псси мнстичне вести о приликама у Руснји. Мефутим, макси.малистичка влада иијс јошлваничнопризната од Савезника, и њене наредбе одби1а да ианрши н сама Нрхопна Команда на фронту. Генерал Каледим, са својим верним |;омадима, надирс са југа у нравцу Москве н Петрограда, где су максималисти. Пјји оваквој ситуацији, Енглеска и Сједиљенс Државс биле су прннуфене да са Русијом обуставе привремено трговачке везе. 'Го Је само иотребна, привремена и експетативна мера. Оваквс прилике у Русији смеле су многе, већ раније песимисте у савезничким земљама. Го су иеТином људн нликругоии, који су маље више од увек песимнстички гледали на акцију Руснје. Полазећи данас од свога песимизма, они сматрају 1*усију као изван коалиц 1 пс Савезника и препоручују, да треба потражнти начииа, да се без ље заврши велики спетскм рат. Било би прерано, да се упуштамо у разматрања о томе, како ће се прилике у Русији |)азвијати. 'Гај развој не даје сс предвидети. Али, постоји дубоко уверење код свију, који познају Русију и руски народ, да ће овај ипак могодити свој прави пут и да ће садашљу кризу срећно пребродити. ('авезнички дипломати, који се спремају да измене мисли И докоиају важне одлуке на Париској конференцији.дали су изјаве, да 1>е сс на руском проблему нарочиго задржати и да ћс потражити начина, да се прилике* у РусиЈи коначно санирају. Само малодушии л>уди могу 7 губити веру и загазити у песимизам. Ма како се прилике разбијале, нема више ничега у свету, што може спречити или осујетити победу Споразума. Криза у Русији и ефемернн успеси у ИталиЈи донели су само привидне користи Немачкој. Али, све то није помогло, да се напукла и трула зграда непријатељскеснаге поправи. Не треба сметнути с ума, да кад је Наполеон савладао све европске народе, Енглеска га 1е сама победила. Узимамо овај максимум, да би

исгакли Јасно извесност наше победе. Француска је данас решенија но икад на рат до коначне победе. Енглеска и Америка иду напоредо у погледу жртава и |'рошкова. На једној страни су неисцрпна средства и силна енергија зја победом, а на другој исцрпеност и морална клонулост. Потребно је имати само стрпљења и. истрајности, и иобеда не може изостати, ма кроз какве фазе страховити светски рат пролазио. Зато се, с обзиром на све постојеГе околности, и чудимо, да још може бити песимиста, који би могли ма и тренутак посумљати у конћчан исход рата!

П0ЈМ1ИЧКЕ ВЕСТИ Лондон, 16. — Филип Симондс пише у »Њујорк Трибунш <: »Конференција СавеЈники мораке безусловно концеишрисапш сва војни средства Савезника. Индивидуални •планови имају се потчинити јенном општем плануа. Берн, 16. — Б ивши канцелар Михаелис изјавио је, да се потпуно повлачи са политичке позорнице. Берн, 16.. — Прсми последњим иЈвсштијими из Монако, граф Данол је наименован место Хертлинга за ' нрсдседника баварске владе. Михаелис је нрименован за директора исхране, Лондон, 16. Дописник ,,Морнинг Поста ' у Наишнгтону всли. да су војни.догакаји иоследњи.с дина уверили одговорне иругове да су све наде на мир тичезле и да имерички нирод префвика да ке раш дуго трајати. У званичним крувима америчким постоји уверење ди ће кијзер извесно тражити мир. Лондон, 16. Усвојен је лјџдлог. да се трајање садаи 1 њег парламенцш продужи још- за осам месеца. Аметердам, 16. — Сазнаје се, да наиш обустави шранзита сира сходно немичко-холандском уговору неће бчти доволта британској влади дп дозволи ишљање трговачких депсиш измећу Холандије и Енглеске. Вашингтон, 16. - Лансинг је објавио текст Луксбургових телегрима. Из.чећу осталога у овим доку ментима има .дспеша, којом Луксбург извештава берлинску владу да би било штетно оставити Бразилијанцс у уверењу, да је Немачка помирљива и стрпељива. »Разгребите Амернканца с југа, уверава

Луксбург, и наћи кетс у њему црвенокошца.ц Базел, 16. — »Штрасбургер Пост« пише: »Ехо де Билгарч « објављује један разговор измедцу бугарског посланика Даскалова и шведског министра Б рантинга, у коме је овај иоследњи изјавчо, да се провинције Алзас-Лорен морају вратити Француској «. »Штрасбургср Пост « иита шведску владу, да ли се ове изјавс слажу са неутралношћу Шведске? Рно де Жанеиро, 16. Парламент је изгласао закон репресалија против Немаца. Там законом овлашћује се влада, да прокламује оисадно спшње у областима где буде потребно да поништава уговоре јавних радова са непријатељем и сваки други 1/говор шгпепшн ио народну одбрану, да забрани трговину са Немцима и сумњивим непријатељима. П арламент је изгласао, да пошљг у Француску једну мисију за војску и у Сјед. Државе и Енглеску за марину.

СИТУАЦИЈА Политичка У Немачкој се наставља □арламентарна комедија, у којој главиог јунака још увег игра нови канцелар, баварски граф Хертлинг. Г1аш ерманисти са графо.м 1’евентловом на челу нападају рајхстаг, што из своје средннс није могао иаћи човска за канцслареки положај и одричу му свако право, да у будуће критикује рад берлинске владе. Њихов смер јс провидан. Они би хтели, да графа Хертлинга домаме у своје воде и придобију га коначно за своје пангер.манске циљеве. Тренутак им изгледа веома повољан с обзнром на прилике у Русији и догаћаје на италијанском фронту. Мећутим, социјалисти се испречавају са једном чудноватом логиком. Њихови листови доносе, да је граф Хертлинг првн парламентарни канцелар и полажу у њега наде, да ће извести реформе и регу.шсати унутрашње политичке прилике у Немачкој. Ова чудна еагласност пангерманнста и социјалиста у ласкању графу Хертлингу па^ала бн јако у очн, кад се не би знали стварни односи у Немачкој. Мећутим, онн су одвећ добро познати. Трогодишњн ток рата и ратне политике показао је, да су у свима гежи.м моментама Немачке, сви елементи били потчињени једној и строгој дисциплнни, којој је пзвор у кајзеровим круговима. И овде, као и у свему, што потиче из Немачке дисциплина је главни фактор. Према томе, све вести о пар.таментарној борби у Немачкој ва-

Уређује 0 Д Б 0 Р

ља примати са нзвесном резервом, јер је њнма најчешће циљ, да блефирају Савезнике. В о ј н а Од последње брнтанске победе на фропту Камбреа војна ситуација није осетно промењена. Сви немачки покушаји последњихдана, да поврате изгубљене положаје на западном фронту пропали су. Надмоћност енглеских трупа испољена је у још јачим размерама. Исти је случај и на бојишгу Палесгине, где су турскн противнапади, руковоћсни од генерала Фалкенхајна претрпели погпун пораз. Ситуација на игалијанском војишту поправља се сгално. Покушаји аутсронемачких трупа да продру у равницу Тревиза остали су без резултата. Италијански отпор све јејачи, и свс су веће шннсе, да ће се уз припомоћ англо-француских појачања еитуација ускоро окрену-ти у корист Савезника. X.

СТР А Н А_ШТ АМПА Руска криза Ом Аншеие (Ж. Клемансо); »Ми нмамо ратну политику са Русијом и остаћсмо јој верни. ако Русија остане вериа сама. Ми смо имали и можемо још имати поверења у великом народу, нрема коме ћемо увек одржавати братска осећања. Ми 'се приближујемо одлучној кризи рата и кад буде куцнуо час врховних напора, ми ћемо резервисати сва своја средства за акцију. То је сувише проста реч, а да не би била саслушана«. Аантерн (Марсел Самба): »З.гочнн је према .Француској и према ствари права већ сад изјавити, да је Русија изгубљена за нас. То нијс истина! Кад би ми изгубили учепгће Русије, били би лудаци! Али, Русија ће остати с нама и њој захваљујући, имаћемо победу«. Једннство акције Еориере. дела Сера: »С.поразум грпи три годнне последнце недостатка сагласности напора. Чак ни поремећај равногеже, изазван руском револуцијом није могао остварити ову сагласност. Зато Немачка покушава, да елеменира једног з» другим противником. Данас, она насрће на Италију, откривајући сасвим свој план. Сада Савезници схватају, да опасност, која прети Италији грози целоме Споразуму.«

Берлинер 'Гагеблапг. »Овај преокрст у погледу јединства акције могао би имати дејства, кад би максималисти сгварно огели сву власт(?). Али, Лењин 6и могао проМашити цил, у погледу брзог успостављења мира. Тада би био врло згодан терен за акцију, која би наставила рат до победе.« Ф осише Цајтунг : »Максималисти су гакоће увек тврдили да неће сепаратан, већ општи мир. Они су такоће увек тражили мир без анексија. Заго нам је немогуће да про.менимо држање, које смо до сад имали према Русији.« Локал Анцајгер: »Последњи догаћајн нису за централне државе дрвољан разлог, да промене одмах своје држање пре.ма Русији.«

раца била је тако велика, да су се, остављајући оружје и муницију, тукли камењем и циглама. Лондон, 16. новембра Дописник Рајтерове Агенције на британском ронту телеграфише: пркос свима покушајима Немаца да ее одупру нашем напредовању, ми настављамо да напредујемо полако, али сигурно. Појачанисвежим трупама, Немци су окушали наш нови фронт јаким нападима, који су се сви сломили под ватром наше артиљерије.

У ПАЛЕСТИНИ Лажан турскн нзвештај

Међусавезннчка конФеренцнја Морнинг Пост: »Угицај Сједињених Држава допринеће можда највише, да сс једннство сарадње Савезника оствари, на чему председннк Вилсон толико наваљује.« Дејли Експрес: »Састав мећуеавезиичког комитета улива поверење, утолико нре, ш;го ће он ускоро бити појичан учешће.м једног америчког генерала«. Немачка крнза Ф орверц: »Биће и других бораба на парламентарном терену. Не.мачка је у овом рату постала непгго друго, но шго је била у августу 1911.« Дојче Тагесцајтунг: «Није Хертлинг, који водн већ је ом воћен већином. Он је први канцелар, којв смањује права кајзерова и уништава дух Бизмаркона устава.«

КОД КАМБРЕА Снлнна енглееког напада Лоидон, 16. новембра Дописник »Дејли Експрееа« на британском фронту, говорећи о последњем енглеском нападу на фронту Камбреа, истиче јединствену тачност покрета и победоносно напредовање британских трупа, чији је напад учинио силан утисак. Под дирекцијом енергичне и одважне руке, цела треФа армија напустила је изненада ровове и појурила иза флоте тенкова. Ни *најмањи поремеФај нше се могао приметити у целој овој сили, којаје неодољиво надирала, одржавајуФи везу са осталим деловима фронта. Претрес нових задобивених положаја открио је, да је Немце била обузела паника. Подземни заклони, као и ходници у највеФем су нереду. Помама бо-

•Један турски радиограм од недеље јавља, да су бриганске трупе претрпеле огроман неуспех на фронту Палестине. Званичан коминике генерала Аленби демангује ову лаж и угврћује истину.Енглески кбминике од субцте вели: У суботу су линије наших истакнутих положаја, на којима је била коњица, нападнути од 3000 Турака и 12 топова. Упркос много мањем броју, наша су коњичка одељења одржала положаје пуних 6 часова до доласка, појачања и наставила су да указују велику помоћ пешадији у равници. Учестани напади турске коњице имали су као једини * резултат, што су Турци задобили нешто мало герена без важности. Нашиукупни губици у овој операцији не достижу 100 људи.

НЕМЦИ И БРАЗИЛНЈА Пангермански планови Њујорк, 16. новембра. Немачки листови придали су мало важности уласку Бразилије у рат. Било би излишно. доказивати, колико Немачка губн услед овога. Ваља иста ћи, да је бразилијанска влада била увек пацифистичка, и ушла је само у рат услед немачких агресивних планова. Бразилијански мин. спољ. послова Мигапекаунта изјавио је искрено у одговору Ватикану: »Бразилија је ушла у рат тек у последњем тренутку.« Немачки смерови односно Бразилије били су познати од 1904. У ј е д н о ј интересантној књизи, прича Тонелат, да је једаН лист Порго Алегра, »Корејо ди Пово« денунцирао још у августу 1904. планове Немачке против три државе, које чине јужну Бразилију. Лист Порто Алегра прича, да је у Берлину

БРОЈ 10 лепта

одржан. колонијални конгрес иод председништввм Мекленбуршког војводе, који је сада један од пангер.чанистичких шефова.- Тај конгрес тражио је, да се емиграција Немаца врши поглавито у зе.чље ј) г жне Америке, а нарочито у Бразилију. Али, Немци нису ипак успели да у великим размерама колонизирају Бразилију. Вразилијански писци држе, да у. Бразилији може бити на јвише 22.000 немачких досељеника. Овај број слаже с.е осетно и са н.емачком статистиком, коју је има у рукама 'Ј'онедот.

МЕЂУНЕПРИЈАТЕЛ>ИМА — Узајамне борбе Лондон, 16. ноа. Дописник »Тајмса« у румунској војсци јавља да су братимљење н пријатељско распололссње код непрнјагељских војсака са свим непознати. Хармонија каже он — није идеал измећу Немаца, Аусгријанаца и Бугара. Последње недеље, наша Је предстража' јавила да је чула дејство митраљеза у непријатељском логору. Ларобљеницм и дезертери причају да су Аустријанци, услед тога што је један н*мачки официр ударио аустријског војника, напали на- Немце и да се је развила ирава борба. Уништена је једна аустријска чета. Немачки су губићци такоће били врло вСлики. • Односи измећу Немаца и Бугара такоће нису најбољи. Две бугарске дивизије повучбне су са тога фронта.

БОРБА У ИТАЛИЈИ Хинденбургов ратни план Рим, 16. новембра Ледан заробљени немачки официр потврћује, да Хинденбурл има врховну команду над аустро-немачким трупама • на италијанском фронгу. Његов план је задржан и успорен у^лсд италијанског отпора. Борбена заповесг била је утвр- х ' дила за 4. новембра (п. н.) долазак непријатеља у Кастелгомберто, али су Италијани осујетили тај план. Снежна вејавица бесни у зони Монте Грапа и кочи непријагељске операције. Непријатељ обнавља своје узалудне нападе. Седам аустро-иемачких дивизија већ је повучено са фронта Пиавс, пошто су сасви.ч исцриене. Аустријски губици у пла- { нинској зони врло су велики. Пошто непријалељ није могао прсшити линију измећу Пиаве и Бренте, Хинденбург је наредио да се појачају угврде линије Таљаменга, П.иавс и алпијске зоне. Неп:ријатељ је наредио попис гтановника Фриула.