Velika Srbija
Ј
БРОЈ Г>26.
?5Г гок^џг
п
БРОЈ 10 лепта
■ЈШМ..ЧППМ.1 ШШ1Н.—1 шититап ап,*-. Уређује 0 Д Б О Р
ГОД. 3. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Мссечмо драхми, [ромссечмо 9 драхми, годиаш.е 30 драхми. РУКОИИГИ ГЕ ПЕ ВРАЋАЈУ (’таи }’редпишт»а: улица Крал.а Пстра 0 ј). 70.
БРО.Ј 10 лспта
ЧЕСТИТКЕ 0 НОВОЈ ГОДИНИ
Господину Пашићу Председнику Мниистарског Савета * С о л у н. Благодарим Вама и Вашим друговима на честитци и лепим жељама и верујем да 'ће нам вечна Божја Правда ускориги ослобо-ђење и увећање Србије и да Т.емо се у њој сви здраво састати. Петар. Шеговом Величанству Петру Првом Кралву Србије У име својих другова и своје молим Ваше Величанство, да прими наше најсрдачније честитањс Нове 1918. Године еа нашом жељом и молбом Богу, да Вам подари добро здравље и дуг живо.т, како би ускоро доживели да видите плодове Ваших напора и мука: ослобо■ђену и увеличану Србију. Пашић. Господину Пашићу С о л у н. Молим Ваше Преваеходство да прими моје срдачне жел.е за Нову Годину и да верује да је овом приликом једна од мојих најдражих жел.а га да видим Вашу љубљену Отаџбину, пријатељицу и савезницу Грчке, да у своме окрил.у уједини по исходу онога рата сву децу Велпке Југословенске фамилије. Венизелос. Његовом Превасходству Господину Венизелосу Председнику Министарског Савета А т и н а. Хитам, Превасходсгно, да Вам поднесем у име Краљевске Владе, као и у своје, наше најлепше жеље за Нову Годину. Користим се овом приликом да Вам изразим своју најчвршТ.у иеру да Ке нам Пова Година донети коначну победу опих великих начела Права, Слободе и Једнакосги мефу свима народима, за која су начела Грчка и Србија, пријател.ице и савезнице, увек биле готове да поднесу највеКа искушења. П а ш и ћ. Његовом Превасходству Господину Пашићу С о л у н. Благодарим Вам, Превасходство, на лепим жсљама приликом Нове Године и хитам да Вам упутим у име Јелинске Владе моје најсрдачније жеље за потпуно васпостављање Ваше славом овенчане земл.е. Користим се овом приликом да још један пут истакнем мо.ју апсолутну всру у крајн.у победу. Бенизелос. ЈЊеговом ГХресаоходству Господину Пашићу С о л V н. Приликом Нове Године молим Ваше ПревасходСТИО да прими уз мо.је личпе и нскрене жеље ЈелиНско Владе за напредак и унећање Јуначке Србије, прнјатељице и Савезпице ГрЧке. Политис, Министар Иностраних Дела. Његовом Превасходотзу Господину Политису Мннистру Иностраних Дела А т и н а. Молим Вас, Прсвасходсгво. да прими моју захвалност на жсљама које сте ми изволели упутити прилнком Нове Године. Сматрам за своју дужност да Вас уверим да и Краљевска Влада Србнје гаји исго толико срдачних жеља за напредак и величину Грчке, нријатељице и савезнице. Пашић. 'Бенерал Анрис, Командант Француске Источне Војске. Његовом Пренпсходству Господину Пашићу, Прсдседнику Мипистарског Гавсга Србије. Приликом српске Иове Годинс молим Ваше Превасходствода изволи примиги најсрдачније жељеФранЦуске Источне Војске, као и мојс личне. Господину Ђенералу Анрису Команданту Француске Источне Војске Председник Министарског Савета и Министар Иностраних Дсла Србије вео.ма >е захвалап Француској Источној Војсци и њеном шефу на жељама које су му изволсли упутити приликом Нове Годинс. Господину Пашићу, Председнику Министарског Савета К р ф. Високо ценећи мирољубиве напоре Краљевске Српске Владе, Цриогорски Одбор у име свију црно-
горских организација зл ујсднњсње моли Вас, Господиие Предссдничс, дл шволите са Крал.свском Владом примнти о Иовој Години најбољс жсл.е за што скорији гриумф наше народне мисли. Нека 1918. година среКно приведе крају велико дело српског ослобофења и уједињсња и нека иагради паше нарашгајс срећом мирпог живота ; Кра.цевин^Грба, \рвата и Гловепаца. ГЈредседник, Андрија Радовнћ. Господину Радовићу, Предоеднику Црногорског Одбора за Народно Уједиљење П а р и з. У име својих другова у клбипету п евоје личпо благодарим Вама и одбору иа лспим српским жељама за Нову Годину. Као и Ви тако и ја всрујс.м да ј-.с 1918. година донеги триумф велике идсје на којој сви радимо. Пашић. Председвику и Чланозима Југословенског Ваћа у Америци Ва ш и н гто н. ПредсеДништву и члано иа Југословенс.ког В најсрдачнија хвала на лепим .и патриотским жел.ама за Нову Годиму. Краљевска Владц дели потпуно наде Већа, да ће нам 1918. година донети триумф велике и свеге ствзјји , за коју је наш троимени гЈарод поднео толико •жртава и готов је, да чх још подноси. Пашић.
ПР0ВК1НИ МАНЕВРИ Бугарска-оиозиција- и - цар« Фердинанд
У бхтарском Гобрвн>у одиграла сс оних дана једна врло занимљива сцена. Опозиција. која 1е до јуче пепала елавопојке Радославову, окрснула се еада листом противу њега. Зашто? ПиЈе гу по среди разлика у начелним погледима спољне пли у схватању унутрашње политике, нити ту може бити речи о каквој парламеитарној повреди. Бугарски парламента р и за м ј е п оз н а т! Стра н ка, која је имала два посланика у парламенту, оборила је преко ноћ онога, Који је уза се имао цсло Собрање, и присвојила је сву државну влаег. Сада је на помолу стара бугарска тактика. Фердиианд види да мусе измиче издајом упљачкани плен, иа ее труди да то на сваки начин осујети, и налази да му 1 *е за то најподеснија увек савитљива опозиција бугарска. Јавно с.у пале речи у Собрању, даје Фердинанд дао подстрека опозицији да отвори паљбуна по литику Радославовљеву и ова ј се је с тешком муком и са всћином од 4—5 глаеова једна извукао. ()д куд еада овакви односи између Фердинанда и Радославова, кад су до јуче делали у највећој слози на оетва |>ењу » Вел и ке Бугарске«? Каква је потреба нагнала бугарског »цара«, да с.е баш сада отреса творца »уједињења« Бугареке? — пита-
јучс. 1 бугпјхке патриоте К 01 И су уз Радбелавова. С друге стране опозици>а изјављује: да је крајње време да ес отера еа влаети човек, који је повео Бугареку и њен иарод у суноврат; треба спасавати што се спаети можс, а спас је у томе, акосе Радоелавов, гробар Бугарске, свргне са власти. Доста је било! Треба једном на чистину изаћи! Радоелавов је, мефутим, назвао опозиционаре издај ницима Отаџбине, а они су му то равном мером вратили. И сад су ту на прелому. Збиља, ова изленадна појава, изнеиадна, велимо, што баш сада долази, ма да нам мало доцније не бн тако изгледала — није без знача‘ш. Бугари, који су сматрали, да су своје народне идеале остварили и који су 1 5 адоела вова п ретпоставл.а ли највећим свегски.м политичарима, коме су вође опозиције до јуче аплаудирали н правили н а ј л а с ка в и ј е компл именте; ти исти Бугари, коЈидрже поседнуто војеком толико маше и румунеко земљиште и који на сва уста вичу, I да је то њихово, који пробише -уши целом свету са изјавама, да еа својим еавезницима живе у пајвећој л.убави и Слози и да им 1 е цео тај посед од њих загарантован — на једном се отресају човска који јет о свршио и тра-
же његову политичку главу. Објашњење о томе еа.мо се собом намеће. Имали смо га и у п ос л е д њи м тел е г р а м и ма, који су донсли из вештаје о преговорима V Бреег-Лп говску. Опомена, дата од сгране Немачке бугарским делегатима, да умере своје . ишпеве , прохујалаје кроз Со(()ЦЈу као муња, и јако је опржила све бугареке друштвене сл о ј еве. Малтрети ра њ е бугарских делегата од стране њиховихсавезни ка на тим конференцијама дејстврвало је силно на упаљене мозговс бу га рс ких п олити ча ра. И они су тек сада почели да ее освенгћу!у и да мази ру ка ка вмизера н положчј заузимају код својих ортака. Сграх их хвата, да не прођу као исцеђенилимун. Зато се сада и појављујс стара пракса Фердинандова.Прво, неуспех тре ба приписати другоме, штоје то увек вештодо еада у Бутлрској изиодио друго, треоа мало уплашити своје савезнике узд р м а н им пол ожа ј е м Радославова; нашосле, треба, пронаћи давно упокојене »Ј)усофиле« и »пријатеље« Споразумних Сила. Ово последње изгледа да му је главно, али и најтеже. У осталом, Фердинанд зна као и Вил.ем, да, кад би иуспсо привидно оживсти »пријатеље« Споразума, ствар Немачке и њених савезника не би имала шта из губити Док је он »ладалац Бугарске, који је и еувише очито доку ментовао своје изме•ђарство Цеитралним Си лама. Он отпочиње евоју омил.ену политпку седења на дне столице. Али, како изгледа, обс еу му овом приликом - чурук. Да Бугарима није добро, најбоље доказују овакве појаве, али да ово намигивање неће упалити код његових бивших пријатеља — више је него сигурно. И сувише еу сс позно сетили! Све је доцкан, јер се њихова дивљачка душа екроз прозрсла, а њ и х о п а грамзл.ивост за туђим јако испољила. Нема више наивчина, који би им могли и хтели веровати. Ћ.
ПОЛИТИЧКЕ ВЕОТИ
Париз, 7. — кз Њу-Јорка јављају »Мшпену «: да се у дипломатскнм круговима
вгрује да су отпоче.т преговори измсЈју енглеске и јапанске влчде о активној кооперацији Јапана са Сачезницима. Сантиаго, 7. — Република Чцле нијг дозволила. саојим посланицима у Бразилији, Екватору и Б о.твији, да чувају архиву немачких посланставау тим земљами. Амстердам, 7. — Немачки листови тниу да је аасолутно потребнп да се донесу важне одлуке што се тиче опште немачке полипшке и в&ђења рапга. Опозициони листови тврде да се држава налази у очи чрло чажних догађаја. Лондон, 7. — 1 Б алфур, минипнар спољних послова, изјачио је у Доњсм Дому, да односи између Енглеске и Русије имају полузваничан карактер.
НЕМЦИ И МИР Држан>9 пангер).:анистичке штампе Базел, 7. јануара Док су немачки листови етранпка са левице и из центра врло задовољни одговором зустро-немачких де ,легата на максималистичке иредлоге о миру, пангерманистички листови не крију свој гнев. Теглшие Рундшау пише: Оетаје нам једча нада на повратак колонија у Африци и једина утеха за нас и за Свету Столицу у француској и енглеској застави које се лепршају у Јерусалиму! Дојче Цпјтунг вели: Први дан Божића у 1917. годипи био је мрачан дан у историји Немачке. Да ли је он устању да учини, да опи који не виде прогледају и да ли је у могућиости да обавссги немачки нојшд да предсчавници немачке капитулације у Брест-Лиговску мо))ају биги збачени са и.иховог положаја? Наду и поверење мора пратити активност. Без тота, ископаће се велики гроб у Брест-Литовску. Локаланцајгер мисли да је програм Килмана и Чернина недостојаи огромних жртава које мора да учипи не.мачки народ и додаје: »Нико уНемачкој пс мисли до војнички искористи очајну ситуацију у Русији. Руски иапор доста је торко испаштао по 1 решке царизма, а наша је жеља да с њима шго пре почнеможивети у миру. Морамо и због гога усвојити услове мира према руским концепцијама? Ово не одтовара стварности«.