Velika Srbija
БРОЈ 640.
СОЛУН, НЕДЕЉА 21. ШНУАР 1918. ГОДИНЕ
ГОД. 3.
БРОЈ 10 лепта
*
Уре-ђује 0 Д Б 0 I’
ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 0 драхме, тромесечно 9 драхми, годишн.е ЗОдрахми. РУКОПИСИ СЕ ПЕ ВРАЋАЈУ Стан уреднишгва: улица Краља Петра бр. 70.
БРОЈ 10 лепта
СРБИЈА И ГРЧКА
На почетку Нове Године, која се пред нас иставља као година плодова наших удружених напора, не можемо пропустити, а да се са неколико речи не дотакнемо наших односа са Грчком. У току две последње године рата грчки народ је пролааио кроз разноврсне менеи искушења. У власти једног немачкогмаршала, који је био узурпирао сву власт и потчинио својој вољи целокупну политику Грчке, ова је била запала у тешку моралну и материјалну кризу, која је собом донела серију најнемилијих појава и догаЈјаја. Уговор, који је Грчку везивао за Србију погажен је, и његове последице биле су фаталне, не само за Србију, већ и заГрчку. Са овим у вези наступили су догафаш, који су од Грчке били отуђили све њене праве пријатеље, и који су Грчку били довели у безизлазан положак Децембарски догађаш од претпрошле године довели су кризу Грчке до врхунца, а њене односе са Савезницима до најве'ћезатегнутости. Овде се може одмах констатовати, да смо ми, Срби, пратили ра8 В 01 кризе не само са највеђим жаљењем дога’1)аја, који су се одиграли, ве-ћ и са чврстом вером, да •ће се грчки народ пренути излетаргичнога сна, да ће са себе стрести окове нсмачког маршала и деспоте, и да ће, ослобо■ђсн и прспорођен, са новом снагом и енергијом, прићи колу држава, које се боре за права и слободесвихнарода, колу својих вековних и искрених притатеља ради остварења својих праведних, историјских тежњи. Тако је и било. У критичном тренутку. грчки народ је се разбудио и свестаи провале, у коју јс хтео да сурва све његове идеале један туђинац, пренуо се и отпочео је борбу за ослобо-ђење. Уз припомо-ћ својих пријатеља, он је туборбу завршио потпуним триумфом. Тиранин је свргнут са престола, и заједно са својом недостојном кликом по-
слат у изгнанство. У Грчкој је настала нова ера са повратком на власт г. Венизелоса, који је одмах енергично и неуморно приступио послу препорофаја и консолидовања грчких прилика. Може се рећи, да су релативно за кратко време прилике у Грчкој саниране. Нема сумње, да за то у првом реду највсћа заслуга припада Савезницима, који нису жалили ни напора ни средстава, да потпомогну васкрс грчкога народа. Српски народ, који није никад губио веру у препорођа| своје савезнице поздравио је овај преокрет с највсћом искреношћу и одушсвљењем. Он, који је некад умео да скрије свој бол због прекршења уговора, чија је жртва био, могао је слободно и отворено да даде израза својој великој радостизбогсрећних промена у Грчко.ј. Излишно би било и далеко би нас одвело понављање познатих симпатија, које српски карод везују за грчки. Дово.вно јеистађи само то, да ми, Срби, нисмо никад престајали веровати, да ђе се наш савез и пријатељство са Грчком обновити, упркос свима сцилама к: харидбама. Савез између Србије и Грчке, сњтопље н на ос н о в и уза ј ам н и х националних интереса, имао је за циљ заштиту заједничких интереса и тековина Букурешког уговора, као и ослобо'ђење подјармљене браће и одржање равнотеже на Балкану. Један такав савез није могао пропасти, упркос свима интригама и маневрима наших за^едничких непријатеља. То је најбоље доказала сама револуција у Грчкој, која је грчки народ после мучних заплета и искуше«/ ња извела на пут правде и истине. Данас се са пуним правом може рећи, да су савез и пријатељство између Србије и Грчке обновљсни. Они су сада, под заштитом наших мођних Савезниника, јачи но икада.Данас Србија иГрчка другарски укрштају оружје против заједничког непријатеља. Грчка је подмлађена и препорође-
на. Снабдевена свимпотребама од својих пријатеља и савезника, она данас мобилише своје трупе и шаље их у борбу за своја права и своју слободу. То је залога, којом Грчка спира са себељагу, нанету јој од немачкога маршала, којом обнав.ва своје обавезе и врађа се у коло својих правих пријатеља. Овај васкрс обележен је највидније чсститкама, измењаним о Новој Години између шефова наше и грчке спољне политике. Узајамно употребљене речи »пријатељице и савезнице« казују доста речито, да је доба грчке кризе коначно прошло и да је и савез Србије и Грчке обнов.вен и учвршђен. Наша је најискренија жеља, да тај обновљени савез остане што траГ нији у интересу оба наша народа, и да уд]>ужени напори Србије и Грчке, донесу праведне и же.вене рсзултате обема државама.
ПОЛИТИНИЕ ВЕСТИ Атина, 21. — Г. Негрепонтис вриш привремено дужност министра снаддевања, на место г. Емдирикоса, који је поднео оставку. Лондон, 21, — Утвр1)ено је, да немачке власти ослобођавају робијаше под условом да служе на сумаренима. Лондон, 21. — Дописник »Дејли Телеграфа« у Вашингтону јавља; Чланови Конгреса цене да гоаори Хертлинга и Чернина не изазивају потребу да Савезници Ма шта одговоре. Амсгердам, 21. Немачки листови објав.нују узнсмирсност пангерманистички.г кругова противу \сртлпнга и империјалисти чке политикс за коју цене још да је ломир.шва. »Дајче Цајтунг« жучно напада министра Хсртлинга, Чернина и Килмана, '« износи да се пацифистички покрет тири у радничке центре. Атина, 21. — 1'рчкипарламент се отвара у понедеоник. Министри су спрсмили разне законске иредлоге, које Ке поднети парламенту на одобрење.
ТРОЦКК И Ј1ЕЊИН Размирице ИзмеЦу максималистичких шефова Штокхолм, 21. јан. Из Хапаранде јављају, да један добро обавсштени рускн новинар тврди да постоје озбиљне размирице између Троцког иЛењина. Троцки, у спољној полити-
ци, дела без саветовања са Лсњином. Овајје пре неколико дана изјавио да се спол.на политпјјд Троцког не подудара са манифестом руске де. мократи је. Између ових
ЗАИАЛНИ ФРОНТ Њбгова солидност и отпориост Лондоп, 21. јануара Дописник Д ејли Телеграфа у Фраицуској телеграфише, да се још не зна.да ли ће непријатељ предузети офанзиву, о којој је толико говорено. Међутим, Немци су од Верденске битке уверени о немогућности да сломију западни фронт. Опажа се већа активност но обично на извесним линијама, али у главном влада релитивно затишје дуж фронта. Ми држимо чврсто и с поуздан.ем дугу линију фронта против војске, која је толико пуга тучена. Наша је.*војска готова,- да дочека нове нападе. Немци су имали највеће губитке у аеропланима на западномфронту, утоку, последн.их седам дана. Оборен је 71 иепријатељски аероплан, и то 31 иза немачких линија, а 10 је са-
шефова максималиста вођене су бурне дискусије. У добро обавсштеним круговима постоји увс|)ењс да ђс као резултат ових дискусија бити оставка Лењина.
свим уништено. Енглези су оборилисами 12. Ратни извешгаји саопштабају најлепше уСпехе Јфанцуских н британских авијатичара не само у ваздушним борбама, већ и у бомбардовању и извиНању.
РУСИЈАИ РУМУНИЈА Изјава посланика Антонеску Париз, 21. јаиуара. Румунски посланик у Паризу г. Антонеску дао 1 е следеђу изјаву Мапгену: »Прекид дипломатских односа са владом бољшевика пресекаоје све везе између Русијеи Румуније. Сдруге странс, Бесарабија,изложена одавно пљачкању макси малистичких трупа гражила је помођ од Украјине, за тим од генерала Чербачева. На молбу овога, румунска влада је послала у Бесарабију један коодред
војске, да тамо поврати 1 >ед и заштити руске и румунске депое оруж|а и муниције. '
НАД ПАРИЗОМ Држање париског становништва Париз, 21. јануара Као и обично, држање париског сгановништва за време последњег бомбардовања вароши од стране немачких аероплана било је потпуно хладнокрвно. Ово је испољавало гњев и жељу за репресалијом. Л.чстови су истог мишљења и траже освету. Председник г. Поенкаре, г. Клемансо, сви министри и председницн парламента и сената, посетили су прекјуче ујутру места где су бачене бомбе као и жртве које се негују у болницама. Посегиоци су свуда дочекани са одушевљењем. Немци су својим поступком повећали мржњу, као ивољуФранцуза да се боре до краја. ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ Петроград, 21. Лењин је наредио маринци.ма да распусте скуп сељака. Маринци су се прво успротивили жељи Лењина али су најзад морали да попусте. Петроград, 21. »Новаја Жизн« Лењинов орган, износи уједном чланку да се 'Турска мора сматрати као војни фактор. Лењин је изјавиода настав.ћа преговоре о организацији војске. Петроград, 21. Скуп Совјета из целе РусијеочекуЈе извештај Троцког о преговорима у Брест-Лиговску ла да реши да ли ђе Русија закључити мир или наставити рат. Штокхолм, 21. Скуп Сов 1 ета тражио Је да се образује коалициона влада. Лењин је одбио. Делегати сељака решили су да се повуку и организују у унутрашњости борбу противу црвене гарде. Петроград, 21. Извршни централни одбор објавио је да цела власт руске релублике припада сов1етима. Петроград, 21. Немачки је посланик тражио од савета комесара да бивша царица и остали чланови царске фамилије, дођу у
ДОГАБАЈИ У НЕМАЧКОЈ
Берн, 21. — Непрекидно стижу вести о општем штрајку у Немачкој, који узима карактер револуци јс. Јуче је дошло неколико листова из Берлина, у којима нема никаквих вести. Немачка влада је забранила експедовање социјалистнчких листова. Из Немачке је приспело неколико манифеста, у којима се радници подстрекавају да наставе и проширепокрет. Влада се жучно напада, што неђе да изиђе у сусрет радничким жељама. Радници су нарочито раздражени против владе због хапшења Социјалио ичких шефова. Они траже безусловчо, да се ови одмах пусте V слободу. Полицша је немођна, да забрани манифестације. Сазнаје се такође, да полиција не извршује наредбе и изгледа, да је заједно са штрајкачима. Цирих, 21. — У Берлину је било нових сукоба између штрајкача и полицше. Војници чувају зграде војних власти. Радници протествују противу продужења рата, несношљиве исхране и прогиву апсолутистичког режима који забрањује народу да слободно изрази своје миш - јњс. Информације из више извора тврде да узрујаност у Немачкој узима све озбиљнији карактер. Берн, 21. — Услед изјаве канцелара Хертлинга, у којој је овај претио да се испош.ве на фронт или осуди на робију сваки штрајкач, узрујаностје узела велике размере. Штрајкачки покрет, којијеод 15. јануара узео политички карактер, представља данас прави народни покрет. Цирнх, 21. — Бечки листови дају неиотпуне вести о догађајима у Немачкој. Они веле, да нису аусријски штрајкачи подстрекли немачке раднике, већ чврста воља ових самих, да учине крај рату, у коме пропадају хиљаде и хиљаде људи. Изгледа, да аустро-угарска влада показује много обзира према својим радницима.