Velika Srbija

БРОЈ 708.

СОЛУП, ПКТАК 30. МАРТА 1918. ГОДИНЕ

ГОД. 3.

ШСРБИЈА Ш 0КНШЕ 8ЕКВ1Е

ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАП ПО ПОДНЕ Г1РЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4'50 драхме, тромесечно 13-50 драхми, годишње 54 драхми. РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Крал,а Петра бр. 70.

БРОЈ 15 лепта

1 I

Уређује О Д Б О Р

БРОЈ 15 лепта

БУГАРСКЕ ГЛУПОСТИ Једна изјава Деда Радославова

Ј У евоме разговору са дописником Наје Фраје Пресе Деда Радославов, председник владе »бугарског царства«, »решио се — како је лепо ириметила бечка Арбајтер Цајтунг — да изгуби једну реч и о Србији«. Пошто је претходно поделио »плен« и разделио земље и градове, Деда Радославов се испрсио и са висине Насрадина, који 1 е, да би обмануо свет и дошао до тз^ега коња, викао из свег гласа: »Ако ми се не врати коњ, учинику што сам наумио!«, — свечано изјавио: »Србија је за нас ишчезла.... Србија више не постоји и не задаје нам бриге!«. Аодмах после тога наставио је: да би, посматрајући све, требало помислити, »да и Срби долазе до уви'ђавности, да си морали престати да очекују своје спасење од Русије (вероватно су за Радославова ишчезли и остали иаши Савезници кад их пре-ћуткује), и схватити, колико би добра Централне Силе биле у стању учинити за Србију. Али Срби су фантасти, који живе у свом свету и неЈге да виде стварност«. За Деда Радославова, као што се види из његове изјаве, Србија и не постош и постоји. Кад је у пигању Србијина целокупност и уједињење свију Југословена, а то уједињење задире прилично и у старе бугарске границе, ондатаква Србија не постоји; ме-ђутим постојиона Србија, којој би »Централне Силе биле у стању учинити многа добра«, кад битакваСрбијапри-

стала, дајој Централне Силе — ваљда са »бугарским царством« на челу — кроје капу и одећу. ОјШсПе езГ заГугат поп зсгПзеге! Изјава Радославовљева, сем надутости и нескромности својствене еваком Вугарину, ни по чему се не разликује од отрцаних интрига аустријске политике. Она садржи све елементе изоезумљености и нискости политике са улице. Чак се може казати, да се Деда Радославов угледао — према оној народној: »Видела жаба да се коњи ку.ју, па и она дигла ногу« — на своје учигеље. Он је, истина, ове у глупостима претекао, али се то објашњава природом прилагођавања у повог ђењу за неким примером. Нас се ама баш ни мало не тиче ова изјава Деда Радославова, као што нас се не тиче ни његовомишљење онама и нашој будућности. А ако се по неки пут на то и осврнемо, чинимо у најпростијој намери: да у монотонију живота унесемо по мало и хумора. И раније су, одмах после нашег повлачења, извршеног под притиском двеју великих царевина и да бисмо избегли пораз, сви меродавни бугарски фактори изјављивали, да за њих Србија не постоји, настојећи вероватно да у тај вео увију свој пораз који им је нанео један део наше војске у повлачењу. Доцније су спустили тон и почели се јављати као »пријатељисе српског народа. Са овом изјавом Деда

Радославова ствар се сада понавља. Има нешто труло у држави татарској! У природи је сгална само промена. Што рекао иаш песник: »Коло среће у околи вртеђи се не престаје: ко би гори, тај је доли, а ко доли — гор‘ устаје!« Деда Радославов ће поново спустиги дурбин. Ова његова изјава то наговештава. На крају 'ће доживети и ту своју »срећу«, да му се вид у толикој мери изоштри, да без напрезања види у Србији чак и велику Државу Срба-ХрватаСловенаца. Последњи се најслађе смеје!

П0ЛМТИ4НЕ тп

Пекинг, 30. — Угцјћен је. позив Тцан-Чи-Јуи-ц да саспшви нову кинеску владу, што представља политички триумф за гувернере северних области, послењиховог војничког успеха над јужњацима. Међутим, Туан-Чи-Јуи примио би положај председника владе под условом да му се да пуна власт, како би уредио унутрашње стање земље. Париз. 30. — Б чвши министар спољних послова, г. Рибо, изјавио је уреднику » Тана«, да француска влада никада није ни посредно ни непосредно покушала да отпочне преговоре о миру, Цирих, 30. — Из Јаша јављају, да се јс г. Маргиломан вратио из Б укурешта. Он је изјавио новинарими, да Ае се мир измеЈу Рулуније и централних сила потписати идуке недеље. татттт I »гт 11>^ј|»»=*дваг«в»|^рри1ааиии»г.мпи1»1 0 КОНГРЕСУ У РИМУ Његов задатак н његова важност Рим, 30. марта Председник конгресапредставника потлачених народа у Аустро-Угарској, сенатор Руфини, дао је следећу изјаву :

»Овај је конгрес од огромног значаја, јер се на љему претресају најозбиљнији проблеми садашњице. Аустро Угарска јасно увића да се тежње потлачених народа појачавају. Дапас, народи који су некада рачунали на потпору Русије, окрећу своје погледе нрема нама и полажу великунаду у помоћ Италије. Нашаједужност да пружимо руке тим народима, како би се повећала наша снага, чији је циљ расиарчавање Аустрије. Потребно је, такофе, радити на томе, да неутралне државе и Силе Споразума добнју уверење да Италија не гаји империјалисгичке тежње. Ја сам сигуран да ■ће Споразум измећу Италије и потлачених народа у Аустро-Угарској бити од лучан фактор овога рата у моменту када се буду по сгављали условн о миру. Данашња је потреба да се Словени ослободе од Аустрије, а сутра ћемо се узајамним концесијама сложити у многим другим питањима«. РАТ ДЕМШРАШЕ Гледиште америчких социј алиста Њу-Јорк, 30. марга. Код америчких социјалиста појављује се све већа одлучност за енергично настављање рата у уверењу да се мир може постићи једино победом. Месечни часопис Реагзопа Ма^агше, социјалистички орган, објавио је један ин тересантан чланак г. Рикера. У чланку се позивају сви социјалисти Иовог Света да одлучно и неуморно потпомогну настављање непршатељстава. »Главна је ствар у садашњем моменту — вели писац — да демократија има власт код свих савезничких земаља. Према томе, овај рат је рат демократије. Дошао је моменат да амерички социјалисти

промене држање према ра-, толика злачинства нашем ту, ако не желе да изгле- народу, која неће да чује дају смешни. Ништа није наше жалбе и види напоре, идеалније и значајније од муке и пожртвовања, као држања председника Билсона противу сила реакције. Потребно је да сви сло-

што је Аустро-Угарска, гаква држава не заслужује да постоји мећу културним и уставним државама«.

ИЗМЕНА ТЕЛЕГРАМА жно радимо на остварењу Господин ПашиБ и ђенералисим Фош демократских принципа. УКрф, 29. марта Понодом наименовања генерала Фоша за главног команданта, Предеедник Министареког Савета упутио му Је следећу депешу: » Хитам , генерале, да Вам из свег с.рца че} стипшм на високом одликовањр. Ја не сумњам ■ да Т,е војскс којс с.у дале и које стално дају

скоро ће бити позвано хиљадама људи под заставу. И ако ми нећемо бити мобилисани, ми се морамо ингересоваги и потпомагати овај рат«.

ТТђЛФТЈО ПТПФШПГ’ : доказа о својој хпабрости и патриотизму, Ш УаЈгш ЛЈмАГЛЈ^ .воЂвне вашом мудроштаЈ и вашим познавањем Одлучна реч посланика 'рапше веиипане умети да осигирају счсту Лагиње ј траЈан мир дефинитивном победом, што 1,е —'.учииити да Ваше име буде за навек записаЦирих, 30. марта. [но у историји «. Из Беча јављају: Првли- Ђенерал Фош је одговорио: ком дискусије о буцету у ! » Веома дирнут Вашим благонаклоним изаустријском парламенту ^ Јфдчма, желим да Вас уверим да је Вашс поузстарски посланик Лагиња ( ] ање У саеезничке трупе потпуно оправдано. држао је врло значајан го-'- ()не ' ће У-чети да заЈедничком неприЈатељу вср. 11ошто ЈС претресао "аметну победу и мир са накнадама «. ^ г . { бПресбиро) разна питања финансијске ! у у г ’ природе и изложио бедно : ““•—^ 1 у “ н “” зи и-ВУГАРСКИ -„МАШОНСКИ ПРОТЕСТ"

стра, посланик се Је окренуо иемачким посланицима и рекао: »Да ли је мој народ одговоран за овај рат и за његово продужење? Да ли, збиља, ратује вато да се казни окривљена или можда невина Србија због сарајевског атен-

У1 ; : »Протест Маћедонаца« предат је главном ко.митету социјалистичком холандскоскандинавском у Штокхолму, после његове одлуке да повлачи резолуцију, којаје

као што смо напред рекли, тага/ У нарочито| намери - , г г била у корист бугарских |а постављам ово питање, . ,, . . аспирацит у Мат.едони|и, 1 ер последња страна исто- , г . , а донега под утицањм бурше овога убиства ни|е и- . „ г Ј Ј ј . га рских социЈалиста — Б} г списана. Иије искључења Г ари поткрепљују своја прапретпославка, да сусамла-' ва на том облашћу овим: дим убицом у сарајевскомј х> Ш то је у старо време атентату управљале кевид- м а ћедонија дала свему слољиве силе, али не оне ко Ј е ј ве нском свету прву слове-

су владале у БеоЈ раду.

во-бугарску азбуку и прве

Не, господо, други су књиге преко којих тај јеразлози изазвали овај фа-ј зик постаје црквени и књи■галан рат. Циљ овог крво-Ј жевни за цео бугарски на-

прилића није освета противу Србије, него уништење културног француског народа, као и унишгење свих словенских народа који теже за новим животом. Ово доказује обилна литература. Држава, која је учинила

р°Д 2, »Најзападнији град Маћедоније, Охрид је прво просветно огњишге, захваљујући делатности св. Климента Охридског. Сем тога Охрид је седишге старих бугарских царева и седиштебугарских патријарха«.

3, У ново време у Маћедонија почело је рађање бугарске књиге и ширење бугарске писмености и књижевности и наводи као прнмер Хаци Јозхима. Хрчч-вског (кичевског) као и познапхог писца Нирила Пеј чиновића из Тетови , који су свој књижевни рад отпочели 1812 године. 4, Отварање прве бугарске штампарије 1838 год., коју је створио архимапдрит Хаџи Теодосије из Дојрана, прво у Солуну па после у селу Ваточин у тиквешком крају. 5, »Македонски Бугари« први су покренули црквено питање т. ј. радили на независност бугарске цркве, чак још 1828 г., и то у Скопљу, и овај покрет који је постепено захватио поједине крајеве Маћедоније, па доцније и Бугарске, донео је ферман о оснивању бугарске егаархије 1872 године. САОПШТЕ&А — У нашем уредништву имају карте: Вељко Јовичић, срес. начелник од Милоја Јовановића и Милорада Прадовића ратних заробљеника из Ашаха. Махаило К. Недић, срез начелник округ од Драге (презиме непознато), с положаја. Младен Стефановић, ратни заробљеник из Ашаха пише своме зету (име и презиме непознато). — Димитрије Илић трг. из Пожаревца да се јави Ђорђу Босаковићу, сенит. одел. п. бр. 84, ради пријема извештаја од своје породице. — Код ТомеМанићи.Срп. Конзулат у Солуну, имају карте: Радован Миладиновић, фин. наредн. од жене Јелисавет из Русије.

Љуба Кацалој од шурака Јована из Русије. — Тражим роћака Крсту М. Радовановића из Сибнице Космајске, наредника 4 енглеске батерије, за кога од Љеша пошта незнам и Јована Ж. Степића из В. Иванче, столара и моли да ми се јаве, ради лријема извештаја од својих породица у Србији. Радован Стевановић, 1. пољ, батер. п. бр. 216. — Никола Нишевић, родом из Поварника да сејави своме зету Миловану Новичићу, 4—3, п. бр. 44. — Павле П. Милетић, п. бр. 414, моли познанике и другове Милутина Л. Симића, ћака из Београда регрута, роћеног 1896 г. да га известе, где се сада Милутин налази, како би о њему могао известити његову породицу. — Милоје Зечевић, учитељ да се јави Станку Јовановићу п. поручнику,

допун. команда, п. бр. XX, ради пријема извештаја од своје породице. — Позивају се да престану Делегату Мин. Народне Привреде, Кралшце Олге улица бр. 5. 1. Владимир Миџор обвезник чинов. реда. 2. Тодосије Радичевић срески економ. 3. Михаило Радоњић суплент пољоприв. школе. 4. Александар Рашковић окр. економ. 5. Коста Костантиновић (Писоћан). 6. Братислав Живадиновић из Алексинца. 7. Тома Папатеодосић трг. из Скопља. 8. Драгослав Тодоровић ћак наредник. Делегат се налази у канлеларији од 2 до 5 часова по подне свакога дана. — Данило Крајиновић, благајник покретне арт. радионице пошта 414. моли свахога онога, који би што знао о ииже именованим

војницима да га извести, како би им могао послати карте, које су за љих из Србије стигле: Атанацковић Ненад од Катице Поповић, из Београда. Аћимовић Аца, тргов. помоћ., од мајке Јулке из Паланке. Бајчић Живан од оцаСтојадина из Селевца. Банконић Андреја и Петар, из Баљковца од Јанковића апотекара из Крагујевца. БранковићДрагољуб, био у 9. пуку од мајке Ружице из Ратара. Васиљевић Милосав био у 8. пуку од сина Цвегка из М. Плане. Весић Михајло артиљерац од жене Љубице из Ратара. Вујичић Живко, од жене Милеве из Селевца. Влајић Владимир, био болничар у 4. коњич. пуку од мајке 'Гзурћије Ковачевац.

| Влајић Чедомир, био у јкомбинов. п. од мајке Ћурћије Ковачевац. Гајић Аранћел, младић избегл. од мајке Станице из Ковачевца. Гавриловић Михајло био у бој. ком. 19. пука од мајке Милеве из Ковачевца. Гавриловић Радован, посл. регрут од мајке Ружице из Јагњила. Грујић Видоје, био у 6. прекобр. п. од мајке Живке из Ст. Аџибеговаца. Живановић Драгољуб из Доброг Дола био је интерниран у А.-Угар. и послат преко Швајцар. у размену тражи га мајка Милица. Живковић Драгољуб, од сестре Даре из Веограда. Ивановић—Бабић Радосав, чинов. приправ. био на служби на станици В. Плана од Свстолика Милошевића из Ст. Аџибеговаца. Јанковић Данило, 4. прекобр. пук од жене Миросаве из Врбова,

Јанковић Стојимир, 9. комбинов. пук од Живане из Селевца. Јеремић Живко, од жене Персе из Селевца.

ПОШТА ЗА СРБИЈУ — Илија Ранћеловић, пекрска чета, п. 711, моли Црвени Крст за извештај о Тоди Ранђеловић и деци из Ниша, улица Царица Мара бр. 5. — Стојан Милошевић, 3 батерија п. 603, јавља својој жени Роси Милошевић, у селу Јаковцу срез тимочки округ тимочки, да је жив и здрав, као и брат Цветко, Маринко, Драгутин и Максим Љупковић. Сви моле за одговор. — Светислав Ристић, 3 пољ. батерија п. 603, јавља своју жени Стани Ристић у селу Студени, срез лужнички округ пиротски, да је жив и здрав, као и

јМијаило, Стеван Марко, Влајко Станковић, Живко Поповић. Сви моле за одговор. — Илија Парезановић, 3 пољ. батерија п. 603, јавља своме оцу Милану Па* резановићу, у селу Рачи, срез косанички округ топлички, да је жин и здрав и моли за одговор. — Јовиша Цвијовић, п. наредник штаб, пошга 16, извештава свога брата Војина Цвијовића пекара у Ужице, да су здраво: он, Будимир Жеравчић, Воја и Срета Лазаревић, Велисав Остојић и Миле Цвијавић. Сви моле за одговор. — Михаило Јоцић, 36 генерална енглеска болница, Вертекоп, извештава Даринку М. Јоцић, у селу Панбуковици, срез тамнавски округ ваљевски да је жив и здрав са Светозаром Д. Мићићем и моли аа одговор. — Милан Петровић, 6