Velika Srbija

СТРАНА 2.

»В Е Л И К А С Р Б И Ј А«

БРОЈ 708

6, »У току XIX и XX. револуционарни покрети Бугара чине једчу велику и крваву страну у историји Европе, и добро су познати европској дипломатији и јавном мишл.ењу: у 1878 г. букну кресенски, у 1881 и 1882 открила се револуционарна акција у охридској и прилепској обласги. Од 189.) до балканског рата Маћедонија је позорница пепрестаних револуционарних покрета који су систематски организо.вани, који дадоше из сваког месга безброј јунака као што су: Делчев из Кукуша, Грујев из Смиљева, Борис Сарафов из Неврокопскогкраја, Чакаров из Костурског, Апосгол из Јениџијског, Узунов из Охридског, Сугарев из Битоља, 'Гошевиз Прилепа, поп Јорданов из Велеса и Василије Хаџеларскииз Скопља. Међу овим усганичким покретом највеће месго заузима онај из 1893 године, који се појавио с највећом снагом у западнбм делу Македоиије:у битољском, охридском, ресанском, леринском, костур ском, прилепском, крушевском и кичевском — баш у онпм местима која холандско-скандинавски комч тет обе-ћава српском, тућен и често свчрепом режчму«. 7, »Револуционарни рад Маћедонаца продужен је и за време српске управе тамо. Да не говоримо о сударима кумановског војводе Крсте Лазарова, велешког Владе Славкова, ресанског Крсте Леодева и др. Помињемо да је у јесен 1913 на два месеца после букурешког мира под вођама Чаулева и Милана Матова букнуо устанички покрег противу Срба у ()хриду, Дебру и да су тим м.естима аладале [револуционарне власти, а 1915 године^месне револуционарне чете бациле су у ваздух у теснацу Демир Капије најве-ћи моет на Вардару«. 8, Захваљујући оваквим борбама и условима бугарског народа, шегове праве и етнографске грапице признате су међународним актима целе Европе, државно правни.м актима Турске, па и самих наших противпика Срба. У реду тих аката помин.ем: 1, Ферман Турске о оснивању бугарске егзархије 1872 године; 2, Цариградску европску конференцију 1870 г., према којом сеМаКедонија назива

област бугарска. 3, Сан Стефански уговор 1878 године према којем је сва Македонија улазила у област бугарске државе; 4, Мирштегски програм и реформе у којима је букнуо устанак; 5, Сву српску литературу која до 1870 говори искључиво о Бугарима у Маћедонији; 0, Прећутни пристанак који дадоше српски народ и српска влада за оснивање егзархије у Маћедонији; 7, Протокол који је усвојен од Срба 1867 године са тадањим бугарским рево-

луционарима у који је Македонија ушла у бугарску државу и 8, Признање српс.ких социјалиста да се језгро српског народа налази између Мораве и Јадранског Мора«. Ово су дакле, аргументи на којима почива »право« Бугарске на Маћедонију. Због ових »силних доказа« потписници »македонског протесга« моле комитет Холандско-Скандинавски, да промени своју одлуку донслу после појаве наших социјалиста у Штокхолму.

Ћ.

С А РАТНИХ ФРОНТОВА

Са нашег фронта Српски званичан извениај Солун, 30. марга 29. марта јача артилериска ватра у области Доброг Поља. Са солун. фронта Француски коминике Солун, 30. марта Доста жива активност извидница на многим тачкама фрон га, а нарочито у области Вардара, где је грчка извидиица нагнала на бегство, после кратке борбе, бугарски одред, и назавијутку ЦрнЋ Реке где је наш одред извршио успешан препад на непријатељске линије. Обична узајамна артиљеријска борба. Фраицуски су авијатичари бомбардовали непријатељске логоре северно од Ђевћелије. Франц. копшнике Париз, 30 марта Прстпрошле но1ш активност француске артиљерије , // з м е 1) у Мондидиеа и Ноајона. Фринцуске су батерије ризјуриле немачки одред који >е покушао да ее приближи нсииим рововима у области Орвилне-Форел. Источно од Ремса француски су одреди извриииш усиешне препаде, заробилп војника и запленили једаи митраљез. У Шчм иањи, источно од Суени, нспријатељ јс напао наша преодна оделења, али је био одбијен иосле јаке борбе. Одбијен је немачки напад у шуми Апрмон. Оборена су из митраљеза два немачка аероплина. Доцније. — Узајамни јака артиљериска борба на неким местима северно од Мондидиеа и у области Ноијона. Умерена артиље-

ријска активност на обалами Мезе и у шуми Ле Претр. У току марта месеца оборено је 28 немччких аеротшна. Италиј. коминике Рим, 30. марта На целом фронту умерена активност артиљерије и патрола. Наша је артиљерија тукла непријатељске трупе у покрету у долини јужно од Лоренцо и у близини Салгаредо. Заробили смо неколико војника код Азијага. Екглески ковшнике Лоидон, 30. марта Ворба је прекјиче трајала цслога дана на сектору измеку канала Ла Васе и канали ИпрКомин. Во1)ене су ого]>ченс борбеу бли.тни Канала Лаве и Лисе. и код Лестрама и Армантиера. Паше су трупе повучене аз Армантиера који је нун загушљцвих гасова. Севсрно од Армантисра ситуиција је неиромењена. ћој>ене су тако1)е јаке борбе у близини Плегстер-Месин и Виетшете. Доцније. — Немци су јуче наставили напад на целом северном сектору борбеног фронти. Пемачке свеже дивизије вршиле су јаке јурише у области реке Лаве изме1)у Лоасне и Лестрама. Уовим борбама Л/. дивизија одбила је нападе, нанела И е м ц // м а велике губишке и повратила изгудлхни тсрен. Во1)сне су борбс код Естереа и изме1)у овог мести и Штенверка. Наовом сектору нспријатељ је начао са великом снагом и успео /е да потисне наше трупе северноод ова два се-

ИЗ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

Крф, 29. марта После неколико крагких питања у Скупштини, посланик Косгић данас је продужио јуче прекинути говор, у коме је исгакао: да је декларација Владе наишла и код нас и код осталих Југословена и на страни на леп пријем, шго сведоче Г. Пашићу упућене чесгитке. Даље је рекао: да је Владина политика добра и да је та политика иста, каква је била и она коју је водила коалициона Влада, из које су три чланаранијеиступилапо својој вољи исамо због једног унутрашњег административног питања, те се чуди, зашго опозиција неће сада заједнички рад са Господином Пашићем, ма да одобрава његову политику и ма да он има неоспорних и историјских заслуга и ужива најлепши глас на цтрани, изузев код наших непријател>а. Поеланик Драговић у своме говору пребацује опозицији неначелност и одвајање од народног гледишта, што покушава да непарламентарно дође на власт и неће лојалан заједнички рад. Посланик Алекса Жујовић, у дужем говору, критикује рад посланика уопште, а опозиције нарочито. Осућује неслогу у садашње време, кривећи за то опозицију, која је била у Пашићевом кабинету и сад одобрава његову политику, а неће с њиме у нову коалицију. За посланике из народа такво је држање опозиционих воћа необјашњиво и он га налази у открићима на јучерашњој тајној седници и у књизи »'1ајна Превратна Организација«. Са својом групом помагаће ову и сваку другу Бладу, која буде била за једино могућу политику: до краја са Савезницима за крајњу победу.

Д Н Е В Н Е В Е 0 Т И

ла. СеверноодАрмантие.ра у близини шуме Плегстера непријатељ >е мало напредовао. Севернијеу близина Вистшсте и Холебеке. шииа деветадивизија одбшца >е непријатељски напад и нинели Немцими велике губитке. Ворбе ее настављају на цслом сектору између канала Ла Васе и канала Иир Комин. ДОГАЂАЈИ У РУСИЈИ Петроград, 30. — Из Москве јављају, да је Троцки, у друштву једног енглеског и једног америчког генералштабног официра, отпутовао у Сибир да проучи ситуацију. Лондон, 30. — Фосии^е Цајтунг пише: »Брест-Литовски споразум је пре свега примирје. Надамо се, да ће после њега наступити мир. Немачка још држи у својим рука.ма животне интересе велике Русије, али она их мора вратити, јер је погребно да живи у добрим односима са својом сусетком. Шго се тиче балтичких провинција, не треба изгубити из вида да је само пет од сго становнмштва немачко«. Петроград, 30. — Образован је и у Москви савет локалних комесара. Његов је циљ да олакша рад централне владе, која је преопгерећена држивним послонима општег карактера. ПГтокхолм, 30. — Званични предсгавник републиканеких финских соци, алисга код максималистичке владе, Бука, изјавио је: »Бивши фински сенаг закључио је са Немачком и Шведеком тајни уговор, усгупајући им АланДска острва у замену )а помоћ, жртвујући на тај начип економске финске интересе. Социјалисти су решени да се боре до победе или смрти противу тих покушија. Новлачење руских трупа из Финске утицало је на паше унутрашње стање врло повољно. Као предсгав иик социјалиста ја оплакујем овај мир, али гајим непоколеблшву наду да ће се једног дана погписаги демокрагски мир«. Лондон, 30. — Из Петрограда јављају: Максималистичка штампа наговештава, да овај мир не може дуго трајати. »Револуција је опкољена — веле листови — непријатељнма ч мора се спремати за одбрану«. Шгампа стално позива стаповништво да се уписује у нову војску. Новаја Жизњ пише: »Ако је страна помоћ иотребна, онда треба прихватити искрену и обилату помоћ Сједињених Држава«.

СРЛСКИМ ИЗБЕГ ЛИЦА1У1А ^ недељу, 1. априла тек. године у 3 и по часа по подне, одржаће се збор овдашњих српских избеглица у порти цркве »Св. Саве« ради претреса правила о оснивању Задруге српских избеглица, цо одлуци конференције српских избеглица одржане 25. о. м. У интересу је самих избеглица, да буду заступл.ени у шго већем броју на овом збору, јер ће се на њему решавати једно по

ВАЖНЕ ВЕСТИ Цнрих. — Аз Еитх јавља, да је отпочела демобилизација румунске војске. Демобилисани војници илдржавају каринтип од неколико дана. Весг још није потврћена. Копенхаген. — Сосиал Демократен каже: да ш грајкови у Бечу још трају. Радници изјављују да су неспособни за ма какав физички посао због мале количине хране коју добијају. Исти лист дођаје: да радници свако дневио држе митинге, на којима траже повећање иорције хлеба, мир и право гласања.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ Москва. 30. ска Совјета одбила је озбиљан напад немачких трупа у околини Е кате ри и осл а ва . Вл а го дарећиенергичном раду руске војске, успостављсн је редован саобраћај између Одесе, Николајева и Херсона.

њих однајважнијих питања. ДРУШТВО ЗА ЗАШТИТУ ДЕЦЕ Ово наше друшгво издало је, у редакцији Дра М. Ђ. Поповића, прву свешчицу под насловом Малч Четнчцч. Садржина је ове свешчице: Оснивање друшгва за заштиту деце и и.егов програм рада. Цена I драхма. Књижицу најлепше препоручујемо, тим пре шго је чист приход намењен друштву за заштиту деце.

Рим, 30. — Ухапшени су председник социјалистичког комитета у Лајпцигу и десет њего вих чланова, као и три општинска одборника. Сни су оптужени заширење нереда и покушај бунења. Цирих, 30. — Према сигурним извешташма из Цариграда, Немци су предузели полицијску уп[>аву у Турској. Они су у Цариграду поставили искључиво немачку полицију. За префекта вароши поставл>ен је немачки официр. Рим. 30. — Епока сазнаје, да ’е први секретар руске амбасаде Штрандман, напустио Рим.одбијајући унапређење дато му од максималистичке владе, и да је отишао да се као добровољац, официр, упише у српску војску на солунском фронту. На станици су га испрати-

пољ. бвтерија пошта 216, извештава свога оца Филипа Петровића из села Бачиног кола, [срез белопаланачки округ пиротски, да је здраво са браћом Петром, Антон и АлексомПетровићем. Моли за одговор. — Живан Симић, 1 брд. пошта 216, извештава своје у Трубаревцу, срез.бањски, округ нишки да је здраво са Младином Стевановићем из села Врдовца и моли за одговор. — Живојин Матић, гел. оделење п. 52 извештава свог оца Милена Матића у селу Залоговцу ср. темнић. окр. моравског, да је жив и здрав он, Миладин и Милан браћа Јевромовићи, Љубисав, Богољуб и Чеда браћа Јевтићи, Живадин Васић, Љуба, Драга, Живко и Никодије браћа Филиповићи, Милен Петровић, Радисав Марјановић, Милија Зарић, Радомир Јовић, Драгутин Бож. Петровића, Ми-

ка и брат Ивановићи, Живојин Мишић, Живојин Јовановић, Душан Т. Јовановић, Милош Анћелковић, Станисав Марјановић сви из Залоговца. Жика Божин, Милорад, Милија и Светтслав Ф. Томићи, Милутин Давидовић, Милосав син Беке, Мила Мијагов, Станисав и Милија браћа Милошевићи, Вукашин, Радоје и Радомир браћа Милетићи иМилија Марковић из Маренова. Станисав Милановић и зет Чеда, Новица Николић из Парцана. Веселин Милетић, Кристивоје Спасојевић, Добросав Ђурћевић и шуракГвозден из Шашиловца. Драгутин Ћирић кум из Цернице. Душан Јовановић брат Чеде учитеља оз Бачине. Сви моле за одговор о својима. — Јанко Р. Милосавље-

вић, 2—3 п. 28, моли браћу Ђурћа, Огњана и Јаблана Милосављевиће да му јаве о његовој породици и известе је да је здраво и добро. — Вукашин К. Бошњак, каплар, пошта 8, извештава мајку Петрушу село Стари Бан, да је здраво са стрицем Благојем и братом Грујицом и моли за одговор. О Г Л А С Скреће се пажња трговцима који имају робе у транзитним магацинима пок. Драг. Др. Величковића у Солуну, да исту подигну до 27. априла ове године јер ће у противном случају по истеку овога рока сва роба бити продата како би се ликвидација радње пок. Величковића могла окончати. 26. марта 1918. Солун Сгараоци масе пок. Величковића: Пуковник Живојин Ј. Б абић, Сава Т. Поповић, 1—3

НОВА КЊИГА: Тајна Превратна Организација, целокупан извештај са познатог претреса у Војном Суду за Официре, заједно са пресудама. Књига има 640 страна. Цена јој је 5 драхми. Поруџбине треба упућивати: Николи Л. Бркићу, новинару, — Солун, Краља Петра улица бр. 70 (у згради уредништва »Велике Србије). Књига се може добити и у књижари М. Ристивојевића, код Беле Куле, у Солуну.

СРПСКА КЊИЖАРА М. РИСТИВОЈЕВИЋА Препоручује поред осталих књига: Роман »Хању« др. 3. »Српску Драму« др. 4. »Енглескињу у срЦској војсци« др. 3‘50. »Доживљаје Наредника Миладина др. 3. »Југославију« др. 2*50. »Изгнаник свете жртве« др. 2. »Србијански венац« др. 2. »На Кагшји Будућности« превод од Анатона Франса др. 1’50. »На Рекама Маћедонскчм« др. 1*50, »На Помолу« др. 1*50. »ПодТућим

Кровом« др. Г50. Велики календар »Домовина« др. 1. Календар џепни др, 0'40. Учитељ енглеског језика од Ђ. Петровића у меком повезу др. 3’50 у тврдом др. 5. Уџбеник француског језика од Алкалаја др. 4 — од Плеца др. 2-50. Свеске »Мале Библиотеке« комад 0.40 драхми. Н О В О: Тајна Организација др. 5. Малц џепни речник који садржи 46 сграна најпотребнијих разговора СрпскоФранцуских, Талијанских и Енглеских писано српскв др. 1-20. »Нови Завјет и Псалми Давидови« повезани уједно у фином тврдом повезу 550 страна др. Г50. Роман «Наше Срце« са сликама др. 4. »Из Ратни Дана« др. 1.

ПОТРЕБНА КУВАРИЦА Кафани » Ваљево « Игњатијева улица, бр. 320, ’ потребна је куварица Српкиња. ШТАМПАРНЈА „ВЕЛККА СРВИЈА" Штампарија »Велике Србије« снабдевена је свим потребним материјалом и машинеријом за израду свих штампарских послова, као: књига, формулара, плаката, огласа и т. д. и то осим српског и на свима Савезничким језицима. Послови се примају у штампарији »Велике Србије«, ул . краља Петра бр. 70 (прва трамвајска станица од Камаре, иду■ћи ка жељ. станици). Израда брза, тачна и солидна. Ценеврло умерене. УРЕДННШТВО „ВЕЛНКЕ СРБИЈЕ" ПРИМА 0ГЛАСЕ ПО НАЈУМЕРЕННЈ0Ј ЦЕИИ.

ли г. Гирс, његове колеге из посланства и многи чланови руске колоније. Вашингтон, 30. Целокупни ратни трошкови Сједињсних Држава износе 87 и по милијарди. Оне данас имају 126.000 официра и један и помилион бораца. Мирини се. је пове1шла си 21.000 официра и 700.000 матроза.Персонал авијатике је устостручен. За гриФ>ење аероплана потрошено је три и по милијарде франака. Лондон, 30. /’. Лојд Џорџ изјавио је у Доњем Дому: у>Ми смо ушли у најкритичнију фазу рата. Мобилисали смо шест милиона љу/)//. Сва ослобо1,ења од војске укииута су. Ма 1\смо употребити максимум нашег напораради правде и слободе. Све донде док и једна енглеска ла1)а плови по мору, док се садишња борба не заврши у нату корист, ми иећемо прастати да преговарамо са Немачком«. Париз, 30 — Један контингент сијамских трупа искрцао се у једном фраицуском пристаништу. Контингент је упућен одмах на фронт. Лондон, 30. — Максималистичке трупе повратиле су варош Харков. Посланик Сједињених Држава у Петрограду изјавио је влади народних комесара: да је постигнут спсразум измефу Сједињет их Држава и Савезника о искрцавању јапанскихтрупа у Иладивостоку. Рим, 30. — Непријатељ врши највећу концентрацију у Тријенту. Ту су нагомилане највеће аустро-немачке резерве. Управља генерал Конрад. Лондон, 30. — ИзШтокхолма јављају: Шведски министар г. Реден изјавио је: да ће Енглеска послати један милион тона робе у Швсдску. Немачка се је понудила да да жито и уступи Аландска острва под условом да Шведска приђе централним силама. »Али смо ми категорички одбили, јер наша држава не жели да буде вазал Немачке«.

СРПСКИ МАГАЦИН ДУШАНА СТОЈ АНОВИЋА Навахчја Лчмбо ул. бр. 36 пошавши од хотел Парчза ка II окривеној Чаршији прва улица десно у нсчосредној близини Бурмали џамије Има на стоваришту разне сорте гарантирано чистог природног вина у бурадима и флашама, које нарочито препоручује српским менажама. Магацин је обилно снабдевен коњаком, ликерима, ракијом и осталом робом. Продаја на велико и на мало. Цене умерене. 3-30

СИФИЛИС и све венеричне болести лечи са потпуним успехом директор болнице веиерич* них болести у Солуну Д-р ХРИСТ. ХРИСТОДУЛУ прима у својој клиници: од 3 до 6 и по час. по подне ул. Егнатија бр. 314, улаз ив ул. Методио 15. 3-30 Штампарија »В е л и к а С р б и ј а«