Velika Srbija

БРОЈ 749

СОЛУН, ( УБОТА 12 МАЈА 1918. ГОД.

ГОД. Ш.

ВСРБИЈА т 6КНКВЕ 6ЕКВ1Е

ЛИС.Т ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ПО ПОДНЕ ПРЕТПЛАТА ИЗНОСЛ: Месечно 4-50 драхме, тромесечно 13Т>0 драхми, годишње 54 драхми.

ГУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан уредништва: улица Краља Петра 6р. 70.

БРОЈ 15 лепта

Уре^уј: 0 Д Б 0 Р

I I I I

БРОЈ 15 лепта

ГОЕОР ЗАСТУПНИКА МИНИСТРА ФИНАНСИЈА Министра Народне Привреде Господина Дра Велизара Јанковића у Иародној Скупшпшни поподом пргтреса законат? прој^т^п о ратним кредитима

Златкови1у Да прибавите ј-ћу, каже! средсгва, ла ма ко био најдит који је сада слободан, влади). — То би било исто износи, рекох, свега на 40

Амерички аванс и хитноот Али, господо, ова се хит ност одједном нагло променила на горе и постала је много јача и ве-ћа од онога тренутка, када сам у финансиском одбору унео у текст, као допуну, један иов члан, који говори о америчком авансу. Од тога тренутка хитност је и аа Скупштину па и за финансиски одбор постала много јача. За ово је потребно да дам мало ближа објашњења. Као што сам већ казао, влада има слободних кредита још аа око два месеца. То значи, да она има права да троши још само оне суме, које су распоре•ђене још на ово два наредна месеца, а то је још око четрдесет милиона. То право неоспорно имамо. С друге стране, поред тога права да трошимо ове

и може, али она онда има и да прими за све и пуну одговорност на себе. — Из овога, на жалост, морам констатовати, да се леви-

крсдизе, ми, в.*,ада, >ребајИела •_,»<<ј ....»јС:; да имамо и средства да то тај Народној Скупштини. право искористимо. Влада Јер лота је дошла 3-ћег, треба дакле да има у сво-јсаопштена одбору петог, јим рукама и новац. Утре-ја извештај мањине финан нутку, кад смо у финанси- сиског одбора штампан је

поменутизаконо ванредним кредитима од 1914. године давао влади право да може да се задужује са.мо на основу краткорочних али не и на основу дугорочних обвезница, а то се сад наговештава и евентуално везује за нови амерички аванс. И шта је влада онда радила? Влада је, због ове евентуалне конверзије и увекане хитности, тралсила непосредно од финансиског одбора, да се нарочитом законском допуном у тексту а кредитима предложи Скутитини и то ново овлаихћење. На тај начин уштедели смо неколико дака, који би нам требали, ако би ишли обичним путем, прво пред скупштински биро. Ово смо учинили у толико пре, што финансиски одбор није био у радујош готов, т. ј. што.о ванредннм кредитима, ди мањика није била још под јскутује и о општој владиКОј 11 Л/. ГКц»5ј Пц» ТО Г!1Ј

рекох милиона динара. Дакле он не би био довол,ан за кон-

нпр. шго ј пога1;ати кућу г "л’и( 1 - . улазити у преговоре чаг за једноспрагну ј верзију ни оие суме од 50 или двосп атну кућу — а;а још мање од 70 милиона

(атну ј 1 — а-Ј немати граво кафанско. Према то> е, засебан, нов законски Ј ројекат, о коме је било ;>ечи у финансиском одбору, морао би да

ца, у говорима својих го- садржи у ееби не само пра-

ворннка, већ изјаснила да овој влади неће дати кредите, да јој не да ни паре. ( Драгољуб Јоксимовић; Мишта неда.мо ) Дакле, не дате нам ниједног динара' Та ми констатација треба Сад да покренем, пре но што завршим говор, још једно питање, које је у финансиском одбору било покренуто односно само на глашено. Његаје покренуо г, Марко Трифковић. Он је казао: »Зар не би бкло згод није да влада поднесе нарочити, засебан законски пројекат о овом питању америчког аванса, јер Скупштина хоће да задржи себи право да дуже даскутујући

во на зад\жен»е, — на осно- ј т Р е би, па ма подносила и

А, господо, кре- во питање, јер је оио' зрло и необично важно. Аме рички аванс није сталан није то аванс који нам се даје у виду сталних позај мица од стране америчке владе сваког мессца као што је то случај са позај мицама од Француске и Еиглеске, него је то пери одичан аванс т. ј. за сваку нову позајмицу треба нам се нарочито обраћати америчкој влади и то увек са

динара. Према томе, кад је стари кредит недовољан, а вови нам се одриче, онда природно излази, да влада не би могла ни на којиначин да одговори овој по-

ви дугоро "них обвезнипа — јзасебан закон о дугорочној ! документима, да су раније него би н.(М морао дати и \форми задужењп. Било бијпримљене суме и утроСвршиће се —

ском одбору разговарали о првобитном тексту, ми смо новаца имали, јер смо га добијали од Савезника редовно сваког месеца, а од Америке, на махове, обично у виду тромесечних аваноа. Али ситуација се променила ту скоро с тога, што је 3. овог месеца дошла једна нота америчке владе, у којој се тражи, да влада да декларацију односно пуномоћства нашем посланику у Вашингтону,

и поднет Народној Скуп штини на решење много доцнијег датума. ( Милан Марковић. Кад је предат Скупштини?) Ви сте истина на свом иззештају ставила раиији датум, али он до 5. априла кадсам допуну унео у Финан. Одбор није био ни штампан акамо ли предат Скупштини и раздат народним посланицима као што закон трал<и. А за то смо време ми тражили, да се стари текст у Одбору

да може обвезнице к Р атк0 '|Д 0П у НИ овом допуном у га рока, на које смо ми . инхе р е су саме хитности. новац из Америке повла- • ГО сподо, не забораввте чили, евент\ално претво- да С у на т0 чекала и на _ рити у дугорочне обвезни- ■ ша 5 р а ^ а интернирана, заце. Значи појавило се «робл>ена и она у Србији, тање скоре конверзије. I ко ј има се из америчког аУ том тренутку положај ваиса помоћ шаље ј владе према Скупштиниј А . Ј ј Дакле, као што видите, постао ;е одЈедном друк-| ^ . , Ј Ј ! хитност законска ;е била и чиш и у толико тежи што! , . Ј Ј првобитном тексту велика, ;е 1. априла стигао и рок 1 . .

Је 1. априла стигао и рок за слањс помоки у Србију, а америчког аваиса из кога се она шаље нема/ И тако док смо пре имали и кредите од Скупштине бар за још два месеца и средства од Савезника и Америке обезбећена у форми краткорочних позајмица (по чл. 7. тачка 9. закова о ванредним кредитима од 1914. године) — иосле ове ноте дошли смо у .положај да поред кредита останемо свентуално без средстава. Јер, из Америке новиаванс за први април није стигао, а нотом нам се наговештава поменута конверзија за коју је потребно опет нарочито законско овлашћење, које устав тражи (члан 52, 118 и 177), а којв нисмо имали. Нисмоимали што Је

а сад је постала много века, еминентна, тако реки апсолутна. И због тога, шго је министар настојавао да финансиски одбор што пре буде готов, чинећи тиме само своју дужност, он би пре требао да буде похваљен а не да му се то настојавање ставља у грех. Али, мени та похвала не треба; мени јепотребан кредит, паре! ( Драгољуб Јоксимовик: Ваматребају паре, а нама треба боља владт. — Жагор) То су празни разговори! Ако Скупштини треба боља влада по политичком ауторитету и саставу своме, нена је наће у својој средини, а опозиција — мањина — ако хоће да обори ову владу, нека је сбори, ако

иц : Л/ 1 Уз х>, О ли, ово основно буџетско право Скупштине«\ Ова јс примедба збиља пала 8. априла и донекле је чак и у садашњим приликама ра зумљива. Али ако је пала примедба, није иала и одлука финансиског одбора, да тако буде; није се у опште тражило у финансиском одбору, да се о томе решава и финаасиски одбор није о томе ни решавао, а још мање да је донео одлуку да жели да да влади овлашћење у виду засебног закона. Ја дакле као представник владе у Одбору нвсам ни стављен бао у положај да се дефинитив но изјашњавам да ли би влада такву одлуку првмила. Али, рецимо, да би влада може бити попустила и примила ту одлуку, да је она била у Одбору донета. Ја држим, ако би она тако урадила, да би погрешила, и то врло миого погрешила, — јер у ствари опет не би постигла свој циљ. Питате зашто? Ево зашто. Опозиција је казала да нема поверења у ову владу, да јој не да кредите, чиме она прима логично пуну одговорност на себе. А ако опозиција спречи влади кредите, — то су рекли њихови говорници а то је нарочито подвукћо г. Јоксимовић, — онда влада нема, разуме се, ни праза трошити неодобрене кредите. Према томе, ако влада не може да добије од Скупштине ни то основно право трошења — кредите, — онда је илузорно и нелогично са наше стране да тражимо од вас једио спореднијс право, право задужења т. ј. да тражимо овлашћењеза форму тог вадужења: путем дугорочиихобвегпаца (7јо;^е

право трошења т. ј. предвидети и висину, величину кредита т. ј. суме, до које 6и могли дугорочне облигације потписати и исге употребиги. Дакле, морао би садржати не само форму задужења, него и оно што је главно право задужења т. ј. величину тражења зеличину кредита, — рецимо 50—100 мплиона динара. А ви из опозицнје мало час рекосте; <Не дамо вам кредита низнједан динар!« Дакле, н-.што нам право дугорочН' г задужењз, кад намСкупг.'тинакредитоспорава!? —•' Да пр? мо, господо, саказима утврдимо да би вла да погрешила кад би на ишла на тај пут, да дру гим, засебним законом тра жи овлашћење за дугорочно задужење. Могло .би ми се рећи: »Тражите ви само овлашћење за дугорочно задужење засебним законом а право лрошења кредите — имате у преосталим, још слободним старим кредитима«. Ја сам казао, господо, већ, да имамо још слободних кредига свега око четрдесет милиона и да поменута амеркчка нота предвиђа евентуалну конверзију свих амерачких краткорочних позајмица и дугорочне. До садања сума америчких позајмица износи шестмилиона долара, а то је око 82 милиона франака. Али, господо, ова је сума сва утрошена још за протекло време а нама је дошао већ и нов рок: 1. априла, кад треба да почнемо грошити нов, трећи аванс, Ако би се сви ти аванси сад конвертирали, т. ј. два прошла и овај нови од три милиона долара, онда би бнло за конверговање око 9 милиона долара т. ј. преко педесет милиона динара. Ну ја бих морао да метнем ту, у тај закон, природно, уз ту суму од 50 милиона, још три месеца »шпанунга«, штозначијош 3 милиона долара, а то је око 17 милиона долара што пење суму на неких 70,000.000 динара/ ( Драгољуб Јоксимовик: Не дамо вам ни једне паре док сте ту, а го значи да влада треба да иде одатле). (Никодије Милетик: То иије политика, то је инат.) То нека нам Скупштина, т. ј, већитга, г. Јоксимови-

дакле посве илузорно бескорисно да смо подносили и засебан, одвојен за конски пројект, за овлаш•ћење дугорочног задужења, пошто би добили одговор исти, одговор који смо и сада од г. Јоксимовића чули: »Вама не дамо ниједне паре«. Дакле, господо, није било погрешке и влада није погрешила кад тим путем није пошла, јер би јој ви и тај закон одбили, као шло одбијате и овај већ поднесен о ванредним кредигима од 250 милиона динара! Ето видете, г. Трифуновићу, да ни засебан закон не би помогао, само бп у времену изгубили; Као што видите, ситуација је после америчне ноте била тешка не само за владу, него и за општу си» туацију, јер нам се потребно законско овлашћење не може у опште тако брзо да да; нов амерички аванс за помоћ треба да се почне трошити већ 1 априла, а нотом се алузи ра на конверзију. — Дакле, цео би наш свет требао да чека на помок, док Скупшгина редовним путем сврша тај посао, а чекао би још и много више, ако Народна Скупштина не би у опште могла да ради! И, господо, шта је влада радила у тој и таквој ситуацијв? Потребно је да о томе обавестим и Народну Скупштину, да пред њом

и • шене.

П0ЈШТНКЈ ВЕСТК

Цирих, 12. — Љерлинер Тагеблат« јавља: да је долазак Талат-паше у Берлин известан. Велики везир ке са немачком владом уредити разна питања заједничких германо - гпурских интереса. Цнрих, 12. — Бечки Кореспонденц Б иро јавља: да је немачка влада почела преговоре, исте као и са Аустро-Угарском, са Турском и Б угарском. Циљ ових преговора је споразим свиЈч држава ч р творног савеза о дневним питињима.

ДОБРИ РЕЗУЛТАТИ Одјек рнмског конгреса у Америци

Рим, 12, маја Одбор представника потлачених народа у АустроУгарској саоппггио је италијанској штампи, да је постигнути споразум у Риму измећу Игалије н Словена изазвао код избеглих Срба, Арвата и Словенаца у Сје дињеним Државама одуш вљен одјек и да су многе њихове организације сматрале за дужност да исиоље своја осећања у одушевљеним и искреним

депешама упућеним г. Д-р баци\т пуну светлост на о-П румбићу.

Ови емигранти, који очекују победу слободе и нсзависност своје отзџбине, сачињавају праву снагу која ће имати своју превагу онога дана када народи буду позвани да решавају сами о својој судбинп. ПОСЛЕ СПОРАЗУМА Дејство одлуна рнмског конгреса

Лондон, 12 маја. Дописник Манчестер Гвардиана на италијанеком фронту телеграфише: »По стигнути споразум взмећу Италије и представника потлачених народа у Аусгро Угарској приморао је команданте аустрнјских армија да предузму изванредне мере предострожности на италијанском фронту. Рад на реорганизацији војске, у циљу сигурније контроле над словенским елементима, наставља се б-з престанка. Нов раелоред јединица дозволио је главном штабу да има свуда надмоћносг Немаца и Маћара над Чесима и Југословенима. Војници митраљеских оделења су искљу/У , \ . • * » 14 . Дописник тврди, да је генерал Боројевић задржан на положају једино у циљу да се задовоље Југословени, у претпоставци да ће се лакше покоравати наЈедбама једног офицкра њихове расе, него каквог Лемца као што је маршал {онрад фон Хецендорф.

ЈАПАН И КИНА Уговор о кооперацији

Лондон, 12. маја. Војна конвенција измећу Јапанаи Нине гласи: 1) Кинеска и јапанска влада решиле су, због проширења непријатељског утицаја у источном Сибиру, што угрожава заједничке инте>есе: да закључе споразум

САОПШТЕ&А — Бошко Богдановић, професор, да се јави Одељењу Службе Безбедности с позивом на бр. 2045. — Да се јави Одељењу С.лужбе Безбедности улица КраљаПетра бр. 70—г, Ћорће Г1. Наслас, трговац из Београда, улица МатеосКанариотис бр. 3 с позивом на бр. 2069. — У нашем уреднишгву имају карте: Боривоје Марковић, од брата Душана Здравковића, ћака из Фонпенебла (француска). Милорад ИвановиК, поручник од Радивоја Ивановића ратног заробљеника из Угарске. Наум Димитријевић, директбр »Трибуне« (писмо) од Димитрија Јовановића из Париза. — Влада Митић.Маламакнија из Ниша нека се јави Јоци М. Михајловић, главкоњ. депо п. бр. 999—ради пријема извештаја о својој породици!

— Јован Момчиловић, абаџија из Смедерева да се јавиИлијиПанићу, 3—2, п. бр. XII — ради пријема извештаја од своје породице. — Душан Тодоровић, наредник има писмо у нашој редакцији од грчког телеграфа из Солуна. — Длубиша Љубишић, арт. п-пуковник мрли се да се јави своме синовцу Михајлу Љубишићу, 2—2, п. 6р. 24ради пријема извештаја о својима. — Ђорће Милосављевић, има извештај о својима код каплара Ђурћа Борисављевића, I одел. мун. кол. п. бр. 414. — Спасоје Павловић.жандарм има извештај од своје жене код капетана Манчића, VII пук. окр. ком. п. бр. 999.

ПОШТАјАСРБИЈУ — Радојица М. Чоловић, п.наредник штаба пука П, 16 извештава Стеву Максимовића сада судског писара у Ужицу да је при. иио карту и да изве-

сти фамилије ових да су живи и здрави и моли да им се јаве њима и то: Из Ужзцп Миша Јаношевић, Добрило Јокановић, Нећо Радовић, Милутин Кукољац, Пегар Пржуљ, Вито Зотовић. Влајко Стојић Обрад и Војислав Лазарсвн ћи, Душан Ковачевић, Раде Грбић, Бориша Јовановић, Богољуб Јојић, Љубиша Смиљанић, Раћен Пековић, Милан Максимовић, Перо Калабч. Цз Чајетине Мијајло, Андрија, Иван, Милија и Велисав Јевремовнћи, Мијат Весовић, Влада и Војислав Лазаревићи, Љуба и Драгомир Чумић Арсеније Ђенић, Чедо и Перо Ђокићи, Брана, Никола, Љубо, Маринко, и Велимир Раковићи, Бранко Караданковићи, Боле Тодор и Вуле Божовићи, Вељо Радмиловић, 14з Драглице: Недељко, Војислав, Владисав, Миладин, Вуле, ЈЈикола, Ратко, Лазар, Милорад, Витомир, Будимир, Драгомир Јовица, Чоловић, Василије, Драго и Чедо Мандићи, мвјаило Зечевић, Мићо и