Velika Srbija

СТРАНА 2.

»В ЕЛИКА СРБИЈА« .

ВРОЈ 749

и да се одупру надирању; 2). Ради бољег во1>ења овог предузеђа обе владе имађе подједнака права; 3). У циљу што бољег делања, решиле су, да препоруче својим официрима и војницима да се узајамно и верно помажу; 4). Кинези ће учинити све што је мо гуКе дч олакшају операције јапанских трупа. Војници Микада, сасвоје стране пазиће да не повреде суверенитет и обичаје становништва у областима кроз које ђе проЈји; 5 ) Чим заврше мисвју, Јапанцч '1ге евакуисати кинеску терито рију; б.) Јапан Јге имати права да организује војне транспорте. У местима, које заузму његове трупе, моки •ће да врши нзвесна уре■ђења која ке се укипути чим се закључи мир. Јапан ће уступити сав материјал, потребно амб)лантно оссбл>еипољске бошаце; 7.)Кинеске ће трупе оперисати ван кинеске територије^ 8 ) Кин 1 скаи јтпанскавлада потписађе конвенцију са Источним Кинеским Друштвом за случај да операца је буду за^тевале употребу друштвене ж е л е з н и ч ке пруге. Други чланови садрже објављивање поменугих клаузула, чија ће важносл трајати све док се не закључи мир измећу Јапана и Кине сједНе и ценграл них сила с друге стране.

ЧУДНИ САВЕЗКИЦИ Немци иротиву бугарских захтвва Базел, 12. маја "Г ”” * раним бугарским захгевима, Штрасбдргер Пост пише: »Ми смо закључилимир са Румунијом. Али је уре•ђење интереса разних сила четворног савеза привремено. Раг је на истоку завршен теоријски. Мећутим, источна питања нису тако јасна као што се мисли«. Ингересантно је всгаћи да немачки лисгова, илвесно под упливом Валхелмштрасе, познавајући незасићеност и безграничну прождрљивост Бугарске, граже од ове да буде за довољна са оним што јој се да и да одустане од захтева који нису саобразни са услугама које је учинила у овоме европско.м рату. Шшрасбургер Пост до даје: да се интереси Турске и Бугарске у многим пи-

тањпма сукобљавају. Коментаришући бугар ске захтеве према Румунији, Франкфуртер Цајтунг велм: Бугарска је влада хтела да присаједини целу Добруџу, али јој се ова жсља није испунила, јер Добруџу нису освојиле са мо бугарске армије, него итурске, немачке и аустро мађарске.

СУЛТАН И КАРЛО Измењане »здравице« Берн, 12. маја Из Цариграда јављају: На банкету у Јилдизу, у част цара Карла, Султан је из јавио, да су уговори у Брест Литовску и Букурешгу доказ жеље цешралних сила да заврше рат. Цар Карло је одговорио да се приближује дан када •ђе Германо - Аустријанци бнти награђени ва њихове поднете жртве. Својеручним.писмом Карло је нааменовао Султана за аустријског маршала.изражавајуКи при том жељу за ближе однссе изме-ђу обе војске Као одговор Султан је наименовао цара Карла за турског маршала и предао му је лично орден ЈтСтг Царица Ззта одликоване је оредчном Ре шадије.

ЗДНИШВИВЕ ШЕТКЕ Немачда кампања противу породице од Парме Цирих, 12 маја Фоскше Ц<т јтунг претрс са вести, које циркулишу на рачун аустријског двора и које га предсгављају као гнездо најопас нијих међународних ин трига. Фамилија царице За те се сматра као душа о вих интрига. иатер.чанистичка лист Лајпцигер Нахрихтен до носи серију извешгаја који показују Немцима дд гј)амилија од Парме води опасну политику по аустронемачки савез. Лист тврди, да су аустријски народинепријатељски расположени према фамилији од Парме, а нарочито према војвоткињи Марији Антоанети. Прииц Сикст није у Мароку, како то званични извештаји представљзју. Сви знају да је он ту скоро био у Бечу и према томе лотрсбно би било, ако се хође, потражити за то објашњења. Оба принца, који су у белгијској бојсци, долазилп су у току рата више пута у Беч. Мар га 1917. године били суу Рајхена-у где су водили изв^спе раз-

говоре, који су се. по том наставили у ШвајцарСКГ>ј. Три надвојводе, који еу заузимали велике војннчке полсжаје, удаљени су »а велико изненађење немач чких кругова. Узрујаност је велика и потребно би бало — вели лист — рећи младои суверену да што пре одузме право фамили ји од Парме да управља Астријом. У вези са овим нападима немачких лисгова противу аустријског двора, а нарочито противу царице Зиге, иитересашо је иста«ћи да је радикална немачка странка у Аустрији решила, да тражи да ее у парламенту претресе смисао 14. параграфа о законском праву фамилије од Парме. Овоме би се могла дода ти сумња: да ли цела ова

кампања нема задатак да аустријски двор оспособи за нове интриге?

НАПОРИ АМЕРИКЕ Грађење нових лађа Кашингтон, 12. маја Миџисгар Мсоине Сједињених Држа т . Даниел изјавио је, да >е Амсрика до лета 1919. године . саградити толики број лађа, да ће саевим олакшати џренос у Француску више мплиоиа воЈНика. Гради се довољан број лаких лађа које ће пратиги те транспорте. Директор за снабдевање Шваб — рек..о је он — закључио је уг. ■ вЈор са једним друштвом о грађењу 130 лађа за сто малионн долара. Свака од тих лађа бчђе од но 4 200 гонаи имађе брзинуод 28 чворова. Све ове лађе биће готове у јесен 1919. године.

“у'ОЧИ НОВОГ НАПАДА Коментари и појединостн Париз, 12. — Пти Паризајен мисли, да ће нова немачка офанзива огаочети између Соме и Араса. Оиа је бражљиво приаремљена и настааиђе се док се не постигну важни стралегијски резултати или док потпуно не проиадне. Лондон, 12, — Дејзи Екпрес тврди, да ђе Немци једновремено и са великим снагама напасти на неколико места борбеног фронта. Париз, 12. — Свијучерањи вечерњи листови јављају, да је почетак немачке офанзиве иитање часова. Лондон, 12. — Војни дописнак телеграфије бсз жица јавља: План савеззикаје изврстан. Разни извешгаји доказују индмођност савезничке авијатике. У току једног дана енгдески су авијагичари оборили 18 непријатељских аероплана и 22 друга приморали да се спусте. Ескадриле су бациле више од 18 тона ексблозива на непријатељске установе у позадини и у унутрашњости Немачке. Бомбардоване су мвоге немачке вароши, између којих Манхајм седми пут. Лондон, 12 9 Дејли Мељ пшие: Развијање и повеђавање наше авијатике даје нам могу.Цност да доспемо до ма које вароши западне и централне Немачке и да бацимо не само неколико дееегн4а килограма експлозива, него читаве тоне. Ова ђе акђија иримо*' |рлти псприј^хеља VI псл.пЛи гпај ф>роIг Г; одвијлЈуђи знатне сиаге авијатнке ради одбране отаџбине. 11емачки глазни штаб зна за опасност којађс сез матно повеђати доласко^ великих америчких авпјатичарских сиага.

Енглески коиинико Лондон, 12. маја Одби1ен је немачки препад у шуми Авели. Наши су одреди извршили успешаи препад југо-западно од Ла Басе и заробили нсколико војника. Заробљено је такоће војника у патролским сукобима севсрно од кзнала ИпрКомин. Активност исп риј а тељс ке аргиљсрије јужно од Лана, у бли:шии Живеншп и Фесгибера. Немци су бомбардовали са загушљивим гранатаманаше пчложаје у шими Ниепе. Доцније. — Под заштитом артилерије не пријатељ је извршио препад у близини Бикоа. Изгубили с.мо неколико људи. Француске и енглеске патроле заробиле су неколико војни.ча. На осталом фронту није било важних дога^аја. Итахшј. комкника Рим, 12. маја Код Коста ди С.то наше су патроле продрле у један д'ео отпорне непријатељске лниије, заробиле војника и заплениле ратни магеријал. У области Зугна Торта непријатељ је изврI шио против-напад, али је био сдбијен. Заробљено је војника. Одбијенн су непрвјатељски препада и напади код брда Виес, Траполе, у басену Азијаго, из међу Бренте и Пиаве и на брду Пертиче. Оборено је пет непријатељеких аероплана. Ескадриле су услешно бомбардовнле авијатичарске логоре код Фолтре и Мота ди Ливенца.

Лондон, 12 —Из последњзг коминзкеа види се да су савезничке трупе врло активно ангажоване у локалним борбама на западном фронту и да су за 23 носледња часа извршиле м.чога врло успешна пред_\зеђа противу непријатеља. наневши му врло тешке губитке

' С Д Р А Т Н к X ФРОНТОВД

Са нашег фронта Српски знаничан извешта. Солун, 12 мај'а 11. маја јача актквност наших патрола у области Ветреника и јака обострана ватрена актнвност у облаети Ковила, Ветреннка н Доброг Поља. Фрзшц коијанике Париз, 12. маја Наше су трупе одбиле непрнјатељске пре-

|паде југо-источно од Меснил Сен Жорж и западно од Ноајона. Заробљено јс 15 војника југо-источно од Кусиа у Шампаљи и у Воге зима. Доцније. — Француски одред продро је у немачке линијејужноод Кани Сир Мац. Одбијен јс немачки препад источно од Сампињи.

В АЖН Е БЕСТ38

Рим. — Енглески Престолонаследник, Принц од Уелса, сгвгао је у Рим ради присусгвовања прослави трогодишњице ступања Игалије у рат. Берн. — Јављају из Берлина, да су тамо предузете мере да сс сви грчки поданица, који нису потписала нарочиге изјаве проти ву данашњег стања у Грчкој, сместе у нарочите логоре, где ће бити интернираии до краја рата. Атина. — Посзаник Сједињених Држава известио је званнчно грчку владу да је увоз грчког дувана у Америку одобрен, Цирих. — Софиски Мир јавља, да ђе Бугарска за кључити економски сиоразум са централним силама

Д Н Е В Н Е

ГОДИШФИЦА ЈЕДНЕ Б0Ј1НИЦЕ Јуче је, како смо претходно јавили, просла'вљена у самој болници годишњицч Српске Болнице Њ. В. Пјх толонаследника Алекстдра. Концерат, приређен у циљу прославе, испао је врло лспо и морао је задовољити и најстроЖајег критичара. Али, по нашем мишљењу, најлепша тачка програма, тачка коју је мало ко видео и чуо. али коју су многи и многи на себи осетили, тачка чије је извођење трајало пуну годину дана, — то је уређење, једногодишњи рад и резул тат гогаједногодишњег рада. За ту тачк- програма, тачку која иије ушла у скучени програм прославе, али која је главна тачка, па чак и повод и разлог прославе, може се са нај-

3 I С Т И

веђим задовољством казати: да је услела далеко преко онггј што се од ове болнице, скучене и ограниченс у средствима, могло очекивати у данима њеног оснивања. То нарочито исгичемо, јер је то главноу овој прослави. ОБАВЕШТАВАЊЕ Хрватски лисови: Хрватска Држава , Обзор и Народни Лис.т, и словеначки листови: Слов°нски Парод , Словенец и Единост доносе по немачким листозима извештаје о раду и одлукама римеког конгреса представника потлачених народа, у циљу»да ббавесте своје ч1: таоце о свему ономе што се односи на југослозенско питање«. Иначе никакве коментаре не дају.

КАЈНОВИЈЕ 2ЕСТИ

Цирих, 73. —УПра21 / еу принремљешУвелики зборови свију странака из целе Чешке. У целој Чешкој стањеје ве.она критично и народ је веома узбу1)ен. Цирих, 73. — Објав љено је опсадно стање. у целој Чешкој. Париз, 12. — На западном фронту јака акција артиљерије и обостране азшатике. Код Савезника влада пуно поуздање и искључено Је свако изнена^ење. Рим, 12. — Талијански авшатичари бомбардовали с) 7 аустријске логоре у Котору са великим успехом. Атина, 12. — Оадагањи белгиски посланик држао је један говор и том приликом изјаоио: да је Белгија својим радом и пожртвовањем у тешкимискушењимадоказала да су сви Белгшанци з’једињени под народном заставом и да су својом борбом доказали да је слобода најмилија сваком народу, као и част народа која је најсветија и за коју се пролива и последња кап крзи. Базел, 12. — Алгемајне Ханделсблат сазнаједа су отпочели преговори о размени заробљеника измефу Нсмачке и Ечглеске. Штокхолм, 12. Настацљају сс крвави сукоби изме'ђу црвене и беле гарде*у Русији. Цирих, 12. — Председник румунске владо

Маргиломан изјавио је новинарима: да се цела Бесарабија,уз некепограничне измене, прикључује Румунији, Рим. 12 — Командант чешко-словачког корпуса на италијанском фронту, примивши позив да учествује са неколико одреда на свечаностима приликом гросодишњице Ј т ласка Италије у раг, одговорио је следе-ће: »Упућени позив изазЕао је" велику радост код чешкословачких трупа, које •ће се одазвати вашој жели и учествоватисвечаној савезничкој манифестацији«. Чешко-словачки корпус примиће, на свечан начин, своју заставу код споменика Виктора Емануила. Москва, 12. — Саобраћај са Кијевом прекинут је. Према томе недостају тачни итвештаји о тамошњим догафајима. Али се ипакзна да се хетман козака спремада мобилише сво ју војску. Рада се је састала и слаже се са војсково1)ама који су за борбу противу Немаца. Цирих, 12. — Козаци су, уз сарадњу Кинеза, отпочели борбу са трупамаСонјета. Они напредују ка Зици. Рим, 12. — Италијански министар марине, Бано, изјавио је: да су савезничке флоте господари Средоземног Мора и да су већ потопиле велики брот сумарена. 0 тоја Вуковиђи, Ранко, Раде С-ретен, Светозар, Рајко, Драгојин, Миленко, Вујо, Војислав, Нешо Кутлашићи , Владиеав, Новак, Рајко Радосав, Жарко и Сретен Зозовиђи, Сретен, Петроније, Радавоје, Миленко, Неле, Радоје Сељаковићи, Неђељко и Анђелко Маринковићи, Љубомир, Радој'ица, Миленко, Раденко, Саво Мутавџађи, Санчо и Драгојле Ћосовиђи, Милован Синђелиђ, Сре: тен и Милош МраковићиИз Негбине: Сретен и Љубо Кузељевићи, Милун, Јеврем, Арсеније, Драгомир, и Милан Ђениђи, Милутин, Милошевиђ, Славко Радовановиђ, Момир Богићевиђу, Радивоје Илиђа, Љубо Перишиђ. Из Доброселице: Спасоје, Драгомир, Војин, Миленко, и Миљко Ковачевиђи, Новица, Стаменво, Владимир, Данило, Драгомир, Богосав, Радивоје и Обрен Марјановићи, Василије и Драгомир Јечменица, Драгутин Урош Здравко Варничиђи, Лааа Петар Борисав Ннкодин Удовнчиђи,

, Сретеи М и л у н Богосав Кузељевиђн. Ј Из Љубиша: Вуле Димитрије Драгиша и Перо Пећинари, Илија РадивојеПериша Паун, Јеримија и Божидар Чубрак, Милснко, ! Павле, Радоје, Љубиша, 'Јован л Алекса Смиљаниђи, Љубомир, Јанићије 'Млађен и Стојан Ршумовићи, Драгољуб Периша и Стеван Кукањац, Радован ( Јоксимовиђ и Милиђ Ма* риђ, Светозар Терзиђ, из Гостиље: Микаило Мигровиђ Сава Туцовиђ и Тановиђ. — Благоје Милановић, јштаб дивизије п. бр. 216, јјавља своме оцу Лазару јМилонановиђу у сово Ба■ њи, да је жив и здрав, са уЈјаком тастом, зетом и остајлима и моли за одговор. ј — Живојин Видосављевић, 2—1, жандарм п. бр. ( 999 извештава свога оца Ђорђа Видосављевића у селу Коненду, сре8 гро( чански, округ београдски Јда је жив и здрав и моли 'за одговор.

НОВА КЊНГА: Тајна Превратна Организацнја, целокупан извештај са познатог претреса у ВојномСуду за 0фицире, заједно са пресудама. Књига има 640 страна Цена јојје 5 драхми. Поруџбине греба упуђи вати: Николи Л. Бркиђу, новинару, — Солун, Краља Петра улица бр. 70 (у згради уредништва »Велике Србије). Књига се може доби ги и у књижари М. Ристивојевиђа, ход Бале Куле, у Содуну.

СРПСКА КЊИЖАРА М. Р1гТ1ВвЈВШ Код Беле Куле, Препоручује аоред осталих књига: Роман »Хању« др. 3. »Српску Драму* др. 4. »Енглескињу у срлској војсци« дрг. 3 50. Доживљаји Наредннка Миладина са додатком слика из српског повлачења кроз Албанију | др. 3. »Југославију« др. 2’50. .»Изгпаник свеге жртве« др.

ј »хЈлгнаник свеге жртве« др ;2. »На Капији Будуђпости« | превод одАватона Франса ; др 7'50, *На Рекама Мађедр, 1*50» »На По

чолу« д 11 * 1*;кј. »11од (.' •ћим Кровомв др. Т50, Велики календар »Домсвина« др. 1 Калеидар џепни др. 0‘40 Свеске »Мале Библиотеке« комад 0.40 др-.. Бенеричнс болести др. 2. Тајна Организација др. 5. Србијански Венац др. 2. Ромак аНаше Срце« са сликама др. 4. Речнике Стевовпћа комад др. 6‘50. Разговоре Српско-Француске, Тњтијанске и Еиглеске писано српски др. Т20 Ирактичан уџбеник француског језика са граматиком и кокверзацијама од Алкалаја др. 4. Уџбеник францускогјезика са француским речима и француско српским разговорима од Плеца др. 2-50. Учитељ енглеског језика са грамагиком и конверзацијама од Ђ. Петровића драх. 3‘50. Допнсне беле карте по најннжој цени. Књижара моли поштоване муштерије са фронта да поруџбину врше преко ј курара пошто јој немогу^е' с.лати робу преко поиипе.\ 1

СРПСКИ МАГАЦИН ДШДНАСТ0Ј4НПВШ НавахиЈа Лимбо ул. бр. 36 пошавши од хотел Париза ка П онривеној Чаршији преи улица десно у непосредној 6лазини Бурмали џамије Има на стозаришту разае сорте гарантирано чистог природног вина у бурадима и флашама, које нарочито препоручује српскнм менажама. МагацинЈе обилно снабдевен коњаком, ликеррма, ракијом и осталом робом. Продаја на велико н на мало. Цене умерене. 12-30

2 Једани летњи биоскоп {Ј « НОВИ ФДЈ1ЕР0Н » X Улаца Краљ. Олге бр. 12 ? Ј преко пута санптетског ” Л оделења Врх. Команде ? о посеђује најотменија Ј Ц публика1 Најмодерни- Н ? ји програм, најбоља ? о музика, најпријатнија о ♦I башта, поред самог Ц ? мора. ? о Нов програм увек © Ц понедеоником, средом Н 2 и петком. ’ ^

ШТ1ИВДМЈА ЈШКА СРБИЈА" Штажпари)а »Велике Србије« скабдевенаје свим потребним материјалом и машинеријом за израду свих штампарских послова, као: књига. формулара плаката, огласа и т. д и то осим српског и ка свима Савсзничким језицима. Послови се примају у штампарији »Велике Србије«,ул.краљаПетра бр. 70 (прва трамвајска станица од Камаре, идући ка >кељ.станици).Р!врада бј>за, тачна и солидна. Цене врло умерене.

о о с сч?с*оо е о о есхзоо о о о 0 Д-р АЛЕКСА НДРИДЕС У Специјалиста за пшперне X болеетп $ Дпректор Болнице за заразне боле.сти Прима свакога дана од 11 и по до 12 и по и од п 5 до 6 часа у француској анотеци, улица Ф р а н к број 35, а од 3 до 4 код куће, у улици Престоловасл. Ђорђа бр. 33. НЗ. ИнЈекција салварзана и галила ирота« сафилиса. 10-13 000СООСО000С5СООО000

УРЕДНМШТВО „ВЕЈ5ННЕ СРБНЈЕ“ ПР5ША 0ГЛАСЕ ПО НАЈУМЕРЕ

С.ИФИЛИС и све венернчне болестилеча са потпу^им успехом директор болннце венерич них болести у Солуну Д-р ХРИСТ. ХРИСТОДУЛУ прима у својој клиници; од 3 до 6 и по час. по подне ул. Егнатија бр. 314, улаз из ул. Методио 15. 5-30 Штампарвја »Велнка Србија«