Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

148 = ЖИЛ ПАЈО

Уз ове муке биле су празноверице: они су видел:

Д ~

постане мање тежак; требало је, поред тога, да живот по затвореним градовима, убије оне силне нагоне физичке слободе и живота на слободном ваздуху. Да човек осети вредност ових пеоспорних и основвих благодети, треба ла сурово осети на себи да му недостају

Велики светски путници, песници и сликари, који су опевали и сликали природне лепоте, налазили су по градовима одушевљене људе зато што су они у сликама и речима налазили изгубљени рај.

Наука у своме развијању откри безграничну.

величину звезданога система, бескрајне снаге у земљи, богаство у биљноме и животињскоме свету, и људска машта се вину у далеке висине.

Ропсшво у варошима.

Живот у великим варошима био би несносан. кад навика не би ублажавала непрекидне муке кад се не би, намерно и с увеличавањем, преувеличавало онс што градови дају у замену за оно што се губи у пољу. Затвореник ће живети ако заборави на решетку. У делу Силвија Пелика, Моје тамновање, налазе се оне ситне радости робовања у ћелијама.

Париз је дивна варош, лепи његови кејови и јелисејска поља. Његова светлост, увек помућена са лаком маглом, ублажава оштрину линија његових: али, кад се те линије успореде с оним линијама у природи, благим и бескрајно разноликим, оне ћошкасте, праве полукружне линије париских зграда имају нечега јаднога. То су све сами правоугаоници, троугаоници, полукругови и грубе праве линије.

Беспосличари би могли да се наслађују каквом таквом лепотом париских крајева и јелисејских поља, када би њихов немирни живот допустио да се развију дубока осећања.

Мр аеао али