Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОБЕК 149 -

(Она главна маса раднога Париза живи затворена у малим становима, у страшним улицама без видика. Свуда где нема зеленога дрвета, не само да усахне љубав за лепе облике него и за лепе боје. Радници имају пред очима само или почађале зидове, или зидове обојенс црвено као цигла, или обојене јако

плаво, итд.

И, на несрећу, оно фино осећање за лепо, које се развија вежбањем отупи. Сећам се како један мој друг излазећи из музеја, где смо се обојица ливили једној Рембрандтовој слици, — пејзажу, који је остављао утисак безграничности, — не хтеде ни погледати на величанствен природни излазак сунца, који се пред нама бљештао. Варошани беже све више од лепоте светлости, неба, и стварну лепоту замењују лажном.

Али, није само да у великоме граду страда вид. Чуло мириса у пољу буди у човеку силна осећања;

горској колеби ватра од јелова грања; чаша млека ва бачијама, после какве тешке екскурзије; мирис од лавине: буде измешана осећања, као што дим ол сгореле жутиловке буди осећања војнику који је дуго пробавио у пустињи. Чуло мириса страда много у вароши где се срета само са смрадом и испаравањем трулежи,

Место великих хармонија ветра, кише, мора, шуштања шума, жуборења потока, цвркутања тица, цврчака, варош пружа лупу кола, писку аутомобила, трештање аутомобила. Никад у вароши нема оне благотворне тишине, никад дубокога нобњега мира, у коме се чује правилно куцање срца, испрекидано славујевим певањем.

(Овоме мучењу у великим варошима треба додати још и губитак онога задовољства, које пружа редован ток органских функција: мишићни рад, циркулација крви, дисање и струјање кроз поре на кожи. Мишићни рад на чистоме зраку даје човеку који ради у чистом зраку крепке и шире осеЋаје; његова крв бива богатија, јер су његова плућа испуњена чистим ваздухом, он ће бити чио и окре-