Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

150 ЖИЛ ПАЈО

тан, дакле задовољан. Чак и здрав физички умор постаје пријатан, а после каквог напорнога рада одмор- и расположење за спавање су добри. Напротив, у вароши, првих дана живљења у њој, човека нешто гуши, притискује, плућа протестују противу димљива и прашљива варошкога ваздуха. „Градови, вели Шарон, пријатељ Монтењов, су затвори за духове, као крлетке за тице... Небески жар који је у нама, неће да буде затворен, он хоће ваздуха, широка поља и небески видик, где се смеши _ на људе сунце, воде и сва природа; живети у градовима то значи бити затворен и ограђен од света“. Срећом човек се навикне. Зар човек не живи већ са каквим хроничним болестимаг Али, и ако се човек не обзире на ту своју болест, болест је ту. Како би се без навике могло подносити оно гурање по трамвајима, по варошким железницама. Како би се без ње дисало у одвратном ваздуху на позоришним представамаг Како би се без навике могло живети. у правим ћумезимаг Како да се човек не умори пазећи на улици да га не прегазе кола 2 Како би без навике човек пристајао на оно улично гурање и мување, на ону заразну узнемиреност 2

Варош упропашћује.

Људи одрасли, рећи ће се, издрже све то што руши здравље и трује живот! Го је обмана! Већина људи по варошима обично иду на онај свет десетпетнаест година пре рока, који би дочекали да живе здравим животом.

Велике вароши се обнављају непрекидним прирастом становништва из унутрашњости. У другом колену већина породица варошких посрне у здрављу, унучад су болесна. ~ _ Болнице су препуне, Живци су због тога нередовнога живота у варошима упропаштени. Кад би се све луднице уједно -појиле, опе би представљале тедну огромну варош лудака,

Велики је број пропалих људи који у ракији даве мисао, смисао за стварност иу пићу траже основну

Миу а ара туша чула ма те