Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК _ ра

велике ђенијалне раднике, који обнављају уметност,“ песништво, науку, философију.

Пример ових последњих је лешши него пример великих људи с Истока; велики са Запада су пионири нове цивилизације која почива само на раду. Наши стари су радили са радошћу. У ова данашња немирна времена радости за рад готово и нема, али су Французи утврдили ипак једну необориву истину да је и најпостојанија срећа онда жад се све умне, физичке и душевне моћи прикупе за стваралачки рад. Нерад је за њих несносан. Они могу мирно дисати само у реду и у хармонији. Кад је не виде око себе, они је снагом својега ђенија стварају у својим делима.

Тваралачка ведрина.

Наши савременици у новим друштвеним прилижама, без домаћега живота, све се више „американизирају“ Ужасно је расипање духовне енергије! Велики тихи и умни људи, беже од те луде трке. дни живе ведри имајући једну велику радост: да стварају Докле се други растрзају овамо онамо, они «се прикупљају у себе, они се крепе на неки начин фрагментарном духовном снагом духова другога реда. Они скупљају у себе искуство, размишљања, прона аске активних умова: Време, тај пријатељ мислилаца, појачава њихов рад; он помаже прибирање залихе слиритуалних моћи. Они су наликна оне огромне резервоаре у високим равницама 2лпијским: уставе не дају отопљеном снегу, потоцима, бујицама да се изгубе иако прете потопом равни-, цама у низини, Те: лутајуће воде дисциплиноване, окупљене, осветљавају хиљаде кућа и оксећу на хиљаде точкова по фабрикама. Скупљене сипне умне_ снаге дају и своју мудрост и своју ведрину хиљадама срдаца, а своју светост многим хиљадама мањих умова. Сваки може да ужеже'своју свећу на вечитом пламену несталих ђенија. Краљеви и освајачи не остављају у поколењима, која за њима долазе, оне

12: