Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

10 жил пАЈО

ја сам тридесет година био на местима осматрачницама, одакле сам гледао глумце како се мажу и дотерују за позорницу. Видео сам наличје власти, богаства, славе.

Кад човек зађе дубље у године, близак смрти ослобађа се предрасуда, маштанија и заводљивих страсти. Онда се са мирноћом гледа на целокупни живот. Онда се открива оно што је трајно, основно, и оно што је пролазно, случајно. Дуго искуство са свакојаким људима избаци на видик узроке који покрећу и стварају.

Већина писаца су као они геолози из доба Кви– вија који су веровали у катаклизме, они мисле да је живот састављен од догађаја, од преврата. Они не знају да су живот састављали обични узроци који делују полако, сигурно, стално, и да их треба само пронаћи. Ми смо једном рекли и ето понављамо. невероватно. је колико се утроши улудо људске снаге без једне научне методе рада које нема данас. Максимум умора за минимум успеха.

Тако је исто и у животу, нико: се није старао о његовоме научноме организовању. Код Платона, Ксенофона, Сенеке и других има доста детаљних проматрања о томе. Велики католички учитељи скупили су велики орој дубоких проматрања о васпитању осећања, само, они су све свељи на живот после смрти а не на живот на земљи.

У незнању једне методе засноване на пеихолошким открићима ми губимо могућност да будемо срећни, живот даје бедан принос. У најбољем случај“ добија се једва четвртина од среће која би се могла остварити. Расејани, незналице, којих је највише, они губе све и ако не морају; не предвидети то је већ уздисати, рекао је Леонардо да Винчи.

Да би се избегло то расипање ми написасмо ова „Начела научне организације живота.“ Нека се сваки влада онако колико зна, а нека зна онолико колико: му снага допусти.