Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК 13

— наос доказ њихове искрености, — да нам покажу какве су жртве поднели да не булу саучесници у друштвеном злу, ако не докажу то су лицемери. Дужност је борити се свом снагом противу зла, али борба је могућна ако човек не клоне у тузи иако се склони у пределе храбрости. Гледати само у зло, то значи бити већ на почетку раздражљивости, невеселости, лудости. Прва дужност једнога човека јесте да избегава све путеве на којима се губи моћ вал собом.

Пракшични песимизам.

Има два песимизма: теоријски и практични. Један арапски мудрац каже да је срећа мозаик од ситних каменова. Физички живот Арављана је виши од наега, они живе на чистоме ваздуху, али је монотон и без пријатности, јер га проводе у беспосличењу.

Пеги [философ француски] је казао да човеку четрдесетој години сазнаје за страшну истину да вико није срећан. Пеги није био срећан, био је уз= немирен, претрпан послом и немилосрдном борбом, он се тек доцније смирио, постао ведре душе, и нашао услове за срећу. Њега је, поред овога, му– чило оно „од данас на сутра“. Ми радимо док не пропаднемо, говорио је мени он, а на крају године ми стојимо горе него на почетку године!

Пеги је пао у битци на Марни и није дочекао неоспорену славу коју је стекао неуморним радом. Ако у његовоме говору има горчине то је зато што је имао сувише мучан живот, а мало мудрости. Живот је целина, и треба је као такву посматрати. Делове живота не треба за себе гледати. Живот мудра човека није састављен из епизода без везе; његов живот се саставља, образује лаганим развијањем у органску целину, Онај који уме да употреби за своје душевно васпигање сакупљене моћи детерминизма, и који им неда да раде противу његових намера, тај, мало по мало, постане равнодушан за све пакости, не љути се, не мрзи, не осећа их. Ја сам Пегију истицао себе за пример; ја, из чисто.

2