Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ја -_ЖИЛ ПАЈО

умне хигијене, нисам никад одговарао ни на најжучније личне нападе. На што» Човек узалуд губи своју мирноћу. Најжучнији одговор завидљивцима, неваљалцима и очајним нерадницима је у стварању нечега новога. За непријатеље свакога дела које има успеха, најбољи одговор јесте: ићи напред.

Кад звоне звона, пси урличу; тако бива и са каквим чу енијим делом, па било то каква слика, какав кип, књига, немоћни на њега урличу. Пегија је то урлање мучило.

"Греба, из хигијенских разлога, остати миран, према зломисленима показати непоколебљиву благост. Кад је човек свестан да је добро радио, напади, пакости, лавеж паса утврђују да се добар звук далеко чује.

Ако човек брижљиво ради да угуши рђава осеЋања, он ће успети да буде миран; ведар, тих, ништа га не може узмутити. јакоме не смета други Неваљалство, по некој неумитној празди, преобраћа се често у помоћника,

(Од тога се добија још нешто, АЕ узвишених осећања, помаже да се последњи дневи проведу у тишини и у срећи. Све што је добро муком се стиче, и душевни хлеб треба зарадити у зноју свога лица.

Овде се поставља једно претходно питање. Примимо ли да живот човечји у главноме може постати срећан ако се потрудимо, вреди ли освојити ту срећу“

Хоћемо ли са Будом рећи: „Сто љубави сто жалости. Радост—'жалост2“

Зна се да је Буда сретнувши болника, оронулога старца, и мрца кога су носили да баце гаврановима. био толико потресен да је напустио своју младу жену, свој двор, да потражи суверени душевни мир,

„Светац Светих“ нашао је мир.

Хоћемо ли и ми као он Треба ли уништити жеље, страсти, љубавг Може бити да смом ми источњаци, и да не знамо шта је рад, борба за праведнији живот.