Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

=

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК 15

Будисте имају доста племените радости. Будистички оци могу се поносити што су прави госпо= дари свога тела, али нашто им је цео тај рад! Буда, чини ми се, пружа милијунима својих верних уни– штење душе или њено утапање у оно „безлично све“. [ОЈдепбего: Ге Вопаћа, глава о Нирвани, стр. “|!

___Смртљ

Неке религије сматрају смрт као прелаз у други живот. Ако је живот на земљи припрема за вечити живот онда се наше владање на земљи излаже великој погибији.

„Бесмртност душе, каже Паскал, толико је важна и јака ствар за нас, да треба бити потпуно без осећаја па остати равнодушан и не тражити шта је са тим у ствари. Све наше радње и мисли треба да узму тако разне путеве, — према томе да ли има вечитога добра или не, — да није могуће ишта разумно и смишљено урадити без размишљања.

Ако какав побожник и учини нешто на овоме свету, то чини из нелогичности, из неспособности да представи себи у претећем ужасу идеју о вечито несрећноме животу на другоме свету. У ствари он мисли да верује, али он не верује: Вера која није активна зар је то искрена вера

Стварно верују калуђери и калуђерице које мрзе скрупуле. Други живе у дремљивој вери, у по 'увери.

За оне који верују доиста у живот после смрти, живот је бесконачан, а живот на земљи има само вредност припремања за онај други. Ми смо као лутке по дечјим позориштима, два три пута се поклоне па оду.

Према вечитоме животу на другоме свету, живот на земљи, живот од седамдесет година, не значи ништа. Исто као и земљина параласка (угао које чине две линије повучене једна из центра једне звезде друга из човечјега ока на земљи) у пореЂђењу са звезданим растојањима.

Тако немерено продужење индивидуалнога живота изгледа парадоксално кад човек помисли колико је

чштииду-=--~> | зишшн ст ист ===