Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

18 ЖИЛ ПАЈО

никад популарно. Гледајући како сићушно место има у бескрајном времену и простору, човек се осећа дубоко унижен.

Кад упоредимо наше доба са добом ХШ. века, када је у вери било све, ми смо сиротани. Нема више Оца, ми смо усамљени, напуштени у свету.

И ако се људи осећају данас усамљени у глухој и слепој васиони, ипак нису све изгубили, ми не верујемо више у зле духове и паклене силе. У васиони · нема нерасположења према нама. Њени закони нас скрше кад им се противимо, али братски помажу кад им се покоравамо.

Ми тим законима можемо чак и управљати. Не, ми нисмо све изгубили поставши сирочад у равнодушној васиони. Сад смо се отресли празноверица које су толике људе мучиле. Отресли смо се страха. Не бојимо се више злих духова, ми треба да научимс законе живота, и да тражимо истину. Јесмо сами, то је истина, али је наш поглед бистар, без страха; са неподељеном енергијом од сада могу да раде онп који хоће да освоје истину.

Што се тиче смрти, њу треба убрајати кас општега чиниоца за свакога, њу треба избацити из рачунања кад човек ствара себе. Треба ценити вредност живота, „живот треба да је свој, само за себе, свој циљ, своја тежња.“ Смрт је „крај али не циљ. живота; смрт је његов завршетак али не предмет.“

Вредност живота није апсолутна, има виших вредности као што су независност и достојанство народно. Ако, може бити, не вреди живети само да се живи, један живот може имати огромну вредност као услов за нешто врло узвишено. Темељи у земљи, на којима стоји Богородичина Црква у Паризу, јесу неопходни услов за њу.

Осим овога има још нешто: смрт је неизбежна.. [5о]е5 осстаеге е! гефте роззшт — Моћ! сит зете! оста Бгемј5 Јјих — Мох езб регрешо ипа догпмепда — каже Катулусј“).

#) Сунца могу залазити и враћати се, а нама кад једноу зађе кратка светлост, онда је за увек једна ноћ, коју ваља отспавати.