Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

30 ЖИЛ ПАЈО

Колико је оних које незнање, лењост, грехови, нису баш довели до смрти, али који су остали болешљиви, или болесни: бити или не бити, мање је важно од питања: бити здрав или не бити здрав.

Оно што су психолози пронашли пре четврт века утврђено је фактима, да је здравље врло важна ствар. Органски саставци тела најтананији и најфинији шаљу стално у свест неку врсту дневнога стања: ако сви органи добро раде, ако крв циркулише пол повољним условима, ако се разни хемијски процеси у дубини организма свршавају нормално, онда је човек енергичан, задовољан радостан. Асоцијације идеја су обилне и лаке. Ми верујемо у себе; жудимо за радом и радимо све одлучно. Свесни смо снаге и слободе. Ко од нас није имао то осећање лакоће и снаге, кад смо готови да лака срца подносимо кишу, снег, сваку опасност. У тим тренутцима ми у ствари и не знамо шта је опасност. Наше очи, уши саопштавају унутра тачне утиске о спољњем свету. Рад нам је лак и можемо стварати „муњевитом брзином“ као Лајбницов бог.

Али, ако су животне функције у опадању, онда се јављају умор, клонулост. Мучна осећања се рашире у свести, нарочито оно ужасно осећање не– моћи које мучи све неврастеничаре. Човек постаје равнодушан, неодлучан, „ништа му не каже“, мисао је или збрисана или непомична, воља узета; само зна за страх и осећа клонулост. „Нашто све > Не умемо више да утечемо од греха, тугег“ Као онај миш из Лафонтена у сиру, кога се ништа не тиче што се на пољу догађа; саможиви бедник.

И зато је здравље најлепши и најбогатији поклон који природа даје човеку. „Здравље је наш живот, каже Рабле; без здравља живот није живот. није живота. Без здравља живот је чама; живот је у ствари приличје смрти.

Волтер је говорио за председника Еноа“ да има све што се желети може, само здравља нема. „А ко не може да вари, нема ништа“.

#) Непаш!, историчар, песник, председник француског“ парламента из ХУШ. века.

А у ИН ДИН Гор 75