Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

~

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК 31

Доиста, здравље даје вредност свему осталоме. Спољни догађаји по себи нису ни весели ни жалосни, као што ни предмети нису ни зелени ни црвени без наших очију. Догађаји постају радосни или тужни у нама. Доказа зато имамо код лудака, који траже и воле често најодвратније предмете.

То иде много даље него што признају психолози, који теже да између душе и тела створе што већи јаз. Наше најфиније емоције су у ствари одјек у савести телесних расположења човечијих. Оно што се зове у психологији израз енергија, то је узрок њихов. Ми смо већ рекли да ми не бисмо осећали страх кад не би наше срце силно куцало, кад наша црева не би била поремећена и кад не бисмо дрхтали. Сваки може на себи да примети поремећеност кад је у екстази пред женскињом и после ње. Ми смо жалосни кад нам се неки мио план не оствари, зато што се наго пресецају наше тежње, крхају наше навике, Али, и то као и оно прво долази отуда што су лучења и сагоревања органска у телу успорена, што дисање и срце са падањем нервне енергије, немају обичну снагу.

Наша организација је изванредно упечатљива; експериментима је утврђено да и најнезнатнији утисци, вни који се не јављају у свести, производе тренутно прилив крви у мозак, убрзају откуцаје срца и дисање. Из дубина органа човечијих, непрекидно измењене сензације улазе у свест. Свест, доста груба, прима само збирове сензација; нервну депресију и рђаву органску хемију проводи у облику ' заморености, бола, туге. Старачки песимизам води по свој прилици порекло од збуњеног осећања рђаве органске хемије и претераних напора срца које проузрокује артерија склероза. Напротив, кад је све како ваља, кад је нервни систем снажан, када хемија ради добро, онда се човек осећа лак, моћан, радостан.

И за то се данас боље познаје важност доброга здравља. Чим каква стомачна нелагодност, или неуредност срца, или главобоља притискује нашу