Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

· ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК Еау

ство а шта бол. Сваки утисак на наша чула изазива реакцију у телу. Ако је реакција депресивна ето бола. Напротив, задовољство је свест о обилној снази, то је у неку руку песма тријумфа нашега тела. Ето зато исцрпени, изнемогли и остарели људи не осећају никакво задовољство у раду. За њих је рад мука. За нормалне људе, интензивна задовољства су увек везана за акцију. Кад се има рано устати и по зими пети се у брда, то бива мучно, али чим се дисање и рад срца подесе, иде се лако. Исто се догађа и са телом; докле се не почне радити, докле се не свладају непријатна осећања, иде тешко; како се то сврши човек је одмах боље расположен. Велики класици, Декарт, Спиноза Малбранш, Лајбниц, називају то осећање осећањем са-. вршенства. И зато се здрав човек не боји ни ветра, ни кише ни снега. Бедна књижевност коју нам пишу анемични варошани, књижевност болесних који живе извештаченим и лажним животом, крије ове истине које су тако јасне за онога који живи на чисту ваздуху, у пољу. Требало је живети у затвореној, никад не проветраваној соби, па да се дође до закључка до којега је дошао Кант „да је радост за рад приговор противу његове моралне вредности“. Предрасуде о уживању.

Ни о чему нису раширене лажне идеје као о задовољству. Мало их је који разумеју шта се стварно догађа у њима, Већина људи су као заманђијани гоговим формулама; такве су оне будале који „лум= повање“ и „провод“ сматрају као задовољство, уживањем и задовољством крсте ону серију глупих, грубих, простачких радња које заглупљавају и исцрпљују људе. Кад би завирили у себе, па испитавали шта суу ствари таква уживања, они би могли утврдити да нису уживали ни за тренутак, и да је оно што су радили празно.

Таква задовољства треба посматрати у скупини, а не треба их одвајати од њихових последица. Не

ди