Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

Зона | жилајо

_треба бити као мушице које намамљене мирисом - меда улете у мед и подаве се.

Не презирите задовољства, али их не одвајајте од последица. Пите кад сте жедни, једите кад сте гладни, трчите по чистом ваздуху, јер то су задовољства која за собом остављају осећање снаге. Али, чим се једе преко мере, долази тромост, умор, те свака ждера мора да тражи за свој апетит најача пића за „отварање апетита“.

Треба. отићи у какву бању за стомачне болести "па да се човек увери како је онај прости сељак што једе хлеби лук куди камо срећнији од онога богатуна који се због сувишнога јела и пића лечи од дебљине, од костобоље, од камена у жучи, од _ стомака. Много хране и похотљивости убијају умну снагу и стварају тужне животе.

Зар има здравијега и простијега задовољства од овога: напити се кад је човек жедан, јести кад је човек гладан, грејати се крај ватре кад дође кући мокар, одморити се кад је човек радио.

„ја мрзим, вели Монтењ, ону нечовечну науку, која презире телесно развијање човечије; ја налазим да је исто тако неправедно уживати преко воље природна задовољства као и сувише уживати.“

Али, хтети раздвојити уживање од последица његових, било би исто као кад би човек хтео уништити сенку своју кад по сунцу хода. Одмарати се добро је, од сувишног одмарања глава боли; у телесним насладама све се своди на меру, на праву средњу меру. Сваки према себи има своју меру.

Ако разуман човек не би презирао све мале физичке насладе, он би се брзо уверио да и оне које изгледају најбоље „изгледају у машти људској веће него што су, варочито пре него их човек има, у томе је извор свих зала и заблуда“. [Декарт].

Задовољства се претворе брзо у умор, бол. Брзо их се човек засити; те захтева све нова и јача средства за „отварање апетита“. На сликама на

· којима има много плаве боје плаво постаје сиво, а