Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

38 = = Жил ПАЈО

„У хармонију рђава осећања, чак полудивље навике,

похотљивост, суревњивост, гњев, грамзљивост. Чврстом вољом може се добити што су стари музичари из басана чинили од лавова, који су пред њиме постајали прави јањци.

ДРУГА ГЛАВА.

Рад.

Гледање и схватање рада дели људе у два потпуно различна табора.

За оне ниже расе рад је кулук, и њега се требг што пре и са што мање напора отрести. За људе те ниже расе, идеја о раду је готово исто што и идеја о саботирању рада. За ову расу недеља има шест дана труда, шест црних дана; тих шест дана човек не живи, већ само њиме искупљује уживање; За њих је уживање противност раду; за њих је уживање у првоме реду лењствовање, одмарање; кавана, каванска музика, романчине, и разблуђе: За ту расу има и пророка, пророка беспослених, који имају идеал стараца: машина је за то пронађена, да замени људски рад; доћи ће време кад човек неће радити више од два сахата дневно, можда. сахат и двадесет минута, можда само неколико минута. Ти који тако говоре заборављају да машина не може заменити човека, да је то танани инструменат за који ттеба више пажљивости и бриге.

Рад је почео бивати потцењиван тако око 1880: Криза рада, општа криза, има своје дубоке разлоге. Први је разлог радничка књижевност; она је ста– вила себи као задатак да придобије гласаче међу фабричким радницима, пишући дасу они робови машине која је одузела слободу и радости рада и индивидуалнога стварања. Њихов је рад често рад. једнога роба, који ради у хуци и гаду. Други је разлог што су „интелектуалци“ почели да чине дворбу раденицима, како би им измамили новац и. почасти. Имају право што се ужасавају рада, јер радити својим рукама њима изгледа оличење пакла,

РУТ Н РИ

774 У