Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

“

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК 39

и зато су преузносили радости одмора; они нису видели да когод не ради постаје без снаге, без п памети и богати се пороцима.

Поред овога, онај махнити интензивни рад по

аамерикански, доиста и руши здравље и умну снагу; ан је просто безбожан. Најзад, родитељи и васпитачи, не водећи рачуна о с особностима деце, гурају седамдесет по сто на занате и послове који су про"тивни њиховим тежњама.

Многи радници с правом мисле да њихове газде узимају од њихове зараде више него што би тре«бало. Многи м 'адићи опет раде без воље на књиговодству и благајницама по радњама које су сасвим нездраве.

Уз ово лолази и стара, укорењена предоасуда противу ручнога рада. Лењствовање је по тој предра«суди знак господства, слободе; то су идеје господара робова, само још много јаче од њих; то је она страст која најаче утиче на слабе: таштина.

Из свих ових разлога, број оних који беже од рада и који хоће да живе на рачун оних који раде, врло је велик, број таквих готована ће непрекидно расти ако они што раде не учине крај. Ови готовани беже у канцеларије, у новинаре, у политику, у готованску трговину, често у најнечистије трговине и послове где се много не ради! Од рада беже слаби, пропали и плашљиви. За ове слабиће уживање је у пијанству, у разврату, т. |. у уживањима жоје човек стиче без муке, у тренутним задовољствима која за собом остављају увек горчину што "трује живот.

Кад човек погледа то несрећно и често гадно друштво, дође му жеља да се помири са идејом даје још најбоље вратити се у примиливно доба, живети животом незнања и својега и својих ближњих, али бар на сунцу, у нехату, трошећи само елементарна уживања. = 4

Благо онима који знају што хоће.

На срећу нашу има друго, боље друштво од овога што поменух, и оно ће спасти будућност расе. То