Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

40 - - ЖИЛ ПАЈО

је оно далековидно друштво које зна да је слободни рад основни услов за човечији срећни живот. „Благо _ономе који зна што хоће; њему другога благослова -не треба“. Људи из тога друштва сматрају рад, занат као нешто без чега нема живота, без чега би живот био пуст. Само стваралачки рад може дати човеку најдубље, најинтензивније и најтрајније радости.

Али, да се таква осећања роде потребан је један услов. Треба волети рад који се ради, он не сме бити противу наших тежњи. Рад треба да се поклапа са тежњама онога који ради тако да,кад почне радити, да се не улази једним делом противу себе, него

_ цео за све. Треба у рад ући цео својом љубављу, тежњом и карактером.

Тип таквога рада личи на рад ђенијалнога уметника који ствара своје дело у одушевљењу, кога тешкоће у неку руку подигну; у жестокој борби. противу тешкоћа, воља и разум,помагани двадесет= годишњим стрпљивим радом, најзад стварају дело које је израз највишега осећања снаге. Писац који се бори да своје мисли изрази јасно и у реду, што је највиша тешкоћа, — осећа исто одушевљење као и сваки онај који се предаје сав стварању свога дела.

Један обичан радник, који савладавши материју,

- направи што мисли; домаћица која у кући држи "сјајан ред и чистоћу, осећају се јаким. Свуда где има борбе противу недоследности, нереда, буне, где год разум намеће материји рад, где год мисао преображава хаос у свет, недоследност у доследност, рађа се та чиста и добока радост, која доказује да је судба човека у победи духовнога над рђавим, над нерадом, над неразумним. Акото човек није сам собом осетио, онда он не може разумети сву јачину задовољства коју осећа земљорадник који створи од крчевине њиву, или искрчи пут, ископа брдо, који уопште утегне и држи утегама разорне силе, које су толико рушилачке да дејствују подмукло, - руше чим човек престане да се бори противу њих.

и ај