Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК и 41

Рад носи у себи и награду, која никада не омане; он плаћа награду у радости која се осећа при проналажењу и стварању. И најскромнији може да ствара; оно што Французе боли, и ради чега мрзе варваре који су ремску саборну цркву порушили, јесте штосе у свакоме извајаномеделу, у свакоме кипу саборнице, распознаје проналазак, стварање, иако некад са пуно наивности, оних дивних неимара. Средњега Века. Они су толико осећали да је натрада за тај савесни рад у самоме раду, да је рад снага, да у својој скромности ниси хтели ни да га потписују.

Чиста радест рада нестаје чим се нечему потчини, чим човек ради за новац, или из славољубља, рад је деградиран; човек продаје свогу енергију за нешто ниже; плаћени рад не прибавља никад мир; просјак није никад задовољан оним што му се даје. У место поноса да човек зависи од себе, човек се понижава да очекује од другога новац или похвале, а и новац и похвале не чине човека слободним. Нека човек упореди такво робовање са некористољубљем каквога Пивис де Шавана или Родена, који су радили у сиротињи, под кишом увоеда и подсмевања, на својим идеалима не хтевши жртвовати ништа силнича њиховога времена.

- Само рад, који чиниш свом душом може те спасти од онога полулудога у коме живе беспо= слени. Чим престанеш да размишљаш, да у себим око себе заводиш ред, твој мозак није више твој, у њега улазе недогледни и разорни утисци; лажне идеје, предрасуде, подмукле речи ускачу, и ти почињеш радити којешта. Мудрост се стиче непрекидним општењем са законима стварности, га њу само рад уздиже.

Исто тако ти нећеш моћи умирити своју душу и стећи ведрину, — која је највиша награда мудрога човека, — ако не водиш борбу противу корова: таштине и њених болних пратилаца; злопам= ћење, завист, осетљивост, осећања ниска и срамна,. обујмиће целу душу чим их мудрост престане др-