Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

42. = 5 жиљпајо

жати у стези. И зато еви лекари за душевне 60– лести сматрају лењствовање као најопасније за изрођена лица Одређена и каналисана активност што јесте рад, уноси ред у осећајност. Она је оваплоћење наше целокупне природе. Као што умешни војсковођа уме да искористи напрасите и крволочне војнике за опасне задатке, исто тако у раду можемо искористити завидљивост претварајући је у подражавање; или мржњу и тактику претварајући их у жудњу да се боље покаже. Све може да служи: узнемирљиви могу се преобратити у жудне да свој задатак шго боље сврше; туга се може преобратити: у жељу да се она разгони. Скакање је за плашљиве нека врста бегства унапред.

У јакој уједињеној души, — што је усредсређи–

вање пажње на посао, — нема места за готоване. Го– товане мучи лондонска магла; онај који озбиљно ради нема времена да тугује. Његова личност се развија, он у себи проналази огромне незнане слојеве енергије; ум се његов изоштрава. У непрекидноме додиру са. тешкоћама које треба савладати, удваја вредноћу и: умни напор. Код њега нема места за емоције, за непредвиђене с'вари, за пиће, за трула задовољства. У дневноме додиру с Васељеном, и душа добија нешто од њене способности, тишине, мирноће. У животу онога који ради нема места за будалаштине јер је његов живот у огледима; такав живот удубе разум у атмосферу реализма, изнаша преда њ вечите законе Васељене онако очигледно као пресек каквога брда на коме се виде слојеви геолошки који су се милијонима година слагали. Наша таштина и наше узбуђење расплину се као мехури од кључана млека кад се врх њих сипа хладна вода. Ведрина је у томе да се човек унесе у време и у простор, и да не уображава много. Време, које је искуство и истина, учиниће остало:

И тако, чим рад престане да буде борба са стварношћу, он постаје извештачен, без снаге, личи: на рад оних уметника и: писаца који иду за успехом, а не за истином: много: је псевдо рада.