Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

46 ЖИЛ ПАЈО

"нога и овешталога. Васпитање у таштини, коју воле

људи од параде, изазива сувише много спољашњих жеља. Оно нас заводи на путеве који нису наши. Оно не почиње од акције, коју свако здраво дете тражи, које троши огромну енергију у игрању, али без реда, на прескок. Оно не отвара детету они да је право задовољство у развијању енергије. Оно не обраћа пажњу на оно што траје, што ваља, од чега зависе људска занимања и рад. Коли«о би се уштедело каквој уметничкој детињој природи заблуда, када би му се одмах показало да су цртеж и тачност посматрања средства без којих се никада не би могла изразити уметност. Дарвин би био један обични човек да су му сузбили вољу за скупљањем у коме је порекло његова ђенија. Главно је наћи праве “ склоности, а после их учврстити и организовати понављајући их.

Онога дана кад васпитање не буде „бубање,“ умањиће се број промашених каријера и заната, па, дакле, и број паћеника.

Што се више буде увећавао број изабраних, који ће од посла створити средиште живота, који ће у њега скупити памет, снагу, жеље, енергију, све ће се лакше избећи, растуреност која убија, безумље које вреба свакога који не гледа стварно на све. Ми смо раса немирних и помамних, и зато акција без контроле разума вијуга лево десно, а мисао лута чим је не надзире рад. Мисао се потчињава стварности само прецизним радом; само тај рад мора бити круна наших сталних наклоњености, наших дубоких тежњи. На тај начин само _ може се нашем раду обратити цела пажња.

Напрегнувши сву нашу снагу моћи ћемо, кроз густе наносе предрасуда, заблуда, да уђемо у дубоке воде истине. Немоћни се често заустављају у нечистим водама у место на бистрим врелима.

Само енергични имају сазнање о великој моралној истини о раду, само они знају да је рад један божански акт, дело стварања.